Чита
| Чита Чита |
||
|---|---|---|
| Основни подаци | ||
| Држава | ||
| Федерални округ | Сибирски федерални округ | |
| Крај | Забајкалски крај | |
| Основан | 1653 | |
| Статус града | 1851 | |
| Становништво | ||
| Становништво (2009) | 307634 | |
| Положај | ||
| Координате | ||
| Временска зона | UTC+10 | |
| Надморска висина | 650 m | |
| Површина | 538 km² | |
|
|
||
| Остали подаци | ||
| Позивни број | +7 3022 | |
| ОКАТО код | 672000 | |
| Веб-страна | www.admin.chita.ru | |
Чита (рус. Чита) је сибирски град и административни центар Забајкалског краја. Лежи код слива реке Чита и Ингоде и један је од станица на транссибирској желљезници. Начази се 800 км источно од Иркутска код Бајкалског језера. Град је и важна војна база.
[уреди] Географија
| Клима Чите | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ | Јан | Феб | Мар | Апр | Мај | Јун | Јул | Авг | Сеп | Окт | Нов | Дец | Годишње |
| Апсолутни максимум, °C | 0,4 | 7,4 | 18,3 | 26,9 | 36,9 | 43,2 | 43,0 | 40,9 | 35,0 | 26,0 | 12,7 | 3,3 | 43,2 |
| Средњи максимум, °C | −17,9 | −10,6 | −0,7 | 8,8 | 17,5 | 23,9 | 25,2 | 22,9 | 16,2 | 6,6 | −6,1 | −15,4 | 5,9 |
| Средња температура, °C | −25,7 | −20,2 | −9,9 | 0,9 | 9,2 | 15,8 | 18,1 | 15,5 | 8,2 | −1,1 | −13,1 | −22,2 | −2 |
| Средњи минимум, °C | −31,9 | −27,8 | −17,9 | −6,5 | 0,8 | 7,5 | 11,3 | 9,3 | 1,8 | −7,1 | −19 | −27,9 | −9 |
| Апсолутни минимум, °C | −49,6 | −48 | −45,3 | −29,6 | −13,3 | −5,4 | 0,1 | −3 | −10,7 | −33,1 | −41,1 | −47,8 | −49,6 |
| Количина падавина, mm | 2 | 3 | 3 | 9 | 23 | 58 | 102 | 80 | 38 | 10 | 6 | 4 | 338 |
| Извор: Погода и климат | |||||||||||||
[уреди] Историја
Прво насеље је установио козак Пјотр Бекетов 1653. Популација 1885. је била 5728 а 1897. 11480. У граду су били заточени и декабристи, који су у Сибиру издржавали казну. Тако је Чита била позната и као "Место прогнаника". Долазак политичких прогнаника, који су били интелектуалци, се позитивно одразио на интелектуални развој и трговину града. Тако је град постао центар трговине у Сибиру, нарочито тамошњим ресурсима лесом, уранијем и златом.
Крајем 19. века насељава се пуно Татара, који су дошли трговати. Након неуспеле револуције 1905 у Санкт Петербургу област у граду су преузели бољшевици и разгласили Републику Читу. Краткотрајну област бољшевика су преузели царистичне трупе. Шест вођа бољшевика је стрељано на брду Титовскаја сопка. 22. јануара 1906. Читу заузимају царисти. Друга република Чита, названа и Далекоисточна република, је проглашена 6. априла 1920 и трајала је до 1922.
Чита је била и циљ другог леденог марша поражених белогардиста 1920. године. У Чити је вероватно био запењен и део царског злата од колчаковог златног воза од стране Јапанаца, који су потпомогли царисте опремом.
| Део искључиво посвећен Русији. |