Шарл V Мудри
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. | |
|
|
| Шарл V Мудри | |
|---|---|
| Датум рођења | 21. јануар 1338. |
| Место рођења | дворац Венсан (Француска) |
| Датум смрти | 16. септембар 1380. |
| Место смрти | дворац Боте на Марни (код Венсана) (Француска) |
| Порекло и породица | |
Шарл V Мудри (фр. Charles V de France, Charles le Sage, 1338 — 1380) био је краљ Француске из династије Валоа од 1364. до 1380. Период његове власти карактерише повратак територија изгубљених у првој фази Стогодишњег рата. Постаје релативно рано регент, док му је отац Жан II Добри био у енглеском заробљеништву. Његове победе су наследници олако анулирали.
Садржај |
Битка код Поатјеа[уреди]
У бици код Поатјеа 1356. француска војска је тешко поражена, а француски краљ Жан II Добри је заробљен. Шарл V Мудри је у тој бици командовао једним батаљоном и рано се повукао из битке. Јавност Француске је оптуживала племиће да су издали краља.
Скупштина сталежа не одобрава новац Шарлу V[уреди]
У октобру 1356. Шарл V Мудри сазива скупштину сталежа, да тражи новце за обрану земље и могући откуп краља из заробљеништва. Скупштина је била огорчена начином на који се води земља, па организују једно тело, на челу кога је био Етјен Марсел. Марсел захтева оставку 7 министара, њихову замену са саветом од 28 чланова, који би укључивали племиће, свештенство и буржоазију. Осим тога захтева ослобађање Карла II од Наваре, који је био један од претендената за трон, а кога је краљ Јован II Добри заточио. Шарл V Мудри одбија те захтеве и распушта скупштину.
Девалвација валуте[уреди]
Шарл покушава доћи до новца девалвацијом валуте. Међутим Етјен Марсел се супротставља, па је Шарл присиљен да прекине са својом акцијом. Поново сазива скупштину сталежа у фебруару 1357. Да би добио право да подиже порезе Шарл V Мудри потписује захтеве скупштине и пристаје да се формира краљевски савет. Кад је вест о томе стигла до заробљеног краља, Жан II Добри проглашава ништавним све захтеве скупштине.
Шарл V Мудри креће од провинције до провинције, добијајући подршку и на крају поново улази у Париз. Етјен Марсел окупља око себе групу трговаца. Скупљају 3.000 људи, који марширају до краљевске палате и убијају два Карлова генерала. Та акција је удаљила Марсела од племића. Кад се Марсел удружио са жакеријом, тада је почео губити и подршку у градовима, тако да је убијен 31. јула 1358. Шарл заузима поново Париз и обећава свима амнестију, осим коловођама.
Споразум у Бретањи[уреди]
Краљ Жан II Добри је у заробљеништву потписао споразум 1359, по коме предаје већину западне Француске Енглезима и пристаје на отплату 4 милиона откупнине. Карло V Мудри и Скупштина сталежа то одбијају, па Едвард III поново напада Француску. У походу долази чак до Париза, али Карлова стратегија је била да избегава директан већи сукоб са Енглезима и да верују у ојачана градска утврђења. Едвард III је харао по околици, али није могао довести Французе до одлучне битке. Због тога пристаје на нови споразум.
Споразум у Бретањи склопљен је 8. маја 1360, а Француска предаје Енглезима трећину западне Француске, већином у Аквитанији и Гаскоњи. Откуп за краља је спуштен на 3 милиона. Краља су ослободили у октобру. Жан II Добри је поново био неефикасан владар, а у заточеништво се вратио због витешке части нарушене због бега талаца из енглеског заробљеништва. Јован II Добри умире у заробљеништву 1364. године.
Краљ Француске[уреди]
Шарл V Мудри постаје краљ 1364. Повратио је територије у Бретањи. Бретањски командант Бертран де Гесклин прелази у француску војску и постаје један од најбољих француских генерала.
