Чикашка школа

Из Википедије, слободне енциклопедије

Чикашка школа или Чикашки стил је обележење за групу архитеката који су радили у Чикагу и у Њујорку крајем 19. века и прве четбртине 20. века најме у годинама 1883. – 1893.

Настанак овога архитектонског правца узроковало је неколико стварности. Прва је била правилна сегрегација парцела у Чикагу из разлога правилног искориштавања површине града. То је изазвало настанак градских блокова које карактеришу Чикаго и тежњу да се користи земљиште што више у висини. Једним од услова било је да се користи безбедност и одолност од стране пожара. Конкретно два велика пожара година 1871. и 1874. у великој су мери девастирали град и захтевали су тако промену материјала и стварање слоја око конструкције која би била безбеднија од захватања пожарима.

Најзначајнијим знаком Чикашке школе био је прелаз од носећих зидова ка скелетном систему који је обезбеђивао снажну и стабилну конструкцију и до висина које до тада нису били доступни. Скелет је био и значајан фасадни елеменат. Био је често признаван, расчлањивао је фасаду и стварао је једноставни растер. Скелет је испуњаван са великим прозорима који су омогућавали просунчавање простора у то време најчешће са административним функцијама. На фасадама су се често употребљавали биљни мотиви са утицајимаиз Европе која је раширивала сецесионистички покрет и који су се постепено из зграда губили и настајао је чисти функционални израз грађевине. Једним од знакова била је и функционална диференцијација простора и тако су у приземљу настајали продавнице док су спратови били одређени за административни простор.