Чита
| Чита Чита |
|
|---|---|
|
|
|
.png) |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Сибирски федерални округ |
| Крај | Забајкалски крај |
| Основан | 1653 |
| Статус града | 1851 |
| Становништво | |
| Становништво (2010) | 323.964 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | UTC+10 |
| Надморска висина | 650 m |
| Површина | 538 km² |
 Чита
Чита на мапи Русије
|
|
| Остали подаци | |
| Позивни број | +7 3022 |
| ОКАТО код | 672000 |
| Веб-страна | www.admin.chita.ru |
Чита (рус. Чита) је град у Русији и административни центар Забајкалског краја. Лежи код слива реке Чита и Ингоде и један је од станица на транссибирској желљезници. Начази се 800 км источно од Иркутска код Бајкалског језера. Град је и важна војна база. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 323.964 становника.
Садржај |
Географија [уреди]
| Клима Чите | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ | Јан | Феб | Мар | Апр | Мај | Јун | Јул | Авг | Сеп | Окт | Нов | Дец | Годишње |
| Апсолутни максимум, °C | 0,4 | 7,4 | 18,3 | 26,9 | 36,9 | 43,2 | 43,0 | 40,9 | 35,0 | 26,0 | 12,7 | 3,3 | 43,2 |
| Средњи максимум, °C | −17,9 | −10,6 | −0,7 | 8,8 | 17,5 | 23,9 | 25,2 | 22,9 | 16,2 | 6,6 | −6,1 | −15,4 | 5,9 |
| Средња температура, °C | −25,7 | −20,2 | −9,9 | 0,9 | 9,2 | 15,8 | 18,1 | 15,5 | 8,2 | −1,1 | −13,1 | −22,2 | −2 |
| Средњи минимум, °C | −31,9 | −27,8 | −17,9 | −6,5 | 0,8 | 7,5 | 11,3 | 9,3 | 1,8 | −7,1 | −19 | −27,9 | −9 |
| Апсолутни минимум, °C | −49,6 | −48 | −45,3 | −29,6 | −13,3 | −5,4 | 0,1 | −3 | −10,7 | −33,1 | −41,1 | −47,8 | −49,6 |
| Количина падавина, mm | 2 | 3 | 3 | 9 | 23 | 58 | 102 | 80 | 38 | 10 | 6 | 4 | 338 |
| Извор: Погода и климат | |||||||||||||
Историја [уреди]
Прво насеље је установио козак Пјотр Бекетов 1653. Популација 1885. је била 5728 а 1897. 11480. У граду су били заточени и декабристи, који су у Сибиру издржавали казну. Тако је Чита била позната и као „Место прогнаника“. Долазак политичких прогнаника, који су били интелектуалци, се позитивно одразио на интелектуални развој и трговину града. Тако је град постао центар трговине у Сибиру, нарочито тамошњим ресурсима лесом, уранијем и златом.
Крајем 19. века насељава се пуно Татара, који су дошли трговати. Након неуспеле револуције 1905 у Санкт Петербургу област у граду су преузели бољшевици и разгласили Републику Читу. Краткотрајну област бољшевика су преузели царистичне трупе. Шест вођа бољшевика је стрељано на брду Титовскаја сопка. 22. јануара 1906. Читу заузимају царисти. Друга република Чита, названа и Далекоисточна република, је проглашена 6. априла 1920 и трајала је до 1922.
Чита је била и циљ другог леденог марша поражених белогардиста 1920. године. У Чити је вероватно био запењен и део царског злата од колчаковог златног воза од стране Јапанаца, који су потпомогли царисте опремом.
Становништво [уреди]
Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 323.964 становника, 7.321 (2,31%) више него 2002.
| 2002. | 2010. |
|---|---|
| 316.643[1] | 323.964[2] |
Референце [уреди]
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Federal State Statistics Service) (May 21, 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (Population of Russia, its federal districts, federal subjects, districts, urban localities, rural localities—administrative centers, and rural localities with population of over 3,000)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года (All-Russia Population Census of 2002). Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Federal State Statistics Service) (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года (2010 All-Russia Population Census). Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе [уреди]
