Шамац

Друга значења су пописана у чланку Шамац (вишезначна одредница).

Шамац
Градски трг
Основни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Општина	Општина Шамац
Становништво
Становништво (1991)	6.239
Положај
Координате	45°03′00″N 18°28′00″E
Временска зона	централноевропска: UTC+1
Шамац Шамац на мапи БиХ
Остали подаци
Поштански број	76230
Позивни број	054

Шамац (раније Босански Шамац) је град и сједиште истоимене општине у Посавини, Република Српска, БиХ.

Географија

Шамац је лоциран на десној обали ријеке Саве. Осим Саве, кроз град протиче и ријека Босна, где јој је и ушће.

Општина Шамац је сјевероисточна општина Републике Српске и централна је општина у Посавини. Око Шамца се налазе општине: Градачац, Пелагићево, Доњи Жабар, Вукосавље, Домаљевац-Шамац, Модрича, Орашје, Оџак, а на њеном сјеверу су ријека Сава и Република Хрватска. До Дејтонског мировног споразума општина се простирала на 219, а данас на 184 километра квадратна, јер су по Дејтонском споразуму села Базик, Домаљевац и Пруд, те дио села Гребница - припали Федерацији БиХ. Према попису из 1991. године општина Шамац је имала 32900 становника, док их данас има око 19000. У граду Шамцу живи око 5500 становника. До 1995. године у општини је било 26 насељених мјеста, а данас их је 23. То су: Баткуша, Брвник, Гајеви, Горња Слатина, Доња Слатина, Средња Слатина, Турсиновац, Лугови, Засавица, Горња и Доња Црквина, Горња Слатина, Горњи Хасић, Доњи Хасић, Корница, Крушково Поље, Ново Село, Обудовац, Обудовац II, Писари, Тишина, Шамац и Шкарић. Највећа села су Обудовац,Црквина и Горња Слатина.

Клима Шамца
Показатељ	Јан	Феб	Мар	Апр	Мај	Јун	Јул	Авг	Сеп	Окт	Нов	Дец
Средња температура, °C	1	2,26	6,58	11,66	17,28	20,64	26,26	23,27	18,37	13,21	6,65	1,87
Количина падавина, mm	53	48	48	65	74	92	80	69	58	52	69	65
Извор: NASA Langley Research Center Atmospheric Science Data Center

Историја

И у доба праисторије, Шамац је био насељен.

Археолошки истражени локалитет Кулиште, не сјевероисточном ободу села Крушково Поље, најстарије је неолитско насеље у околини Модриче и Шамца.

Утврђено је да су трагове своје културе оставили и људи који припадају бакарном и бронзаном добу. Такође ту налазила и римска поштанска станица Ад Басанте. Има доказа да је управо ту, док је 1460. године водио борбе против последњег босанског краља Стефана Томашевића, турски султан Мехмед II подигао утврђење Шамац (име Шамац потиче од ријечи шанац - ров, прокоп, канал), те да је то утврђење Стефан Томашевић срушио 1463. године.

Данашње општинско средиште, Шамац, настао је тек 1863. године на ушћу Босне у Саву.

Стара пошта

Пројекат за изградњу Шамца сачинио је инжењер Салих ефендија Мукевит, а градњом су руководили француски инжињери. Једна од значајних знаменитости Шамца, у градском језгру, јесте чињеница да су улице у том дијелу града укрштене под правим углом, тако да градско језгро има облик правоугаоника.

Становништво Шамца је имало удјела у Посавској буни проте Стевана Аврамовића из Орашја, а нарочито мјештани села Обудовац, Баткуша, Брвник, Доња и Горња Слатина, Тишина и Црквина. Након што је, у октобру 1858. године, буна крваво угушена, масовно су страдали становници тих села. Забиљежено је и да је 1879. године данашњи град имао 242. куће и 955. становника. Фебруара 1883. године град је добио пошту и телеграф, а 1885. године и основну школу.

Шамац је скоро од свог постанка представљао трговачки центар за остала мјеста, највише због свог положаја и плодности Посавине. Интензиван развој Шамца почиње изградњом пруге Шамац-Сарајево 1947. године, као једна од првих радних акција у СФРЈ.

Спорт

Град је сједише фудбалског клуба Борац и кошаркашког клуба „Шамац“

Становништво

За више информација погледајте чланак Демографија Шамца

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Босански Шамац имала је 32.960 становника, распоређених у 22 насеља. После потписивања Дејтонског споразума, већи дио некадашње општине Босански Шамац ушао је у састав Републике Српске. Име граду и општини промењено је у Шамац. У састав Федерације Босне и Херцеговине ушла су насељена мјеста Базик и Домаљевац, и делови насељених места: Босански Шамац, Брвник, Гребнице и Тишина. Од овог подручја формирана је општина Домаљевац-Шамац. Федерацији БиХ припало је и насељено мјесто Пруд, које је због свог положаја припојено општини Оџак.

Националност	1991.	1981.	1971.
Муслимани	2.178 (34,90%)	1.697 (30,27%)	2.163 (44,35%)
Срби	1.755 (28,12%)	1.342 (23,94%)	1.500 (30,75%)
Југословени	1.195 (19,15%)	1.774 (31,65%)	429 (8,79%)
Хрвати	827 (13,25%)	687 (12,25%)	726 (14,88%)
остали и непознато	284 (4,55%)	105 (1,87%)	59 (1,20%)
Укупно	6.239	5.605	4.877

Види још

• ФК Борац Шамац

Познате личности

• Зоран Ђинђић (бивши предсједник Владе Републике Србије)
• Митар Трифуновић Учо (народни херој, учесник Октобарске револуције)
• Алија Изетбеговић (бивши предсједник предсједништва Босне и Херцеговине)
• Сулејман Тихић (бошњачки члан предсједништва Босне и Херцеговине)
• Сребренко Репчић (бивши фудбалер шамачког Борца, београдске Црвене Звезде, турског Фенербахчеа и репрезентативац СФРЈ)
• Мирослав Товирац (музичар и композитор)
• Предраг Тасовац (позоришни и филмски глумац)
• Рајко Илишковић (пјесник, историчар и публициста)
• Илија Катић (бивши фудбалер шамачког Борца, београдског Партизана, швајцарског Цириха и репрезентативац СФРЈ))
• Стево Николић (фудбалер бањалучког Борца)
• Стево Томашевић (бивши фудбалер београдског Партизана)

Галерија

• 

  Шамачка лука

• 

  Хотел „Плажа“

• 

  Мост на Сави

• 

  Шеталиште у Шамцу

Литература

• Књига: „Национални састав становништва - Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
• интернет - извор, „Попис по мјесним заједницама“ - http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Шамац

• Званични сајт општине Шамац ((sr))
• Туристичка организација општине Шамац ((sr))
• Форум посвећен Шамцу