Проблем плаћеничких банди[уреди]
Плаћеничке групе су се отргле контроли у претходним периодима, углавном у раздобљима лоших финансија. Плаћеничке групе су постале разбојничке банде, које су пљачкале, силовале, убијале и палиле највише по северу Француске. Плаћеничке групе су постале опасност поготово у доба мира. Они су били и један од разлога избијања жакерије.
Да би их се решио Карло V Мудри их је најприје унајмио за покушај крсташког похода у Мађарској. Онда их шаље у Кастиљу, да се боре под водством Бертрана де Гесклина. У Кастиљи су Енглези и Французи подржавали две супротне стране у граћанском рату. У почетку 1365. Бертран де Гесклин поставља француског претендента на престо. Потом у Кастиљу долази Едвард Црни Принц, па Енглези побеђују у једној бици 1367. и заробљавају Бертрана де Гесклина.
Шарл V Мудри је упркос поразу могао бити задовољан, јер су многи плаћеници страдали у Кастиљи, а Француска се ослободила разбојничких банди.
Рат се наставља[уреди]
Едвард Црни Принц је почео владати све више аутократски у Гаскоњи. Његов штићеник у Кастиљи је створио огромне дугове, тако да Едвард Црни Принц повећава порезе у Гаскоњи. Племићи из Гаскоње траже заштиту од Шарла V Мудрог. Шарл нема право по споразуму из Бретање да се меша у Гаскоњу, али он као тобожњи суверен над Гаскоњом позива Едварда Црног Принца у Париз да објасни своје поступке. Кад то Црни Принц није прихватио, Шарл V Мудри проглашава рат у мају 1369.
Шарл V Мудри враћа већину француских територија[уреди]
Шарл V се поново одлучује за фабијанску стратегију избегавања великог одлучног сукоба. Уместо тога рат претвара у низ сукоба готово герилског облика, којима исцрпљује Енглезе. Енглези нису имали толико војника да би држали велико подручје, а Карло одлучује где ће напасти или где ће заузети град. Тако мало по мало осваја град за градом.
Осим тога Французима помаже и кастиљска морнарица. Кастиља је поново 1369. прешла у руке француских савезника заслугом Бертрана де Гесклина. Тежак ударац за Енглезе је болест Црног Принца.
Бертран де Гесклин побеђује Енглезе у северној Француској користећи комбинацију герилских метода и подмићивања. До 1374. Шарл V Мудри је повратио готово све француске територије сем Калеа и Аквитаније. Тиме је фактички поништио споразум из Бретање. Преговори из 1374. пропадају због Карлова захтева да Енглеска призна његов суверенитет на целом територију.
Велика западна шизма[уреди]
Папа Грегор XI се бојао губитка Папске државе, па одлучује 1376. да врати седиште папске власти у Рим. Авињон је 70 година био седиште папа. Шарл V Мудри покушава да увери папу да остане у Француској, али не успева.
Међутим папа умире брзо након те одлуке у марту 1378, па кардинали у Риму бирају новог папу. Римска светина се бојала да ће бити изабран Француз за папу, јер су већина кардинала били Французи заслугом папа Француза. Римска светина опкољава Ватикан и врши притисак захтевајући избор Италијана. Нови папа је био Италијан папа Урбан VI.
Нови папа замера се кардиналима смањујући им могућност прихода. Француски кардинали напуштају Рим и проглашавају ништавним избор Урбана VI због притиска руље. Они бирају свога папу Клемента VII. Француски кардинали траже подршку Шарла V, што овај и прихвата и забрањује било какву послушност италијанском папи. Пре те Шарлове одлуке теолошки факултет париског универзитета саветовао је Шарла да не доноси нагле одлуке.
Тај период двојства папа зове се Западна шизма и трајао је око 40 година (1378 — 1417)
Спољашње везе[уреди]
| Претходник: Жан II Добри |
Француски краљ (1364 — 1380) |
Наследник: Шарл VI Луди |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: {{{пре5}}} |
{{{списак5}}} | Наследник: {{{после5}}} |
| Претходник: {{{пре6}}} |
{{{списак6}}} | Наследник: {{{после6}}} |
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||