Чорбаџија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Чорбаџија или чорбаџи (турска сложеница Çorbacı[1] сачињена од речи Çorba што значи чорба или супа и наставка ci што значи радити, извршавати, делити) је био јањичарски војни чин у Отоманском царству а одговарао је начелно чину пуковника у Европским земљама. Чорбаџија је заповедао једном ортом тј. пуком, док кад би се реч дословно превела значила би онај који дели чорбу или супу што није случај у стварности. Можда реч води порекло и од старе турске речи korbaşı што је у значењу заповедник јединице или логора. Та титула се још задржала по Туркменистану (Централна Азија) све до 1940.-е године, јер су тамо корбаши били вође побуњеничких коњичких одреда званих Басмачи који су се борили против Црвене армије и совјетске државе.
У морнарици, титула чорбаџије се односила на заповедника палубе, улога слична ностромима у Европи. У неколико делова, покраина, у Отоманском царству у којима су хришћани били већинско становништво као и у републици Македонији, Србији, Буагарској, реч чорбаџија (македонски: чорбаџија, српски: чорбаџија бугарски: чорбаджия) се употребљавала као ознака за сеоску (хришћанску) елиту, сеоске главешине и богате сељаке. Њих су османлијске власти знале да упошљавају за разноразне административне послове као што су: прикупљање пореза, приликом суђења и сл. Међутим од краја XIX века се постепено губи та појава како нестаје отомаснки систем владавине. Ова реч се још увек користи у жаргону у Бугарској, Турској и Македонији за газду. Исто тако, чорбаџија у разним варијантама је такође често презиме међу Албанцима, Бугарима, Турцима и Украјинцима.[2]

Референце[уреди]