Шадрван

Из Википедије, слободне енциклопедије

Шадрван је врста јавне чесме која се гради у дворишту џамија, медреса, текија, караван-сараја, ханова и у јавним купатилима са основном сврхом да омогући истовремено обредно умивање већем броју људи али и да делују декоративно.[1]

Порекло шадрвана[уреди]

Шадрвани потичу из Персије а преко Арапа и Турака су доспели и на Балканско полуострво.[2]

Изглед шадрвана[уреди]

Основна карактеристика шадрвана је то што у основи имају камени базен са чијих страна се вода излива кроз бројне чесме поред којих се често налази камено постоље на којем стоји особа која користи чесму. Обично се у средини базена налази виши камени стуб низ који често преко разних украса уз жубор тече вода. Кров шадрвана је у облику куполе, прекривен оловом или од камених плоча на шест или осам вода.

Шадрвани на Балканском полуострву[уреди]

Један од најпознатијих шадрвана на Балканском полуострву се налази у Сарајеву у дворишту Бегове џамије, подигнут на истом месту на којем је Гази Хусрев-бег подигао шадрван 1530. године.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Чесме и шадрвани“. Интернет сајт Калесија онлајн Приступљено 6. август 2010.. „Šadrvani služe za iste svrhe kao i česme, samo su oni građeni u javnim kupatilima i dvorištima džamija, medresa i tekija, karavan – saraja i drugih većih objekata. Međutim, njihova prvenstvena zadaća je da daju vodu većem broju ljudi za isto vrijeme za obredno umivanje, a pored ovoga oni takođe djeluju plastično i dekorativno u svojoj okolini koja je sasvim različita od mahale. Šadrvani se bitno razlikuju od česmi.“ 
  2. ^ „Чесме и шадрвани“. Интернет сајт Калесија онлајн Приступљено 6. август 2010.. „Perzija je domovina Šadrvana, od njih su ga poprimili Arapi i Turci su ih proširili na Balkanski poluotok.“ 

Спољашње везе[уреди]