Шарпвилски масакр

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шарпвилски масакр
Murder at Sharpeville 21 March 1960.jpg
локација Шарпвил, Јужноафричка Унија
датум 21. март 1960.
врста напада масакр
погинуло 69
повређено 180
починиоци полиција Јужноафричке Уније

Шарпвилски масакр десио се 21. марта 1960. године у јужноафричком градићу Шарпвилу, када је полиција отворила ватру на учеснике једнодневног протеста за права црнаца. Полиција је у пуцњави убила 69 људи.

Протести и масакр[уреди]

Организације које су се залагале за укидање сегрегације и наступале против политике апартхејда, покренуле су активинију политику током процеса деколонизације Африке. Афрички национални конгрес је покренуо кампању низа протеста широм Јужноафричке Републике против сегрегацијских закона. Протести су требали да започну 31. марта, али су поборници Панафриканистичког конгреса организовали свој протест у Шарпвилу 21. марта[1][2]. Тог се дана маса од 5.000 до 7.000 људи окупила пред локалном полицијском станицом[3].

До 10 часова ујутро, ситуација је упркос великом броју грађана била релативно мирна, а у станици је било 20-ак полицајаца. Међутим, полиција је била припремљена за овакве манифестације. Ускоро је било око 19.000 демонстраната и ситуација је постала напета. Према појединим изворима, појединци у маси почели су да „вређају, прете и добацују провокације“[4]. Ускоро их је окружило 130 полицајаца наоружаних ватреним оружјем, док су демонстранти имали само камење у рукама[5].

Полицајци су почели да се приближавају демонстрантима у настојању да их раштркају и растерају с протеста. Појединци су почели да бацају камење и настојали пробити полицијске барикаде. Око 13 часова су почела нагуравања, а два полицијска часника наредили су својим подређенима да напуне оружје мецима[4] . Демонстранти су пробили барикаду, након чега је неколико полицајаца пало на земљу, а затим је уследила пуцњава која је трајала 40-ак секунди. Убијено је 69 људи, од чега 8 жена и 10 деце, а 180 је било озлеђено. Многима је пуцано у леђа док су бежали у паници[6].

У полицијском извештају је било наведено како је неколицина младих и неискусних полицајаца у нападају панике отворила ватру, након чега је уследила ланчана реакција.

Последице[уреди]

Масакр у Шарпвилу је међу црначким становништвом одмах покренуо вишенедељне демонстрације, протестне маршеве, штрајкове и побуне широм земље. Влада је 30. марта прогласила ванредно стање, при чему је ухапшено више од 18.000 људи, активиста и бораца за црначка права.

У многим земљама у свету такође су се одржавали протести, а Уједињене нације осудиле су масакр. Дана 1. априла, Савет безбедности Организације уједињених нација изгласао је Резолуцију 134, којом је осуђена расистичка политика ЈАР-а.

Влада ЈАР-а забранила је легално деловање АНК-а и ПАК-а, а масакр је био и повод да ове организације пређу с пасивног на активни отпор расистичкој политици. Свака од ових организација основала је сопствено милитантно крило (Поко и Умхонто ве Сизве).

Извори[уреди]

  1. ^ Boddy-Evans, Alistair. „Sharpeville Massacre, The Origin of South Africa's Human Rights Day“. about.com Приступљено 17.1. 2013. 
  2. ^ http://www.sowetan.co.za/News/Article.aspx?id=1125732
  3. ^ Remember Sharpeville at South African History
  4. ^ а б Thomas McGhee, Charles C.; N/A, N/A, eds. (1989). The plot against South Africa (2nd ed.). Pretoria: Varama Publishers. ISBN 0-620-14537-4. 
  5. ^ „The Sharpeville Massacre“. Time Magazine. 4.4. 1960. 
  6. ^ Reeves, Rt. Reverend Ambrose. „The Sharpeville Massacre - A watershed in South Africa“. sahistory.org.za Приступљено 17.1. 2013. 

Литература[уреди]

  • Thomas McGhee, Charles C.; N/A, N/A, eds. (1989). The plot against South Africa (2nd ed.). Pretoria: Varama Publishers. ISBN 0-620-14537-4. 

Спољашње везе[уреди]