Читач (филм)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Читач

{{{опис_слике}}}

Изворни наслов Читач
Режија Стивен Долдри
Продуцент Ентони Мингела
Сидни Полак
Скот Рудин
Сценарио Дејвид Хер
Главне улоге Кејт Винслет
Рејф Фајнс
Давид Крос
Александра Марија Лара
Лина Олин
Музика Нико Мјули
Монтажа Клер Симпсон
Жанр драма
Издавачка кућа The Weinstein Company
Година 2008
Трајање 124 мин.
Земља Застава Сједињених Америчких Држава САД
Немачка Њемачка
Језик енглески
Буџет 40 мил. $
Званична презентација
IMDb веза

Читач (енгл. The Reader, нем. Der Vorleser) je америчко-њемачки филм из 2008. у режији Стивена Долдрија. Сценарио је написао Дејвид Хер према истоименом књижевном дјелу Бернарда Шлинка.

Прича прати Михаела Берга, берлинског адвоката који је као тинејџер крајем 1950-их имао љубавну везу са старијом женом, Ханом Шмиц, за коју се осам година касније сазнало да је била чувар у логору Аушвиц. Берг као студент права прати Ханино суђење, али се не усуђује открити њену тајну, која би јој могла помоћи у судском процесу.

Главне звијезде филма се Кејт Винслет и готово анонимни, млади њемачки глумац Давид Крос.[1] Винслетова је за своју улогу добила бројне похвале и награде, укључујући и Оскара за најбољу главну глумицу за 2008.

Филм је посвећен Ентонију Мингели и Сиднију Полаку, продуцентима филма који су преминули прије његове премијере.

Радња[уреди]

Радња почиње 1995. у Берлину. Средовечни адвокат Михаел Берг (Рејф Фајнс) присјећа се свог дјетињства 1958. године. Петнаестогодишњи Михаел (Давид Крос) излази изтрамваја јер се не осјећа добро те лута улицама. Хана Шмиц (Кејт Винслет), 36-годишња кондуктерка из трамваја, помогне му и одведе га кући. Михаелу је дијагностикован шарлах те мора мировати три мјесеца. Након што се опоравио, посјећује Хану како би јој се захвалио за помоћ. Међутим, она га заведе и они започињу љубавну везу.

Михаел (Крос) чита Хани (Винслет)

У стану у којем живе Михаел Хани чита разна књижевна дјела о којима учи у школи, између осталог Хомерову "Одисеју", Твенове "Пустоловине Хаклбери Фина" и Чехову приповијетку "Дама са псом". Михаел се заљуби у Хану, но она једног дана једноставно нестане без трага.

Радња даље прати Михаела као студента права на универзитету Хајделберг, године 1966. Студенти професора Рола (Бруно Ганц), преживјелог логораша, присуствују суђењу чланицама СС одреда, које су допустиле да 300 јеврејских логорашица изгори у запаљеној цркви, након евакуације Аушвица 1944. Михаел на свој ужас открива да је Хана једна од оптужених. Под утиском тог сазнања, посјећује Аушвиц те нијемо разгледава бараке и плинске коморе.

Кључни свједок тужилаштва на суђењу је Илана Матер (Александра Марија Лара), ауторка књиге у којој је описала како су она и њена мајка преживјеле логор. Након њеног доказа, Хана признаје да је као стражар у логору вршила одабир којих ће десет жена умријети тај мјесец. Такође се сазна да је Хана захтијевала од неких логорашица да јој читају. Након што је оптужена да је саставила извјештај о пожару, који тужилаштву служи као крунски доказ о њезиној кривњи, Хана испрва то побија, а послије признаје да га је саставила. Након читања пресуде, остале су чуварке осуђене на по неколико година, а Хана на доживотни затвор.

Истина је ипак другачија, а то тада схвата и Михаел: Хана је неписмена и радије ће провести живот у затвору, него то признати. Михаел нема храбрости да изнесе чињенице које би спасиле Хану, јер би тиме и њихова веза изашла на видјело. Он се жени колегицом с факултета Мархом (Каролине Херфурт) и с њом има кћер. Након неколико година се разводи, не успјевши са супругом остварити блискост због емотивних рана из прошлости. Након селидбе проналази књиге из периода када је био у вези са Ханом; почиње их снимати на касетофон и слати траке Хани у затвор. На тај начин Хана научи читати и писати и почиње слати писма Мајклу, но он јој не отписује нити је посјећује.

Године 1988. социјална радница посјећује Михаела, како би га замолила да помогне Хани да се снађе у спољашњем свијету, пошто је одслужила своју казну. Михаел нерадо пристаје и посјећује Хану у затвору, но даје јој до знања да не жели имати никакав контакт с њом. Вече прије изласка из затвора Хана се објеси у својој ћелији.

