Шамац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Шамац (вишезначна одредница).
Шамац

Пошаљи фотографију

Грб
Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Општина Шамац
Становништво
Становништво (2013) 5.390
Положај
Координате 45°03′00″N 18°28′00″E / 45.05, 18.466667
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Шамац на мапи БиХ
{{{alt}}}
Шамац
Шамац на мапи БиХ
Остали подаци
Поштански број 76230
Позивни број 054


Координате: 45° 02′ 60" СГШ, 18° 28′ 00" ИГД
Шамац (раније Босански Шамац) је насељено мјесто и сједиште општине Шамац у Посавини, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Шамац укупно је пописано 5.390 лица.[1]

Географија[уреди]

Шамац је лоциран на десној обали ријеке Саве. Осим Саве, кроз град протиче и ријека Босна, где јој је и ушће.

Општина Шамац је сјевероисточна општина Републике Српске и централна је општина у Посавини. Око Шамца се налазе општине: Градачац, Пелагићево, Доњи Жабар, Вукосавље, Домаљевац-Шамац, Модрича, Орашје, Оџак, а на њеном сјеверу су ријека Сава и Република Хрватска. До Дејтонског мировног споразума општина се простирала на 219, а данас на 184 километра квадратна, јер су по Дејтонском споразуму села Базик, Домаљевац и Пруд, те дио села Гребница - припали Федерацији БиХ. Према попису из 1991. године општина Шамац је имала 32900 становника, док их данас има око 19000. У граду Шамцу живи око 5500 становника. До 1995. године у општини је било 26 насељених мјеста, а данас их је 23. То су: Баткуша, Брвник, Гајеви, Горња Слатина, Доња Слатина, Средња Слатина, Турсиновац, Лугови, Засавица, Горња и Доња Црквина, Горња Слатина, Горњи Хасић, Доњи Хасић, Корница, Крушково Поље, Ново Село, Обудовац, Обудовац II, Писари, Тишина, Шамац и Шкарић. Највећа села су Обудовац, Црквина и Горња Слатина.


Клима Шамца
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец
Средња температура, °C 1 2,26 6,58 11,66 17,28 20,64 26,26 23,27 18,37 13,21 6,65 1,87
Количина падавина, mm 53 48 48 65 74 92 80 69 58 52 69 65
Извор: NASA Langley Research Center Atmospheric Science Data Center


Историја[уреди]

И у доба праисторије, Шамац је био насељен.

Археолошки истражени локалитет Кулиште, не сјевероисточном ободу села Крушково Поље, најстарије је неолитско насеље у околини Модриче и Шамца.

Утврђено је да су трагове своје културе оставили и људи који припадају бакарном и бронзаном добу. Такође ту налазила и римска поштанска станица Ад Басанте. Има доказа да је управо ту, док је 1460. године водио борбе против последњег босанског краља Стефана Томашевића, турски султан Мехмед II подигао утврђење Шамац (име Шамац потиче од ријечи шанац - ров, прокоп, канал), те да је то утврђење Стефан Томашевић срушио 1463. године.

Данашње општинско средиште, Шамац, настао је тек 1863. године на ушћу Босне у Саву.

Стара пошта

Пројекат за изградњу Шамца сачинио је инжењер Салих ефендија Мукевит, а градњом су руководили француски инжињери. Једна од значајних знаменитости Шамца, у градском језгру, јесте чињеница да су улице у том дијелу града укрштене под правим углом, тако да градско језгро има облик правоугаоника.

Становништво Шамца је имало удјела у Посавској буни проте Стевана Аврамовића из Орашја, а нарочито мјештани села Обудовац, Баткуша, Брвник, Доња и Горња Слатина, Тишина и Црквина. Након што је, у октобру 1858. године, буна крваво угушена, масовно су страдали становници тих села. Забиљежено је и да је 1879. године данашњи град имао 242. куће и 955. становника. Фебруара 1883. године град је добио пошту и телеграф, а 1885. године и основну школу.

Шамац је скоро од свог постанка представљао трговачки центар за остала мјеста, највише због свог положаја и плодности Посавине. Интензиван развој Шамца почиње изградњом пруге Шамац-Сарајево 1947. године, као једна од првих радних акција у СФРЈ.

Спорт[уреди]

Град је сједише фудбалског клуба Борац и кошаркашког клуба „Шамац“

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Шамца

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Босански Шамац имала је 32.960 становника, распоређених у 22 насеља. После потписивања Дејтонског споразума, већи дио некадашње општине Босански Шамац ушао је у састав Републике Српске. Име граду и општини промењено је у Шамац. У састав Федерације Босне и Херцеговине ушла су насељена мјеста Базик и Домаљевац, и делови насељених места: Босански Шамац, Брвник, Гребнице и Тишина. Од овог подручја формирана је општина Домаљевац-Шамац. Федерацији БиХ припало је и насељено мјесто Пруд, које је због свог положаја припојено општини Оџак.

Националност[2] 1991. 1981. 1971.
Муслимани [a] 2.178 (34,90%) 1.697 (30,27%) 2.163 (44,35%)
Срби 1.755 (28,12%) 1.342 (23,94%) 1.500 (30,75%)
Југословени 1.195 (19,15%) 1.774 (31,65%) 429 (8,79%)
Хрвати 827 (13,25%) 687 (12,25%) 726 (14,88%)
остали и непознато 284 (4,55%) 105 (1,87%) 59 (1,20%)
Укупно 6.239 5.605 4.877

Напомене[уреди]

  1. ^ За садашњи положај Муслимана види чланак Муслимани

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Познате личности[уреди]

Галерија[уреди]


Литература[уреди]

  • Књига: „Национални састав становништва - Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
  • интернет - извор, „Попис по мјесним заједницама“ - http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf


Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :