Шандор Петефи
| Шандор Петефи | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Датум рођења | 1. јануар 1823. |
| Место рођења | Кишкереш (Аустријско царство, данас Мађарска) |
| Датум смрти | 31. јул 1849. |
| Место смрти | Шегешвар (Аустријско царство, данас Румунија) |
| Дела | |
| Потпис | |
Шандор Петефи (мађ. Petőfi Sándor; Кишкереш, 1. јануар 1823 — Шегешвар, 31. јул 1849) је мађарски песник и један од вођа националног покрета 1848.
Биографија[уреди]
Отац му је био Србин Стеван Петровић, мајка му је била Словакиња Марија Хрузова, а Шандорово крштено име је Александар Петровић.[1]. Сматра се најталентованијим и најбољим мађарским лирским песником 19. века. Још као гимназијалац је почео да пише и објављује поезију.
У бурним годинама које су потресале већи део Европе, веома се истицао као ватрени мађарски националиста, поборник републике и присталица револуције. Године 1848. дошао је на чело пештанске омладине и убрзо постао идеолог мађарске револуције за отцепљење од Хабзбуршке монархије и осамостаљење Мађарске. Међутим, убрзо су мађарски племићи преузели руководство и ушли у договоре са аустријским двором о повластицама и уступцима. Револуционар Шандор се придружио побуњеничкој војсци која је кренула у рат против хабзбуршких трупа. На несрећу по побуњенике Русија се активно укључила у догађаје подржавши бечки двор, а у намери да се угуши револуционарни републиканизам. Петефи је највероватније погинуо 1849. у бици код Шегешвара, мада је исправније рећи да му се ту изгубио сваки траг.
Његова поезија је имала велики утицај на јужнословенске песнике, посебно на Ђуру Јакшића и Јована Јовановића Змаја. Најпознатија дела су му Петефијеве песме, Апостол и Витез Јанош.
Данас мост у Будимпешти носи његово име.
Референце[уреди]
- ^ „Sándor Petõfi“. Kirjasto.sci.fi Приступљено 7. 12. 2010.
Спољашње везе[уреди]