Михаел путује у Њујорк, гдје се среће са Иланом (Лина Олин), којој признаје своју везу са Ханом те чињеницу да је она била неписмена, као и да је у опроштајном писму оставила своју уштеђевину Илани. Илана одбија новац, али предлаже да га Михаел уплати на рачун неке организације за борбу против неписмености.

На крају филма Михаел са ћерком Јулијом посјећује Ханин гроб и Јулији први пут прича своју животну причу.

Глумци[уреди]

Рејф Фајнс као старији Михаел

Продукција[уреди]

У априлу 1998. продуцентска кућа Мирамакс је откупила права за екранизацију романа Бернарда Шлинка.[2] У међувремену се Вајнстин кампани одвојио од Мирамакса и 2007. започео припреме за снимање филма. За редитеља је одабран Енглез Стивен Долдри, а за главног глумца Рејф Фајнс.[3][4] Долдри је иза себе имао хваљене филмове Били Елиот и Часови. За главну 2енску улогу ангажована је Никол Кидман, будући да је Кејт Винслет, због обавеза, одбила понуду.[5] У јануару 2008. Кидманова је напустила пројекат због трудноће, па је Винслетова прихватила поновну понуду.[6]

Кејт Винслет као 66-годишња Хана

Филм је сниман на локацијама у Немачкој и Пољској, а последњи кадрови су снимљени 14. јула 2008. у Келну.[7] Немачка влада је у продукцији филма учествовала са 718.752 долара.[8], а у Немачкој је за снимање филма укупно скупљено 4,1 милион долара[9]

У почетку је замишљено да се филм снима на њемачком језику, али је Бернард Шлинк инсистирао на енглеском језику како би се нагласила универзалност теме. Редитељ Долдри и сценариста Хер путовали су са Шлинком на мјеста из романа, гледали документарне филмове о посљератном раздобљу и читали књиге о женским СС-овим чуварима логора. Сви глумци у филму говоре енглески са њемачким нагласком, како би се ускладили са Дејвидом Кросом, који је енглески научио искључиво за потребе филма.[5]

Током снимања, Крис Менгес је заменио Роџера Дикинса као главног сниматеља, а продуцент Скор Рудин напустио је пројекат због сукоба око датума изласка филма, те је избачен из шпице.[10]

Музика[уреди]

Аутор музике за филм је млади амерички композитор Нико Мали, који је на већем дијелу музичке подлоге користио клавирску музику употпуњену гудачима, флаутама и обоама. Музика, која је ненаметљива и дискретно прати радњу филма,[11] добила је најбоље рецензије критичара.[12]

Реакције[уреди]

Критике[уреди]

Винслет је за свој наступ добила многе похвале, иако су неки критичари сматрали да је та улога слабија од оне у Револуционарни пут.[13]

Зарада[уреди]

Филм је у америчка кина стигао 10. децембра 2008. и у прва три дана приказивања зарадио 168.051 долар. У свјетску дистрибуцију кренуо је 30. јануара 2009. те је до 15. марта зарадио 59.558.836 долара широм свијета.[14]

Кућна издања[уреди]

Филм се на ДВД-у појавио 14. априла, a у Blu-ray формату 28. априла 2009.[15]

Референце[уреди]

  1. ^ У кревету с Кејт Винслет, Deutsche Welle
  2. ^ Monica Roman. „Miramax books 'Reader'“. Variety. 
  3. ^ Michael Fleming. „Kidman, Fiennes book 'Reader' gig“. Variety. 
  4. ^ Christian Koehl. „Senator inks rights to 'Reader'“. Variety. 
  5. ^ а б Kaminer, Ariel. "Translating Love and the Unspeakable.", New York Times.
  6. ^ Ed Meza; Michael Fleming. „Winslet replaces Kidman in 'Reader'“. Variety. 
  7. ^ „Gestern letzter Dreh für 'Der Vorleser'“. Sächsische Zeitung. 
  8. ^ Ed Meza. „'Reader' receives German funds“. Variety. 
  9. ^ Ed Meza. „Nicole Kidman quits 'Reader'“. Variety. 
  10. ^ Thompson, Anne. „Scott Rudin leaves 'The Reader'“. Variety. 
  11. ^ Nico Muhly - The Reader Soundtrack, Приступљено 30. 4. 2013.
  12. ^ The Reader - Nico Muhly, Приступљено 30. 4. 2013.
  13. ^ Ledger Oscara dobiti mora, slobodnadalmacija.hr
  14. ^ „The Reader (2008)“. 
  15. ^ VideoETA - The Reader, Приступљено 30. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]