Шамуел Аба

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шамуел Аба

Петар I, слика из Илустроване хронике.
Петар I, слика из Илустроване хронике.

Датум смрти 1044.
Порекло и породица

Шамуел Аба (мађ. Aba Sámuel[1]) (р. 900.~ 1000. замак Абаујвар[2] - 5. јул 1044 Ђер[3]), краљ Мађарске (1041-1044).

Биографија[уреди]

Име и порекло[уреди]

Најранији извори о Шамуелу Аби увек су га спомињали под именима Аба или Шамуел, никада Шамуел Аба. У његововременским списима увек је писало краљ Аба, док је на новчаним кованицама које је он издавао писало краљ Шамуел, како је очигледно по томе он сам себе називао.[4]. Анонимус, писац Летописа Мађара га је споменуо у приликом описа поделе земље од стране Арпада... од њих је пореклом краљ Шамуел, кога су због његовог пијетизма звали Аба...[5].

Само име Аба је хибру и такође турског порекла са значењем отац, док је Шамуел хибрејског порекла. О томе којег је порекла био краљ Шамуел Аба и данас се воде полемике.

По Анонимусу, Шамуел је кунманског порекла[6], док га хроника из 14. века даје Кореанско порекло[7][4]. Свим овим тврдњама јесино што је заједничко је да му дају источњачко порекло. У то време само је једна позната хазарска грана живела у тим пределима тадашње Мађарске. Хазари су по вери били израелити и тако су истраживачи дошли до закључка да је Шамуел Аба био Хазар са јеврејском вером[8].

По другим непотврђеним изворима Шамуел Аба води порекло од једне старије несторијанске хришћанске гране[9]

Време када се родио је оријентационо и пада у период од 990. до 1000. године[10]. По овим изворима, пре него што је крунисан за краља Мађарске Шамуел је био поглавар једних од подчињених Мађарима, племена. Приликом утврђивања власти од стране Стефана I многа околна потчињена племена су морала оружјем да се смирују, међутим Шамуелово племе је дипломацијом успоставило веома добре односе са новим хришћанским краљем Мађарске. Да би још више учврстио пријатељство и свој утицај, краљ Стефан је удао своју сестру, по неким изворима име јој је било Гизела, за Шамуела и припојио територије тог племена тадашњој Мађарској.

Шамуел је том прииликом преузео хришћанску веру и тада је под краљем Стефаном I основана егерска бискупија и Ујварска жупанија. Краљ Стефан је тада такође Шамуелу дао титулу грофа од палатина (дворјанина), што је касније прерасло у титулу надор.[11].

Владавина[уреди]

Убиство Шамуела Абе (Хроника мађара)

Претходник Шамуела Абе, Петар I Орсеоло је водио политику која је давала предност иностраним идејама. Пприликом доношења важних одлика искључио је тадашње чланове домаћег краљевског савета и уместо њих је поставио немачке и италијанске саветнике. Одузео је поседе Гизеле од Баварске, а њу је затворио у кућни притвор у један од њених замачких поседа.[12] Почео је и да се меша у одлуке цркве, тако да је остао без икакве подршке. Незадовољство племства је довело до његовог смењивања, ап је 1041. године морао да се склони из Мађарске. Заштиту је затражио од немачкога краља Хенрик III.

На упражњени престо је тада био постављен Шамуел Аба.

Шамуел је исте године послао посланицу Хенрику у Штрасбург тражећи преговоре и нудећи мир. Хенрик је међутим одбио било какве преговоре са Шамуелом. У фебруару 1042. године, Шамуелова војска је упала на територију тадашње Аустрије и продрла чак до града Тулна на Дунаву. У овим биткама Шамуелове снаге су имале половичан успех. Јужнио део војске је донекле напредовао, а северни део војске је доживео тотални пораз у сукобу са Петровим шураком грофом Адалбертом. Одлућујуча битка између Шамуелове војске и Адалбертових снага одиграла се код реке Мораве, у којој су се приликом бекства удавили многи Шамуелови војници .

Хенрик III је ујесен 1042. године кренуо у нови напад против Шамуела. Опет је Шамуелова војска поражена, а накратко је изгубио неке делове северне територије краљевине.

Следеће године је Хенрик III опет кренуо на Шамуела и потиснуо је Шамуелове снаге све до реке Раба. Увидевши да нема никакве шансе у сукобу са немачким краљем Шамуел Аба се одрекао територија које је 1030. године припојио краљ Стефан I и чак је пристао на плаћање ратне одштете. Овим су биле успостављене нове границе између ова два краљевства на рекама Лити и Морави. Међутим Шамуел је због тога изгубио подршку домаћег племства у краљевини.

