Шабан Бајрамовић
| Шабан Бајрамовић | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 16. април 1936. |
| Место рођења: | Ниш (Краљевина Југославија) |
| Датум смрти: | 8. јун 2008. |
| Место смрти: | Ниш (Србија) |
Шабан Бајрамовић (ромс. Shaban Bayramovic, надимак Шаби[1]; 16. април 1936. — 8. јун 2008., Ниш) је био певач ромске и српске музике. Био је познат као „Краљ ромске музике“.
Садржај |
Биографија [уреди]
Шабан Бајрамовић је по народности био Ром, а пореклом из Ниша. Иако назив Циганин понекад носи пежоративан смисао, Бајрамовић је о себи радо говорио као о Циганину. За своју народност је рекао: „Какав Ром, ја сам Србин, српски Циганин“.[2] После свог славног, првог концерта у београдском Дому синдиката, крајем седамдесетих, рекао је извесном новинару: „Четрдесет и кусур година сам Циганин, а тек две-три Ром, па пиши - Циганин.“
У деветнаестој је, због љубави, побегао из војске, па је као дезертер, осуђен на три године затвора на Голом отоку.
У јавности је прихваћен као добар човек, мада неки оцењују да је био бољи друг, него супруг и отац. Био је ожењен Милицом, са којом је живео у Нишу и имао четири ћерке.
Недељу дана пред смрт, Бајрамовић се пожалио на слабо здравље и тежак живот, и том приликом му је Расим Љајић, српски министар рада и социјалне политике уручио једнократну новчану помоћ и обећао потребно лечење.
Преминуо је у 73. години живота у нишком клиничком центру од последица инфаркта. Сахрањен је на Нишком новом гробљу. Сахрани су поред многобројних Нишлија присуствовали Борис Тадић, тада Председник Републике Србије, Расим Љајић, министар рада и социјалне политике Републике Србије, Зоран Живковић бивши премијер Републике Србије, Горан Паскаљевић, филмски режисер и Жељко Самарџић, певач.
Шабан Бајрамовић је по народности био Ром, а пореклом из Ниша. Иако назив Циганин понекад носи пежоративан смисао, Бајрамовић је о себи радо говорио као о Циганину. За своју народност је рекао: „Какав Ром, ја сам Србин, српски Циганин“.
Певачка каријера [уреди]
Снимио је 20 албума и око педесет синглова, а написао је и компоновао више од седамсто песама. Његови љубитељи га описују као изванредног певача врхунског квалитета, „певача из срца и душе“. О квалитету његових песама донекле говори и чињеница да је његово извођење песме „Ђелем, ђелем“ изабрано за химну свих Рома света.
Певањем је почео да се бави за време издржавања затворске казне, када је у затвору основао џез оркестар. По повратку у Ниш, певао је у тамошњем културно-уметничком друштву које је носило име по једином ромском народном хероју, а када је оно преименовано у КУД „Ром“, отишао је да пева по крчмама у забаченим босанским планинским местима. То преименовање доживео је као личну увреду.
У то време није успео да нађе издавачку кућу за снимање своје музике у Србији и због тога своја дела издаје у Словенији, за Продукцију грамофонских плоча РТВ Љубљана. Али, уговор који је потписао са том кућом био је изузетно неповољан, јер је од два албума издата у огромном тиражу добио занемариво мало новца. Тек тада се у јавности сазнало да је Бајрамовић заправо био неписмен и да је то један од основних разлога потписивања неповољних уговора.
Касније је често наступао с музичким саставом „Црна Мамба“. Са њима је сарађивао готово две деценије.
На лични позив Нехруа и Индире Ганди наступао је у Индији, где је званично проглашен за Краља ромске музике. Једном приликом је певао у пратњи мостарског бенда Мостар севдах реунион, па неки сматрају да је био члан и тог бенда. Најчешће је певао у Италији.
Почетком осамдесетих година установљено је да има злоћудне полипе на гласним жицама. Оперисан је, а лекари су му забранили да се убудуће бави певањем. Ипак, само десетак дана после врло компликоване операције, одржао је солистички концерт. „Без песме не могу“, правдао се. И поред тешке болести, наступао је на Међународном џез фестивалу у Нишу 2005. године.
Магазин Тајм га је прогласио за једног од десет највећих блуз певача на свету.
Занимљивости [уреди]
- Био је страствени коцкар па је често певао да би зарадио новац за коцкање.[3]
- Скупштина града Ниша је 5. маја 2009. године донела одлуку којом је Јужни булевар у градској општини Палилули преименован у Булевар Шабана Бајрамовића[4][5].
- Откривен му је споменик 12. августа 2010. године, на дан почетка 27. Нишвила, на кеју у Нишу [6], статуа вајара Владе Ашанина. Донатори за израду споменика су били Горан Бреговић, Емир Кустурица, Горан Паскаљевић, Есма Реџепова, Љубиша Самарџић, Зоран Живковић, Милош Симоновић и други.[2]
Дискографија [уреди]
Албуми [уреди]
- А Шунен Ромален - Слушајте ме људи (1980) РТВ Љубљана
- Шабан (1981) Југотон
- Ту Ромније (1981) ЗКП РТВЛ
- Умирем - Камерав (1981) ЗКП РТВЛ
- Месиум Чавеја Тари Југославија (Ја сам момче из Југославије) (1983) ЗКП РТВЛ
- Шабан Бајрамовић и Студијски Оркестар Војводинеконцерт - Moro Ilo (1987) Војводинаконцерт
- Шабан Бајрамовић и Беба Ибишевић (1987) ПГП РТБ
- Звезда, Звезда (1995) ИТВ Меломаркет
- Mostar Sevdah Reunion Presents Šaban Bajramović - A Gipsy Legend (2001) Times Square Records
- Mostar Sevdah Reunion And Šaban Bajramović - Šaban (2006) Snail Records
- Private (2008) ПГП РТС
Компилације [уреди]
- Gypsy King Of Serbia (2002) ARC Music
- Краљ Циганске Песме - The King Of Gipsy Song (2004) Hi-Fi Centar
Филмови [уреди]
Осим музике, бавио се и филмом. Играо је мање улоге у филмовима:
- „Недељни ручак“ (1982) Милана Јелића, улога певача
- „Анђео чувар“ (1987) Горана Паскаљевића, Шаинов отац
- „Циганска магија“ (1997), Столета Попова, улога Омера,
- „Црна мачка бели мачор“ (1998) Емира Кустурице (нарочито је популарна његова изведба песме „Бубамара“)
Референце [уреди]
- ^ Драгољуб Б. Ђорђевић: Казуј крчмо Џеримо, стана 117
- ^ а б Драгољуб Б. Ђорђевић: Казуј крчмо Џеримо, стана 121
- ^ Драгољуб Б. Ђорђевић: Казуј крчмо Џеримо, стана 118
- ^ Вести рс: „Булевар Шабана Бајрамовића у Нишу“, Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ РТС: „Ниш добија улицу Шабана Бајрамовића“, Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ „Откривен споменик Шабану Бајрамовићу“, С. Бабовић, Вечерње новости, 12. август 2010.
Спољашње везе [уреди]
