Шаргија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Шаргија је окидачки инструмент дугог врата, дугачак најчешће 95-100 цм. Користи се у народној музици балканских земаља, укључујући Србију, Босну, Хрватску и Албанију.

Шаргија води порекло из Босне, из времена владавине Отоманске империје. Свирају је Срби, босански муслимани, Албанци и Хрвати.

Шаргија је сличана двожичаној ћифтелији, али има више жица и изгледа као примитивни саз. Корпус шаргије је крушколик, а врат је дугачак (око 50 цм). Корпус има неколико мањих и један већи отвор. Чивије се налазе на глави и спреда и са стране. Шаргија има 4, 5, 6, 7 и (ређе) више жица и око 12 пречника. Тело може бити направљено од одвојене бачве или исклесан из једног комада дрвета.

На највишој жици се свира мелодија, док остале жице служе као бордунска пратња. Има звечећи звук, као турски саз. Шаргију обично прати виолина. Уз свирку шаргије се углавном игра, али се певају и песме.

Њоме прате српске јуначке песме и свирачи у Крајини, а народна песма је спомиње као седефли шаргију.

Спољашње везе[уреди]