Шамуел Аба
| Шамуел Аба | |
|---|---|
|
|
|
| Порекло и породица |
Шамуел Аба (мађ. Aba Sámuel[1]) (р. 900.~ 1000. замак Абаујвар[2] - 5. јул 1044 Ђер[3]), краљ Мађарске (1041-1044).
Садржај |
[уреди] Биографија
[уреди] Име и порекло
Најранији извори о Шамуелу Аби увек су га спомињали под именима Аба или Шамуел, никада Шамуел Аба. У његововременским списима увек је писало краљ Аба, док је на новчаним кованицама које је он издавао писало краљ Шамуел, како је очигледно по томе он сам себе називао.[4]. Анонимус, писац Летописа Мађара га је споменуо у приликом описа поделе земље од стране Арпада... од њих је пореклом краљ Шамуел, кога су због његовог пијетизма звали Аба...[5].
Само име Аба је хибру и такође турског порекла са значењем отац, док је Шамуел хибрејског порекла. О томе којег је порекла био краљ Шамуел Аба и данас се воде полемике.
По Анонимусу, Шамуел је кунманског порекла[6], док га хроника из 14. века даје Кореанско порекло[7][4]. Свим овим тврдњама јесино што је заједничко је да му дају источњачко порекло. У то време само је једна позната хазарска грана живела у тим пределима тадашње Мађарске. Хазари су по вери били израелити и тако су истраживачи дошли до закључка да је Шамуел Аба био Хазар са јеврејском вером[8].
По другим непотврђеним изворима Шамуел Аба води порекло од једне старије несторијанске хришћанске гране[9]
Време када се родио је оријентационо и пада у период од 990. до 1000. године[10]. По овим изворима, пре него што је крунисан за краља Мађарске Шамуел је био поглавар једних од подчињених Мађарима, племена. Приликом утврђивања власти од стране Стефана I многа околна потчињена племена су морала оружјем да се смирују, међутим Шамуелово племе је дипломацијом успоставило веома добре односе са новим хришћанским краљем Мађарске. Да би још више учврстио пријатељство и свој утицај, краљ Стефан је удао своју сестру, по неким изворима име јој је било Гизела, за Шамуела и припојио територије тог племена тадашњој Мађарској.
Шамуел је том прииликом преузео хришћанску веру и тада је под краљем Стефаном I основана егерска бискупија и Ујварска жупанија. Краљ Стефан је тада такође Шамуелу дао титулу грофа од палатина (дворјанина), што је касније прерасло у титулу надор.[11].
[уреди] Владавина
Претходник Шамуела Абе, Петар I Орсеоло, је водио политику која је давала предност иностраним идејама, приликом доношења важних одлика искључио је тадашње чланове домаћег краљевског савета и уместо њих је поставио немачке и италијанске саветнике. Поседе Гизеле од Баварије је одузео а њу затворио у кућни притвор у један од њених замачких поседа.[12], такође је почео да се меша у одлуке цркве, тако да је остао без икакве подршке. Незадовољство племића је довело његовог смењивања и 1041. године морао је да се склони из Мађарске. Заштиту је затражио од Хенрик III, немачког краља.
На упражњени престо је тада био постављен Шамуел Аба.
Шамуел је исте године послао посланицу Хенрику у Штрасбург у којој је тражио преговоре и нудио мир. Хенрик је међутим одбио било какве преговоре са Шамуелом. У фебруару 1042. године, Шамуелове снаге су продрле на територију тадашње Аустрије и стигле чак до града Тулна, на Дунаву. У овим биткама су Шамуелове снаге имале половичан успех. Јужне снаге су још и напредовале док је севернио део војске доживео тотални пораз у сукобу са Петровим шураком грофом Адалбертом. Одлућујуча битка између Шамуелове војске и Адалбертових снага се одиграла код реке Мораве, у којој су се многи Шамуелови војници приликом бекства удавили.
Хенрик III је ујесен 1042. године кренуо у нови напад против Шамуела. Опет су Шамуелове снаге доживеле пораз и накратко изгубиле неке делове северне територије краљевине.
Следеће године је Хенрик III опет кренуо на Шамуела и потиснуо је Шамуелове снаге све до реке Раба. Увидевши да нема никакве шансе у сукобу са немачким краљем Шамуел Аба се одрекао територија које је у састав каљевства 1030. године припојио краљ Стефан I и чак је пристао на плаћање ратне одштете. Овим су биле успостављене нове границе на рекама Лита и Морава између ова два краљевства. Овим својим чином Шамуел је изгубио подршку домаћег племства у краљевини.
