Шаран

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шаран
Common carp.jpg
Систематика
царство: Животиње
тип: хордати
класа: кошљорибе
ред: праве кошљорибе
породица: шарани
род: Cyprinus
Биномијална номенклатура
Cyprinus carpio
(Linnaeus, 1758)
Екологија таксона

Шаран (лат. Cyprinus carpio) је слатководна риба са коштаним скелетом кошљорибе и истовремено припада и мекоперкама и породици шарана. Назива се још и крап, крмача, дунавски лисац.

Опис и грађа[уреди]

Шаран живи у мирним и топлијим водама и може да достигне дужину од једног метра и масу и преко 20 kg. Има издужено, обло тело и крупну главу на којој су уста окружена са четири израштаја у виду бркова. Може се образовати и израштај у облику цеви којом шаран усисава храну са речног дна. Има пар грудних и пар трбушних пераја и једно подрепно, репно и леђно које починје оштром жбицом. Леђна страна тела је различито обојена у зависности од станишта на коме живи, док је трбушна углавном светлија.

Шаран је најзначајнија риба равничарских река како са спортског, тако и са привредног аспекта. Од свих риба најчешће се налази на нашим трпезама - рибњачки шаран – голаћ - (лат. Cyprinus carpio morpha hungaricus). Рибњачки шаран је селекционисан да има што већи прираст уз обиље хране. Профил дивљака (лат. Cyprinus carpio morpha regina) мења се између 3,5 до 4,5, тело му прикривају велике крљушти, од горе је браон, са стране златно жут, а стомак му је светло жуте боје. Профил рибњачког шарана је 2 до 2,5 kg.

Навике, станиште, распрострањеност[уреди]

Шаран обично бира канале, језера, па и мирније реке, па га стога у Дунаву ређе налазимо. Постоји и тзв. Чешки шаран, који такође спада у рибњачке шаране. Он има крљушти, али се много разликује по облику од правог дивљака. Здепаст је и има изразито стрма леђа. Прави дунавски оклагијаш је риба вретенастог облика и насељава готово све низијске реке. Из Европе је пресељен у Северну Америку и Аустралију. Често га зову и „дунавски лисац“, јер дуго испитује мамац, па га је тешко уловити.

Размножавање[уреди]

Мрести се од априла до маја, када избације од 200000 до 700000 јајашаца која се развију за 8 дана.

Литература[уреди]

  • Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
  • Калезић, М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
  • Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
  • Marcon, E., Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.

Спољашње везе[уреди]