Чечава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Чечава

Чечава
Чечава

Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Општина Општина Теслић
Становништво
Становништво (1991) 2.616
Положај
Координате 44°41′N 17°46′E / 44.69, 17.77
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Површина 78 km²
Чечава на мапи БиХ
{{{alt}}}
Чечава
Чечава на мапи БиХ
Остали подаци
Поштански број 74274
Позивни број 053


Координате: 44° 41′ 24" СГШ, 17° 46′ 12" ИГД

Чечава је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Теслић које припада ентитету Република Српска. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 2.616 становника.

Географија[уреди]

Налази се у сјевероисточном дијелу општине. Лежи у сливу ријеке Мала Укрина. Гравитира Добоју, Прњавору и Бањалуци. Први пут се у историји помиње 1323. године.

Чечава лежи на сјеверним обронцима планине Јаворова, која је са селима Осивицом и Горњом Радњом издваја од остале територије општине. Покрива површину од 78.070.597 m² (7.807 хектара). Граничи се са селима: Горњи Вијачани и Кулаши (општина Прњавор) на сјеверозападу, Осредци, Љеб и Станари (општина Добој) на сјевероистоку, Растуша, Укриница и Осивица (општина Теслић) на истоку, Горњи Ранковић, и Прибинић (општина Теслић) на југу и Шњеготина Горња (општина Теслић) на западу. Административни центар села је у сливу потока Чечавица у ријеку Мала Укрина.

Назив[уреди]

У називу села постоји коријен илирско-арбанашке ријечи „чеч“, који значи тјеснац, кланац, узак пролаз. Због бројних локалитета у Чечави који носе назив „кланац“ вјерује се да је село тако и добило име.

Историја[уреди]

У првој половини 14. вијека Босном је владао бан Стефан II Котроманић. 1323. године он шаље кнеза Гргура Стипанића да му од бугарског краља доведе заручницу, а по обављеном задатку, издаје повељу којом му због те услуге поклања пет села из Усоре:

Cquote2.png
Ја бан Стјепан по милости Божијој господин всим земљам босанским и солским и усорским и Доњим крајем и Хумској земљи, и господин брат мој Владислав: Дајемо кнезу Гргуру Великом Стипанићу милост своју вам, од нас и виру и душу дајемо вам прво Чеч’ву, друго Хр’стуш, треће Ненавишћу Јакеш, четврто Воловић, пето Модрич. Ту му дајемо за његову вирну службу тада, када га посласмо прид нашими властели по госпоју, по моју, цару бугарскому. И у том нам послужи право и вирно (…).
Cquote1.png

То је прво помињање Чечаве у историјским документима. О овом догађају у чечавском крају се још увијек преносе усмене приче. Чечавци вјерују да је у повратку кнез Гргур заручницу водио преко Чечаве и да су ту и одмарали. У засеоку Плане, источно од брда Груаљ (543 мнв), налази се Краљичино брдо за које вјерују да је мјесто на коме се поворка одмарала.

Следећи битнији догађај у историји Чечаве је велика сеоба Срба 1690. године. Том приликом се и становништво Чечаве иселило у данашњу Славонију. Код Славонске Пожеге данас се налазе српска села Чечавац и Чечавачки Вучјак. Код Брода, на десној обали ријеке Саве постоје породице са презименом „Чечавац“.

О догађајима из историје села до почетка 19. вијека нема писаних докумената. У периоду 1933—1940. године свештеник Стојан Станковић води Љетопис парохије чечавске у којем записује и до тада усмено преношене податке о догађајима из 19. вијека. Љетопис је нешто мање детаљно вођен и у периоду 1952—1975.

Споменици[уреди]

Споменици палим борцима
  • На мјесту Мраморје у Брђанима је налази се средњовјековна акропола од седам сандука.
  • На мјесту Камење у Станојевићима налази се група од 27 стећака.
  • Код Благојевића кућа се налази средњовјековна некропола од преостала три стећка.
  • У центру села постоји „партизанско гробље“ (1962), споменик жртвама фашизма (1976), споменик борцима отаџбинског рата 1941—1945 и споменик палим борцима „Отаџбинског рата 1992—1995.“.[1]
  • У центру села су постављене бисте Живојина Прерадовића и Мире Јотановић
  • На основној школи у Горњој Чечави се налазила спомен плоча палим пролетерима.

