Чича Илија Станојевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Илија Станојевић
Чича Илија Станојевић
Лични подаци
Друга именаЧича
Датум рођења(1859-08-07)7. август 1859.
Место рођењаБеоград, Кнежевина Србија
Датум смрти8. август 1930.(1930-08-08) (71 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Југославија
Занимањеглумац и редитељ
Веза до IMDb-а

Илија Станојевић (Београд, 7. август 1859Београд, 8. август 1930) био је српски глумац и режисер. Један је од настаријих српских глумаца, први српски режисер, један од првих филмских глумаца у српским крајевима.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Био је међу најпопуларнијим комичарима свог времена. Написао је комедију „Дорћолска посла“,[2] а са Јанком Веселиновићем комедију с певањем „Потера“.

Снимио је и режирао 1911. године филмове Улрих Цељски и Владислав Хуњади и Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа, где је играо турског пашу, сеоског завидљивца и Вујицу Вулићевића, убицу Карађорђа.[3]

Једно време 1913. године држао је кафану „Код два астала” у Јагодини.[4] У децембру 1922. је прославио четрдесетогодишњицу глуме са Милорадом Гавриловићем и Савом Тодоровићем.[5]

Женио се два пута, други пут Маријом, недуго пре смрти, а након дужег заједничког живота.[6]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Стојковић, Боривоје С. (1983). Великани српског позоришта. Ваљево: "Милић Ракић". стр. 25—41. Архивирано из оригинала 30. 01. 2020. г. Приступљено 30. 1. 2020. 
  2. ^ "Коло", 25. март 1944
  3. ^ „Сећање на Чича Илију Станојевића”. filmske-radosti.com. Архивирано из оригинала 26. 09. 2013. г. Приступљено 25. 5. 2013. 
  4. ^ Како су Јагодинци постали Ћурани („Политика”, 24. март 2017)
  5. ^ "Политика", 6. дец. 1922
  6. ^ "Политика", 25. јан. 1935

Литература[уреди | уреди извор]

  • Боривоје С. Стојковић: „Великани српског позоришта“, Београд - Ваљево 1983, 365 страна. (чланак „Илија Станојевић“ pp. 25-41.)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]