Чеџу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Чеџу
Чеџу
Административна мапа Провинције Чеџу
Највећи град: Чеџу
Становништво: 583.284 (2011.)
Површина: 1.848.85 km²
Највећа ширина: 41 km
Највећа дужина: 73 km
Највиши врх: Халасан, 1,950 m
Врста острва: суптропско и вулканско
Држава: Јужна Кореја


Координате: 33° 20' СГШ, 126° 30' ИГД
Острво Чеџу (кор. 제주 특별 자치도, Jeju-do)[1] је суптропско и вулканско острво које се налази јужно од Корејског полуострва. То је највеће острво Јужне Кореје. Површина му је 1.848.85 км².[2] По подацима из 2011. на њему живи 583.284 људи.[3]

Садржај

Историја [уреди]

Водопади на острву по ноћи.

Рана историја [уреди]

Према легенди, три Деми-Бога изашла су из Самсунг-хила, који је речено да је на северним падинама планине Халасан, и постали родоначелници Краљевине Тамна.
Такође, легенда тврди да су да су три брата укључујући и "Ко-Хуа", који су били петнаести потомци Коула, једног од родоначелника Чеџу народа, примио од стране суда Силу, док је у то вријеме име "Тамна" било званично признато. Међутим, нема конкректних доказа о томе када су се "три имена" појавила, нити тачан датум када су "Ко-ху" и његова браћа примили Силу. Претпоставља се да су "три имена" дошла за вријеме периода три краљевства (Гогурјео, Бакје и Сила) на копно Кореје.
Таејо, оснивач Горјеа, покушао је да успостави исти однос измађу Горјеа и Тамне, какав су имали Тамна и Сила. Тамна је одбио да прихвати ову позицију, а Горјео је послао трупе да присиле Тамну да то прихвати. Ко-Ја Гион, шеф Тамне, прихватио је Горјеов захтјев 938. и послао свог сина, принца Малу, на суд Горјео као де факто таоца.

Географија [уреди]

Водопади на острву.

Острво се састоји од вулканског материјала. Њим доминира врх Халасан који је висок 1950 метара и тиме је највиши врх Јужне Кореје. Пречник острва (исток-запад) је дугачак 73 км, док је пречник од сјевера ка југу дугачак 41 км.[4]
Острво је у потпуности направљено од вулканских ерупција пре око 2 милиона година. Ерупција се десила у Кенозоичко доба. Зиме на острву су суве, а љета топла, влажна и кишовита.
У угашеном кратеру овога вулкана налази се кратерско језеро, а област око њега је национални парк.
12% (224 квадратна километра) заузима Готјавалова шума.Та област је остала нетакнута до 21. века. Та област је остала тако дуго због јединствене екологије.[5] Шума је такође и главни извор воде, јер кишница пада у пукотине земље, у лаву. Готјавалову шуму сматра важном мочваром међународна Рамсарска конвенција по неким истраживањима, јер је станиште јединствених биљних врста и представља главни извор воде за пола милиона становника.

Угашени кратер вулкана.

Стотине вулканских брежуљака и тунели које је створила лава дају овом острву јединствени крајолик.

Административно, Чеџу је постала засебна провинција 1946. До тада је била део провинције Џеоланам. Чеџу је најмања провинција у земљи. Од 2006. има статус посебне аутономне провинције.[6]

Спољашње везе [уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Чеџу
п  р  у
Седам светских чуда природе
Бразил Боливија Колумбија Еквадор Француска Гијана Гвајана Перу Суринам Венецуела Амазонија/АмазонFlag of Vietnam.svg Залив ХалонгБразилАргентина Водопади ИгвазуFlag of South Korea.svg Чеџу
Flag of Indonesia.svg КомодоFlag of the Philippines.svg Подземна река Порто Принцеса национални паркFlag of South Africa.svg Стона планина