Чуруг
| Чуруг |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Покрајина |  Војводина |
| Управни округ | Јужнобачки |
| Општина | Жабаљ |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 8882 |
| Густина становништва | 63 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 76 m |
| Површина | 140,7 km² |
 Чуруг
Чуруг на мапи Србије
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 21238 |
| Позивни број | 021 |
| Регистарска ознака | NS |
Координате: 45° 28′ 14" СГШ, 20° 04′ 10" ИГД
Чуруг је насеље у Бачкој, у северном делу Шајкашке, у општини Жабаљ, на десној обали реке Тисе, на прузи Бечеј-Нови Сад.
Садржај |
Географија[уреди]
Чуруг се својим северним делом наслања на Стару Тису (Мртва Тиса), што му даје специфичну лепоту. Преко пута се налази Бисерно острво.
Историја[уреди]
Археолошка ископавања око Чуруга показују да су људи овде живели у римско доба и у средњем веку. Помиње се први пут 1238. године. Око 1440. године припадао је као посед деспоту Ђурђу Бранковићу. За време Турака припадао је тителској нахији. Од 1669. године припадао је војној граници и имао око 80 граничара- Шајкаша.
Поред пољопривреде становници Чуруга су се бавили занатством и трговином. Као велико село Чуруг је међу првима имао своју школу, која је према подацима почела са радом 1730. године.
Прва православна црква у Чуругу саграђена је 1774. године (1849. године она је спаљена). тек 1862. године подигнута је данашња црква, а иконостас је израдио сликар Ђорђе Крстић 1894. године. То је једна од најлепших српских цркава са највећим звоником на Балкану.
Чуруг је био и остао познат по ветрењачама. Данас је остала још једна „Рођина“ ветрењача (налази се на изласку из села према Бачком Градишту). После Првог светског рата Чуруг постаје део Краљевине СХС (Дунавска бановина). Пред почетак Другог светског рата Чуруг је имао око 10.000 становника (око 75% Срба, а од других националних заједница највише је било Мађара). Распадом Краљевине Југославије априла 1941. године, у Чуруг је ушла мађарска фашистичка војска. Окупаторска фашистичка војска уз сарадњу дела домаћих Мађара извршила је рацију за православни Божић 1942. године, када је у Чуругу побијено 893 људи (мушкараца, жена и деце), и бачено под лед Тисе.
Познати Чуружани[уреди]
- др Јован Туцаков- академик, фармаколог
- др Лазар Пачу- државник и лекар, министар финансија у Влади Николе Пашића
- Петар Коњовић- композитор
- Милош Цветић- драмски писац и глумац
- Теодор Илић Чешљар- сликар
- Радивој Ћирпанов- Народни херој
- др Миленко Браца Берић- лекар гинеколог
- викарни епископ јегарски Порфирије (Перић)
- епископ далматински Фотије (Сладојевић)
- Здравко Рајков - спортиста, фудбалер
Демографија[уреди]
Према попису из 2002. Чуруг је имао 8882 становника (према попису из 1991. било је 8987 становника).
У насељу Чуруг живи 6846 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,7 година (37,4 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 2831 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.
Становништво Чуруга у великој већини чине Срби, којих има око 92% (према попису из 2002. године)
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 8.200 | 92,32% | ||
| Роми | 284 | 3,19% | ||
| Мађари | 90 | 1,01% | ||
| Југословени | 54 | 0,60% | ||
| Хрвати | 46 | 0,51% | ||
| Словаци | 24 | 0,27% | ||
| Македонци | 11 | 0,12% | ||
| Украјинци | 7 | 0,07% | ||
| Русини | 7 | 0,07% | ||
| Црногорци | 6 | 0,06% | ||
| Муслимани | 5 | 0,05% | ||
| Немци | 4 | 0,04% | ||
| Словенци | 3 | 0,03% | ||
| Руси | 3 | 0,03% | ||
| Албанци | 2 | 0,02% | ||
| Чеси | 1 | 0,01% | ||
| Румуни | 1 | 0,01% | ||
| Власи | 1 | 0,01% | ||
| Буњевци | 1 | 0,01% | ||
| непознато | 35 | 0,39% | ||
| м | ж | |||
| ? | 18 | 20 | ||
| 80+ | 59 | 109 | ||
| 75-79 | 87 | 165 | ||
| 70-74 | 193 | 232 | ||
| 65-69 | 233 | 310 | ||
| 60-64 | 259 | 284 | ||
| 55-59 | 180 | 235 | ||
| 50-54 | 306 | 265 | ||
| 45-49 | 372 | 310 | ||
| 40-44 | 354 | 298 | ||
| 35-39 | 312 | 297 | ||
| 30-34 | 310 | 293 | ||
| 25-29 | 292 | 267 | ||
| 20-24 | 270 | 273 | ||
| 15-19 | 317 | 274 | ||
| 10-14 | 318 | 284 | ||
| 5-9 | 303 | 266 | ||
| 0-4 | 252 | 265 | ||
| просек | 37.4 | 40.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 3562 | 1163 | 2140 | 151 | 105 | 3 |
| Женски | 3632 | 715 | 2154 | 617 | 144 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1951 | 698 | 3 | 7 | 493 | 19 | 166 | 204 | 27 | 122 |
| Женски | 919 | 314 | - | 2 | 148 | 4 | 7 | 153 | 23 | 18 |
| Оба | 2870 | 1012 | 3 | 9 | 641 | 23 | 173 | 357 | 50 | 140 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 3 | 28 | 61 | 28 | 32 | 25 | 3 | - | 32 | |
| Женски | 4 | 23 | 21 | 62 | 112 | 12 | 6 | - | 10 | |
| Оба | 7 | 51 | 82 | 90 | 144 | 37 | 9 | - | 42 |
Референце[уреди]
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
Спољашње везе[уреди]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Čurug info Portal - Sve o Čurugu
- Curug Inn nezavisni portal
|
|||||||
