Чонград

Координате: 46° 42′ 40″ С; 20° 08′ 26″ И / 46.711233° С; 20.140533° И / 46.711233; 20.140533
С Википедије, слободне енциклопедије
Чонград
мађ. Csongrád
Градска црква
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионРегија велике јужне равнице
ЖупанијаЧонград
СрезЧонградски срез
Становништво
Становништво
 — 17.686
 — густина101,71 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 42′ 40″ С; 20° 08′ 26″ И / 46.711233° С; 20.140533° И / 46.711233; 20.140533
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина173,89 km2
Чонград на карти Мађарске
Чонград
Чонград
Чонград на карти Мађарске
Поштански број6640
Позивни број63
Веб-сајт
csongrad.hu

Чонград, (мађ. Csongrád) град је у Мађарској. Чонград је један од важнијих градова у оквиру истоимене жупаније Чонград. Чонград је имао 17.686 становника према подацима из 2009. године.

Град је познат и као родно место Милоша Црњанског.[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Град Чонград се налази у средишњем делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 140 километара југоисточно. Град се налази у средишњем делу Панонске низије, близу леве обале Тисе. Надморска висина града је око 85 m.

Историја[уреди | уреди извор]

У време мађарског освајања (крај 9. века) долина Мароша је била под бугарском контролом. Тврђава је била позната као Чорни Град (словенски израз за „црни замак“) и служила је као бугарско-словенска стражарска испостава.[2] Касније је краљ Стефан (1000–1038) град учинио центром државне управе, дајући назив округу. Остао је седиште жупаније све до монголске инвазије на Угарску (1240–1242). Град и тврђаву су Монголи тешко оштетили; Краљ Бела IV је потом пренео седиште жупаније у Сегедин 1247. Овај потез је значајно утицао на развој Чонграда. Поново је постао град тек 1920. године.[3]

Познате личности[уреди | уреди извор]

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Seoba” Crnjanskog u Čongradu”. Politika Online. Приступљено 4. 2. 2023. 
  2. ^ András Róna-Tas (1999). Hungarians and Europe in the early Middle Ages: an introduction to early Hungarian history. Central European University Press. стр. 266. ISBN 978-963-9116-48-1. 
  3. ^ Steve Fallon; Neal Bedford (2003). Hungary. Lonely Planet. стр. 303—304. ISBN 978-1-74059-152-2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]