Шарл V Мудри

	Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Шарл V Мудри
Шарл V
Датум рођења	21. јануар 1338.
Место рођења	дворац Венсан (Француска)
Датум смрти	16. септембар 1380.
Место смрти	дворац Боте на Марни (код Венсана) (Француска)
Порекло и породица

Шарл V Мудри (фр. Charles V de France, Charles le Sage, 1338 — 1380) био је краљ Француске из династије Валоа од 1364. до 1380. Период његове власти карактерише повратак територија изгубљених у првој фази Стогодишњег рата. Постаје релативно рано регент, док му је отац Жан II Добри био у енглеском заробљеништву. Његове победе су наследници олако анулирали.

Битка код Поатјеа

У бици код Поатјеа 1356. француска војска је тешко поражена, а француски краљ Жан II Добри је заробљен. Шарл V Мудри је у тој бици командовао једним батаљоном и рано се повукао из битке. Јавност Француске је оптуживала племиће да су издали краља.

Скупштина сталежа не одобрава новац Шарлу V

У октобру 1356. Шарл V Мудри сазива скупштину сталежа, да тражи новце за обрану земље и могући откуп краља из заробљеништва. Скупштина је била огорчена начином на који се води земља, па организују једно тело, на челу кога је био Етјен Марсел. Марсел захтева оставку 7 министара, њихову замену са саветом од 28 чланова, који би укључивали племиће, свештенство и буржоазију. Осим тога захтева ослобађање Карла II од Наваре, који је био један од претендената за трон, а кога је краљ Јован II Добри заточио. Шарл V Мудри одбија те захтеве и распушта скупштину.

Девалвација валуте

Шарл покушава доћи до новца девалвацијом валуте. Међутим Етјен Марсел се супротставља, па је Шарл присиљен да прекине са својом акцијом. Поново сазива скупштину сталежа у фебруару 1357. Да би добио право да подиже порезе Шарл V Мудри потписује захтеве скупштине и пристаје да се формира краљевски савет. Кад је вест о томе стигла до заробљеног краља, Жан II Добри проглашава ништавним све захтеве скупштине.

Шарл V Мудри креће од провинције до провинције, добијајући подршку и на крају поново улази у Париз. Етјен Марсел окупља око себе групу трговаца. Скупљају 3.000 људи, који марширају до краљевске палате и убијају два Карлова генерала. Та акција је удаљила Марсела од племића. Кад се Марсел удружио са жакеријом, тада је почео губити и подршку у градовима, тако да је убијен 31. јула 1358. Шарл заузима поново Париз и обећава свима амнестију, осим коловођама.

Споразум у Бретањи

Краљ Жан II Добри је у заробљеништву потписао споразум 1359, по коме предаје већину западне Француске Енглезима и пристаје на отплату 4 милиона откупнине. Карло V Мудри и Скупштина сталежа то одбијају, па Едвард III поново напада Француску. У походу долази чак до Париза, али Карлова стратегија је била да избегава директан већи сукоб са Енглезима и да верују у ојачана градска утврђења. Едвард III је харао по околици, али није могао довести Французе до одлучне битке. Због тога пристаје на нови споразум.

Споразум у Бретањи склопљен је 8. маја 1360, а Француска предаје Енглезима трећину западне Француске, већином у Аквитанији и Гаскоњи. Откуп за краља је спуштен на 3 милиона. Краља су ослободили у октобру. Жан II Добри је поново био неефикасан владар, а у заточеништво се вратио због витешке части нарушене због бега талаца из енглеског заробљеништва. Јован II Добри умире у заробљеништву 1364. године.

Краљ Француске

Шарл V Мудри постаје краљ 1364. Повратио је територије у Бретањи. Бретањски командант Бертран де Гесклин прелази у француску војску и постаје један од најбољих француских генерала.

Проблем плаћеничких банди

Плаћеничке групе су се отргле контроли у претходним периодима, углавном у раздобљима лоших финансија. Плаћеничке групе су постале разбојничке банде, које су пљачкале, силовале, убијале и палиле највише по северу Француске. Плаћеничке групе су постале опасност поготово у доба мира. Они су били и један од разлога избијања жакерије.

Да би их се решио Карло V Мудри их је најприје унајмио за покушај крсташког похода у Мађарској. Онда их шаље у Кастиљу, да се боре под водством Бертрана де Гесклина. У Кастиљи су Енглези и Французи подржавали две супротне стране у граћанском рату. У почетку 1365. Бертран де Гесклин поставља француског претендента на престо. Потом у Кастиљу долази Едвард Црни Принц, па Енглези побеђују у једној бици 1367. и заробљавају Бертрана де Гесклина.

Шарл V Мудри је упркос поразу могао бити задовољан, јер су многи плаћеници страдали у Кастиљи, а Француска се ослободила разбојничких банди.

Рат се наставља

Шарл V Мудри предаје Бертрану де Гесклину мач главног генерала круне

Едвард Црни Принц је почео владати све више аутократски у Гаскоњи. Његов штићеник у Кастиљи је створио огромне дугове, тако да Едвард Црни Принц повећава порезе у Гаскоњи. Племићи из Гаскоње траже заштиту од Шарла V Мудрог. Шарл нема право по споразуму из Бретање да се меша у Гаскоњу, али он као тобожњи суверен над Гаскоњом позива Едварда Црног Принца у Париз да објасни своје поступке. Кад то Црни Принц није прихватио, Шарл V Мудри проглашава рат у мају 1369.

Шарл V Мудри враћа већину француских територија

Шарл V се поново одлучује за фабијанску стратегију избегавања великог одлучног сукоба. Уместо тога рат претвара у низ сукоба готово герилског облика, којима исцрпљује Енглезе. Енглези нису имали толико војника да би држали велико подручје, а Карло одлучује где ће напасти или где ће заузети град. Тако мало по мало осваја град за градом.

Осим тога Французима помаже и кастиљска морнарица. Кастиља је поново 1369. прешла у руке француских савезника заслугом Бертрана де Гесклина. Тежак ударац за Енглезе је болест Црног Принца.

Бертран де Гесклин побеђује Енглезе у северној Француској користећи комбинацију герилских метода и подмићивања. До 1374. Шарл V Мудри је повратио готово све француске територије сем Калеа и Аквитаније. Тиме је фактички поништио споразум из Бретање. Преговори из 1374. пропадају због Карлова захтева да Енглеска призна његов суверенитет на целом територију.

Велика западна шизма

Папа Грегор XI се бојао губитка Папске државе, па одлучује 1376. да врати седиште папске власти у Рим. Авињон је 70 година био седиште папа. Шарл V Мудри покушава да увери папу да остане у Француској, али не успева.

Међутим папа умире брзо након те одлуке у марту 1378, па кардинали у Риму бирају новог папу. Римска светина се бојала да ће бити изабран Француз за папу, јер су већина кардинала били Французи заслугом папа Француза. Римска светина опкољава Ватикан и врши притисак захтевајући избор Италијана. Нови папа је био Италијан папа Урбан VI.

Нови папа замера се кардиналима смањујући им могућност прихода. Француски кардинали напуштају Рим и проглашавају ништавним избор Урбана VI због притиска руље. Они бирају свога папу Клемента VII. Француски кардинали траже подршку Шарла V, што овај и прихвата и забрањује било какву послушност италијанском папи. Пре те Шарлове одлуке теолошки факултет париског универзитета саветовао је Шарла да не доноси нагле одлуке.

Тај период двојства папа зове се Западна шизма и трајао је око 40 година (1378 — 1417)

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Шарл V Мудри

Претходник: Жан II Добри	Француски краљ (1364 — 1380)	Наследник: Шарл VI Луди
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}
Претходник: {{{пре5}}}	{{{списак5}}}	Наследник: {{{после5}}}
Претходник: {{{пре6}}}	{{{списак6}}}	Наследник: {{{после6}}}