Инфраструктура[уреди]

Основна школа Јеврем Станковић
Црква Рођења Пресвете Богородице

У Чечави се налази Црква Рођења Пресвете Богородице (основана 1865. године), деветогодишња основна  школа „Јеврем Станковић“  [2] (основана 1882. године), са стамбеном зградом за школско особље и подручним школама [3] у селима Укриница, Кисељак и Растуша (недавно престала са радом), амбуланта, пошта - п.б. 74274, ветеринарска станица, дискотека [4], неколико продавница, кафана и других услужних радњи.

Због свог разбијеног типа, село има врло дугачку мрежу локалних путева од којих је само мањи дио асфалтиран. Питање јавног водовода није ријешено и већина становништва снабдијева се углавном из мањих водоводних система са локалних изворишта.

Смјештена је на путу који повезује Теслић са Добојом и Прњавором. У вријеме рата у БиХ то је био једини пут из Теслића према Добоју и даље према Србији.

Становништво[уреди]

Националност[5] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 2.503 2.919 2.794 3.051
Југословени 54 78 15 1
Хрвати 36 41 33 56
Црногорци 7 2 1
Муслимани 1 1 2
Словенци 2
остали и непознато 22 12 17 2
Укупно 2.616 3.058 2.865 3.111

Пораст броја становника према доступним подацима:

Година Број становника
1865. 1.200
1901. 1.479
1933. 2.129
1865. 1.200
1991. 2.616
Демографија
Година Становника
[5]
1961. 3.111
1971. 2.865
1981. 3.058
1991. 2.609

Битнији засеоци Чечаве су: Ступе, Брђани, Гај, Локва, Петковићи, Плане, Поточани, Продановићи, Речани/Ријечани, Савковићи, Станојевићи и Шушњарани.

Презимена породица из Чечаве су: Бјегојевић, Васелић, Васиљевић, Васић, Видовић, Вукашиновић, Вучић, Гајић, Гачић, Гојковић, Горичанац, Девић, Дујић, Дујаковић, Ђекић, Ђукановић, Ђукић, Јотановић, Игњић, Илић, Ковачевић, Крунић, Кршић, Лазић, Лукић, Мајсторовић, Малић, Микановић, Mилашиновић, Милетић, Миљић, Митровић, Пепић, Петковић, Петровић, Перић, Продановић, Продић, Савић, Савковић, Симеунић, Симеунчевић, Станковић, Станојевић, Сувајац, Тешић, Томић, Цвијић,

Крсна слава села („масла“) је Спасовдан.

Знаменити Чечавци[уреди]

  • Веселин Станковић (1932), генерални директор рафинерије нафте у Новом Саду,
  • Пахомије Гачић (1952), епископ врањски,
  • Проф. Др. Милован Перић (1957), ЦД-адапцо гроуп
  • Бранко Перић (1954), судија[6]
  • Славко Томић-Вребац (1919), Четнички војвода у Равногорском покрету

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Капи завичаја: Чечава“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 30. 3. 2009. Приступљено 10. 11. 2012. 
  2. ^ „ОШ „Јеврем Станковић"“. Jevremstankovic.info. 24. 5. 2010. Приступљено 2. 3. 2013.. 
  3. ^ „подручне школе“. Jevremstankovic.info Приступљено 2. 3. 2013.. 
  4. ^ „Дискотека Боки“. Diskoteka-boki.com. 24. 1. 2012. Приступљено 2. 3. 2013.. 
  5. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  6. ^ „Бранко Перић“. Hjpc.ba. 3. 2. 2013. Приступљено 2. 3. 2013.. 

Литература[уреди]

  • Бранко Перић: Чечава, село у Републици Српској.
  • Петар Богуновић: Из усорског краја и околине [1937], репринт 2000, Просвјета.
  • Адван Хозић: Теслић у НОБ, 1985, СО Теслић.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Чечава