Шамац
Из Википедије, слободне енциклопедије
- За остале употребе, погледајте Шамац (вишезначна одредница).
| Шамац | |
 Градски трг |
|
 |
|
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Шамац |
| Положај | 45° 03′ СГШ 18° 28′ ИГД |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Популација (1991) - број становника - густина |
ст./km² |
| Поштански број | |
| Позивни број | 053 |
  Шамац
Шамац на мапи Босне и Херцеговине
|
|
Шамац (раније Босански Шамац) је град и општина у Посавини, сјеверна Босна, лоциран на десној обали ријеке Саве. Осим Саве, кроз град протиче и ријека Босна, где јој је и ушће. Град се налази у Републици Српској.
Садржај |
[уреди] Становништво
 |
За више информација погледајте Демографија Босанског Шамца |
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Босански Шамац имала је 32.960 становника, распоређених у 22 насеља. После потписивања Дејтонског споразума, већи део општине Босански Шамац ушао је у састав Републике Српске. Име граду и општини промењено је у Шамац. У састав Федерације Босне и Херцеговине ушла су насељена места Базик и Домаљевац, и делови насељених места: Босански Шамац, Брвник, Гребнице и Тишина. Од овог подручја формирана је општина Домаљевац-Шамац. Федерацији БиХ припало је и насељено место Пруд, које је због свог положаја припојено општини Оџак.
| Становништво општине Босански Шамац | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
| Хрвати | 14,731 (44,69%) | 14,327 (44,32%) | 14,336 (45,69%) | |||
| Срби | 13,628 (41,34%) | 13,328 (41,23%) | 14,230 (45,35%) | |||
| Муслимани | 2,233 (6,77%) | 1,725 (5,33%) | 2,192 (6,98%) | |||
| Југословени | 1,755 (5,32%) | 2,495 (7,71%) | 481 (1,53%) | |||
| остали и непознато | 613 (1,85%) | 445 (1,37%) | 135 (0,43%) | |||
| укупно | 32,960 | 32,320 | 31,374 | |||
[уреди] Географија
Општина Шамац је сјевероисточна општина Републике Српске и централна је општина у Посавини. Око Шамца се налазе општине: Градачац, Пелагићево, Доњи Жабар, Вукосавље, Домаљевац-Шамац, Модрича, Орашје, Оџак, а на њеном сјеверу су ријека Сава и Република Хрватска. До Дејтонског мировног споразума општина се простирала на 219, а данас на 184 километра квадратна, јер су по дејтону села Базик, Домаљевац и Пруд, те дио села Гребница - припали Федерацији БиХ. Према попису из 1991. године општина Шамац је имала 32900 становника, док их данас има око 19000. У граду Шамцу живи око 5500 становника. До 1995. године у општини је било 26 насељених мјеста, а данас их је 23. То су: Баткуша, Брвник, Гајеви, Горња Слатина, Доња Слатина, Средња Слатина, Турсиновац, Лугови, Засавица, Горња и Доња Црквина, Горњи Хасић, Доњи Хасић, Корница, Крушково Поље, Ново Село, Обудовац, Обудовац II, Писари, Тишина, Шамац и Шкарић. Највећа села су Обудовац и Црквина.
[уреди] Историја
И у доба праисторије, Шамац је био насељен.
Археолошки истражени локалитет Кулиште, не сјевероисточном ободу села Крушково Поље, најстарије је неолитско насеље у околини Модриче и Шамца.
Утврђено је да су трагове своје културе оставили и људи који припадају бакарном и бронзаном добу. Такође ту налазила и римска поштанска станица Ад Басанте. Има доказа да је управо ту, док је 1460. године водио борбе против последњег босанског краља Стефана Томашевића, турски султан Мехмед II подигао утврђење Шамац (име Шамац потиче од ријечи шанац - ров, прокоп, канал), те да је то утврђење Стефан Томашевић срушио 1463. године.
Данашње општинско средиште, Шамац, настао је тек 1863. године на ушћу Босне у Саву.
Пројекат за изградњу Шамца сачинио је инжињер Салих ефендија Мукевит, а градњом су руководили француски инжињери. Једна од значајних знаменитости Шамца, у градском језгру, јесте чињеница да су улице у том дијелу града укрштене под правим углом, тако да градско језгро има облик правоугаоника.
Становништво Шамца је имало удјела у Посавској буни проте Стевана Аврамовића из Орашја, а нарочито мјештани села Обудовац, Баткуша, Брвник, Доња и Горња Слатина, Тишина и Црквина. Након што је, у октобру 1858. године, буна крваво угушена, масовно су страдали становници тих села. Забиљежено је и да је 1879. године данашњи град имао 242. куће и 955. становника. Фебруара 1883. године град је добио пошту и телеграф, а 1885. године и основну школу.
Шамац је скоро од свог постанка представљао трговачки центар за остала мјеста, највише због свог положаја и плодности Посавине. Интензиван развој Шамца почиње изградњом пруге Шамац-Сарајево 1947. године, као једна од првих радних акција у СФРЈ.
[уреди] Види још
[уреди] Познате личности
- Зоран Ђинђић (бивши предсједник Владе Републике Србије).
- Алија Изетбеговић (бивши предсједник предсједништва Босне и Херцеговине)
- Сулејман Тихић ("бошњачки" члан Предсједништва Босне и Херцеговине)
- Рајко Илишковић (пјесник, историчар и публициста)
- Љубо Милош (усташки официр и ратни злочинац)
[уреди] Галерија
 Шамачка лука |
 Хотел "Плажа" |
 Мост на Сави |
