Чеџу
|
||||
|---|---|---|---|---|
Административна мапа Провинције Чеџу |
||||
| Највећи град: | Чеџу | |||
| Становништво: | 583.284 (2011.) | |||
| Површина: | 1.848.85 km² | |||
| Највећа ширина: | 41 km | |||
| Највећа дужина: | 73 km | |||
| Највиши врх: | Халасан, 1,950 m | |||
| Врста острва: | суптропско и вулканско | |||
| Држава: | Јужна Кореја | |||
Координате: 33° 20' СГШ, 126° 30' ИГД Острво Чеџу (кор. 제주 특별 자치도, Jeju-do)[1] је суптропско и вулканско острво које се налази јужно од Корејског полуострва. То је највеће острво Јужне Кореје. Површина му је 1.848.85 км².[2] По подацима из 2011. на њему живи 583.284 људи.[3]
Садржај |
Историја [уреди]
Рана историја [уреди]
Према легенди, три Деми-Бога изашла су из Самсунг-хила, који је речено да је на северним падинама планине Халасан, и постали родоначелници Краљевине Тамна.
Такође, легенда тврди да су да су три брата укључујући и "Ко-Хуа", који су били петнаести потомци Коула, једног од родоначелника Чеџу народа, примио од стране суда Силу, док је у то вријеме име "Тамна" било званично признато. Међутим, нема конкректних доказа о томе када су се "три имена" појавила, нити тачан датум када су "Ко-ху" и његова браћа примили Силу. Претпоставља се да су "три имена" дошла за вријеме периода три краљевства (Гогурјео, Бакје и Сила) на копно Кореје.
Таејо, оснивач Горјеа, покушао је да успостави исти однос измађу Горјеа и Тамне, какав су имали Тамна и Сила. Тамна је одбио да прихвати ову позицију, а Горјео је послао трупе да присиле Тамну да то прихвати. Ко-Ја Гион, шеф Тамне, прихватио је Горјеов захтјев 938. и послао свог сина, принца Малу, на суд Горјео као де факто таоца.
Географија [уреди]
Острво се састоји од вулканског материјала. Њим доминира врх Халасан који је висок 1950 метара и тиме је највиши врх Јужне Кореје. Пречник острва (исток-запад) је дугачак 73 км, док је пречник од сјевера ка југу дугачак 41 км.[4]
Острво је у потпуности направљено од вулканских ерупција пре око 2 милиона година. Ерупција се десила у Кенозоичко доба. Зиме на острву су суве, а љета топла, влажна и кишовита.
У угашеном кратеру овога вулкана налази се кратерско језеро, а област око њега је национални парк.
12% (224 квадратна километра) заузима Готјавалова шума.Та област је остала нетакнута до 21. века. Та област је остала тако дуго због јединствене екологије.[5] Шума је такође и главни извор воде, јер кишница пада у пукотине земље, у лаву. Готјавалову шуму сматра важном мочваром међународна Рамсарска конвенција по неким истраживањима, јер је станиште јединствених биљних врста и представља главни извор воде за пола милиона становника.
Стотине вулканских брежуљака и тунели које је створила лава дају овом острву јединствени крајолик.
Административно, Чеџу је постала засебна провинција 1946. До тада је била део провинције Џеоланам. Чеџу је најмања провинција у земљи. Од 2006. има статус посебне аутономне провинције.[6]
Спољашње везе [уреди]
- ^ „Jeju Special Self-Governing Province“
- ^ ((en)) Special Self-Governing Province:„Geography“, приступ 15.5.2013
- ^ ((en)) Jeju Special Self-Governing Province: „Statistics“, приступ 15.5.2013
- ^ http://www1.korea-np.co.jp/pk/124th_issue/99121501.htm
- ^ http://www.riss4u.net/search/detail/DetailView.do?p_mat_type=75f99de66db18cf6&control_no=8193b9d06d3f3e88ffe0bdc3ef48d419
- ^ http://www.kma.go.kr/weather/climate/average_30years.jsp?yy_st=2011&stn=184&norm=M&x=31&y=7&obs=0&mm=5&dd=23
| Седам светских чуда природе | ||
|---|---|---|