Чудесна судбина Амелије Пулен
| Чудесна судбина Амелије Пулен |
|
|---|---|
|
|
|
| Оригинални назив | Le Fabuleux Destin d'Amélie Poulain |
| Режија | Жан-Пјер Жене |
| Продуцент | Жан Марк Дешан Клоди Осар |
| Сценарио | Гијом Лоран |
| Главне улоге | Одри Тоту Матје Касовиц Серж Мерлен Рифус Џамел Дебуз |
| Музика | Јан Тирсен |
| Жанр | Фантазија, комедија-романтична, драма |
| Издавачка кућа | Union Générale Cinématographique (Фр.), Miramax (САД) |
| Година | 2001 |
| Трајање | 115 мин. |
| Земља | Француска |
| Језик | француски |
| Буџет | 11.400.000 $ |
| IMDb веза | |
Чудесна судбина Амелије Пулен или Амелија (фр. Le Fabuleux Destin d'Amélie Poulain или Amélie) је француска романтична комедија режисера Жан-Пјера Женеа у којој главну улогу игра Одре Тоту. Сценарио за филм, чија је радња смештена у деловима Монмартра, написали су Жене и Гијом Лоран. Филм пружа интересантан и помало идеализован поглед на савремен начин живота у Паризу. Индивидуе свих ликова у филму долазе до изражаја, због разрађености њихових особина и свакодневних навика.
Филм је првобитно приказан у априлу 2001. године у Француској, Белгији и у швајцарском делу француског говорног подручја, уз неколико приказивања на различитим филмским фестивалима у свету.
Филм Амелија, који је освојио укупно 27 међународних филмских награда, проглашен је за најбољи филм Европе, освојио је четири награде Цезар (укључујући награде Цезар за најбољи филм и најбољег режисера), две награде БАФТА (укључујући награду за оригинални сценарио), а био је номинован и за четири Оскара Америчке филмске академије.
Садржај |
Улоге [уреди]
- Одри Тоту - Амелија Пулен
- Матје Касовиц - Нино Кенканпоа
- Серж Мерлен -Ремон Дифајел
- Рифус - Рафаел Пулен, Амелијин отац
- Јоланд Моро - Мадлен Волас, саветник
- Арти де Пенгерн - Иполито, писац
- Ирбен Канселије - Колињон, продавац
- Џамел Дбуз - Лисјен
- Доминик Пинон - Жозеф
- Изабел Нанти - Жоржет
- Морис Бенишу - Бретодо
Радња филма [уреди]
Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма.Радња филма прати причу о девојци по имену Амелија, која са својим схватањима правде покушава да усрећи и помогне људима око себе. Амелија у детињству није имала прилику да осети близину и љубав родитеља и одмалена је почела да гради неки свој свет и живи у њему. Двадесет трогодишња Амелија живи сама у стану у центру Париза и ради као конобарица у малом кафићу „Две ветрењаче“ на Монмартру.
Амелија води једноставан живот, ужива у малим стварима које јој причињавају задовољство, као што је завлачење руке у џак семена, ломљење корице пудинга кашичицом, бацање каменчића у реку, посматрање лица људи у биоскопу... Дан смрти енглеске принцезе Дајане јој потпуно мења живот. Тога дана она иза зидне плочице у свом купатилу проналази стару металну кутију, „тајно благо“ са драгоценостима једног дечака, коју је он сакрио пре четрдесетак година. Амелија одлучује да пронађе власника кутије и врати му је са мишљу: ако успе то да уради, усрећиће човека, а ако не - онда ништа. Успевши у томе, Амелија одлучује да ће и убудуће чинити мале ствари људима око себе, како би их учинила срећним.
Предано, креативно и са уживањем, посвећујући се овој одлуци, Амелија усрећује комшије, колеге, оца. Поставши „анђео чувар“ многима, изводећи компливане, али скривене поступке, она преобраћа токове живота људима око себе на позитивнију страну. И док запоставља размишљање о себи, стари човек, који се бави реконструкцијом уметничких дела, је надгледа, започињајући конверзацију с њом о његовим сликама. У даљој комуникацији, њих двоје ће често разговарати о карактеру једног лика са уметничке слике, ког ће старац, иако се то нигде у филму не помиње експлицитно, поистовећује са Амелијом.
Иако се заљубљује у мистериозног младића Нина, сакупљача исцепаних фотографија, Амелија је превише стидљива да предузме нешто поводом тога. Судбина је доводи до тога да она проналази његов албум са фотографијама и кроз читав низ задатака она му га враћа, а касније и открива свој идентитет. Плашљиву девојку стари уметник охрабрује и она проналази своју љубав.
Музика [уреди]
Музику за филм компоновао је Јан Тјерсен.
Филмска критика [уреди]
"Чудесна судбина Амелије Пулен“ је добила пет звездица и прозвана је „једним од најбољих филмова године, поред филмова „Сирано де Бержерак“ и „Поштар“, који може све надмашити“, од стране Алана Морисона из Empire Online-a.
Паул Татара из CNN Reviewer-a, описао је „Амелију“ као филм разигране природе.
Негативну критику филм је добио од Сергеја Каганског из Les Inrockuptibles за нереалистичну и сликовиту визију француског друштва са пар етничких мањина.
Спољашње везе [уреди]