Током 1044. године, племство је сковало заверу против краља, али је завера откривена. На ускрс исте године Шамуел је сазвао савет где је све заверенике похватао и убио. Овим својим поступком је изгубио подршку хришћанског клера, пре свега бискупа Гелерта, који је био најутицајнији у то време а касније је и проглашен свецем. У јуну 1044. године здружене снаге Хенрика III и Петра I Орсеола су напале Шамуела од Дунава па на југ, истим путем као и годину раније. Главна битка се одиграла код Менфеа, 5. јула 1044. године. Шамуелове снаге су поражене и краљ је морао да побегне са бојног поља и одрекне се од престола.
Тадашњи савремени извори нуде различита информације о Шамуеловој судбини. По једном извору Шамуел је био заробљен после битке и убијен од стране Петра Орсеола и Хенрика III. По другим изворима Шамуел је успео да стигне чак до реке Тисе и тамо су га ухватили мађарске снаге његових неистомишљеника и да су га они убили[13][14].
Сахрањен је у Абашарском манастиру[15].
[уреди] Референце
- ^ Савременици његовог доба су га називали Краљ Аба, а на кованицама које су издаване време његовог краљевовања спомињан је под именом Краљ Шамуел.
- ^ Датум и место рођења је оријентационо, види садржај за објашњење
- ^ Место смрти није никада тачно утврђено, види садржај за објашњење
- ^ а б Magyarország uralkodói, Pannonica Kiadó, 2003, 31. страна
- ^ "Árpád vezér nagy földet adott Ednek és Edöménnek a Mátra-erdőben, ahol az unokájuk, Pata később várost épített. Az ő sarjadékukból származott hosszú idő után Sámuel király is, akit kegyességéért Abának hívtak"
- ^ Koremz ma az Aral-tó vidékén elterülő Hvárezmmel azonos
- ^ Abasár hivatalos honlapja
- ^ Kristó Gyula: Arisztokrácia az Árpád-korban
- ^ Timkó Imre: Keleti kereszténység, keleti egyházak. Budapest, 1971., 131. old
- ^ Uralkodók és dinasztiák, Magyar Világ Kiadó, 2001, 7. oldal
- ^ KRISTÓ GYULA: SZENT ISTVÁN KIRÁLY, Budapest, Neumann Kht., 2002.
- ^ Valószínűleg Veszprém várába
- ^ Halála helyét egyesek Füzesabonnyal azonosítják, mások Abádszalókkal. Kézainál csak annyi szerepel, hogy a Tisza felé menet egy faluban megölték, elásták egy veremben, majd néhány év múlva kihantolták, szemfedelét és ruháit sértetlenül, sebeit behegedve találták, majd elvitték és eltemették a saját monostorában [1]
- ^ National Geographic: Ásóval a boldogtalan emlékezetű Sámuel király nyomában
- ^ Aba Sámuel sírjáról és emléktáblájáról. Később állítólagos sírhelyén pincéket építettek ki, ahol 1773-ban, a báró Haller Sándor a következő szöveggel ellátott emléktáblát avatott fel: „Ez üregbe volt letéve Sámuel Aba, Magyarország III. királya vagy inkább zsarnok, országpusztító. Gonosszal és kegyetlenséggel teljes király, ki népe által a Tiszánál megöletett. Bámuljátok a dolgok éktelen változását, a királyi sírboltból lett borospince felett! Hol a halál véres zsákmánya pihent, ott a kedvet adó hordók domborodnak. Ezért pirul Bacchus, ezért pirosabb a saári (abasári) bor a felernuminál. Most igyál, hogy kipirulj! Romjaiból kiemelte báró Haller Sámuel tábornok.”
[уреди] Извори
- Uralkodók és dinasztiák, Magyar Világ Kiadó, 2001.
- Magyarország uralkodói, Pannonica Kiadó, 2003.
- Kristó Gyula – Makk Ferenc: Az Árpád-ház uralkodói, I.P.C. Könyvek Kft., 1996, ISBN 963-7930-97-3
- Magyarország története Előzmények és magyar történet 1242-ig, Akadémiai Kiadó, Budapest, 1987, ISBN 963-05-1518-0
- Wolf Mária: Abaújvár (100 magyar falu könyvesháza)
- Feldebrő (100 magyar falu könyvesháza)
[уреди] Спољашње везе
- Званична страна Абашара
- Szilágyi: A Magyar nemzet története Петар I и Шамуел Аба
- National Geographic: Ашовом, траговима краља Шамуела
- Шамуел Аба у Илустрованој хроници
| Претходник: Петар I Орсеоло краљ Мађарске |
Краљ Мађарске (1041 — 1044) |
 |
Наследник: Петар I Орсеоло |