Током 1044. године, племство је сковало заверу против краља, али је завера откривена. На ускрс исте године Шамуел је сазвао савет где је све заверенике похватао и убио. Овим својим поступком је изгубио подршку хришћанског клера, пре свега бискупа Гелерта, који је био најутицајнији у то време а касније је и проглашен свецем. У јуну 1044. године здружене снаге Хенрика III и Петра I Орсеола су напале Шамуела кренувши од Дунава па на југ, истим путем као и годину раније. Главна битка се одиграла код Менфеа 5. јула 1044. године. Шамуел је након пораза своје војске морао да побегне са бојног поља и одрекне се престола.

Тадашњи извори нуде различита информације о Шамуеловој судбини. По једном извору Шамуел је био заробљен после битке и убијен од стране Петра Орсеола и Хенрика III. По другим изворима Шамуел је успео да стигне чак до реке Тисе и тамо су га ухватиле и убиле мађарске снаге његових противника[13][14].

Сахрањен је у Абашарском манастиру[15].

Референце[уреди]

  1. ^ Савременици његовог доба су га називали Краљ Аба, а на кованицама које су издаване време његовог краљевовања спомињан је под именом Краљ Шамуел.
  2. ^ Датум и место рођења је оријентационо, види садржај за објашњење
  3. ^ Место смрти није никада тачно утврђено, види садржај за објашњење
  4. ^ а б Magyarország uralkodói, Pannonica Kiadó, 2003, 31. страна
  5. ^ "Árpád vezér nagy földet adott Ednek és Edöménnek a Mátra-erdőben, ahol az unokájuk, Pata később várost épített. Az ő sarjadékukból származott hosszú idő után Sámuel király is, akit kegyességéért Abának hívtak"
  6. ^ Koremz ma az Aral-tó vidékén elterülő Hvárezmmel azonos
  7. ^ Abasár hivatalos honlapja, Приступљено 8. 4. 2013.
  8. ^ Kristó Gyula: Arisztokrácia az Árpád-korban, Приступљено 8. 4. 2013.
  9. ^ Timkó Imre: Keleti kereszténység, keleti egyházak. Budapest, 1971., 131. old
  10. ^ Uralkodók és dinasztiák, Magyar Világ Kiadó, 2001, 7. oldal
  11. ^ KRISTÓ GYULA: SZENT ISTVÁN KIRÁLY, Budapest, Neumann Kht., 2002., Приступљено 8. 4. 2013.
  12. ^ Valószínűleg Veszprém várába
  13. ^ Halála helyét egyesek Füzesabonnyal azonosítják, mások Abádszalókkal. Kézainál csak annyi szerepel, hogy a Tisza felé menet egy faluban megölték, elásták egy veremben, majd néhány év múlva kihantolták, szemfedelét és ruháit sértetlenül, sebeit behegedve találták, majd elvitték és eltemették a saját monostorában [1], Приступљено 8. 4. 2013.
  14. ^ National Geographic: Ásóval a boldogtalan emlékezetű Sámuel király nyomában
  15. ^ Aba Sámuel sírjáról és emléktáblájáról. Később állítólagos sírhelyén pincéket építettek ki, ahol 1773-ban, a báró Haller Sándor a következő szöveggel ellátott emléktáblát avatott fel: „Ez üregbe volt letéve Sámuel Aba, Magyarország III. királya vagy inkább zsarnok, országpusztító. Gonosszal és kegyetlenséggel teljes király, ki népe által a Tiszánál megöletett. Bámuljátok a dolgok éktelen változását, a királyi sírboltból lett borospince felett! Hol a halál véres zsákmánya pihent, ott a kedvet adó hordók domborodnak. Ezért pirul Bacchus, ezért pirosabb a saári (abasári) bor a felernuminál. Most igyál, hogy kipirulj! Romjaiból kiemelte báró Haller Sámuel tábornok.”

Литература[уреди]

Извори[уреди]

  • Uralkodók és dinasztiák, Magyar Világ Kiadó, 2001.
  • Magyarország uralkodói, Pannonica Kiadó, 2003.
  • Kristó Gyula – Makk Ferenc: Az Árpád-ház uralkodói, I.P.C. Könyvek Kft., 1996, ISBN 963-7930-97-3
  • Magyarország története Előzmények és magyar történet 1242-ig, Akadémiai Kiadó, Budapest, 1987, ISBN 963-05-1518-0
  • Wolf Mária: Abaújvár (100 magyar falu könyvesháza)
  • Feldebrő (100 magyar falu könyvesháza)

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Шамуел Аба


Претходник:
Петар I Орсеоло
краљ Мађарске
Краљ
Мађарске

(10411044)
Света Круна Наследник:
Петар I Орсеоло