Шаховске олимпијаде

Из Википедије, слободне енциклопедије
Olympic rings with transparent rims.svg
Поглед на дворану Шаховске Олимпијаде у Торину одржане 2006. године

Шаховске олимпијаде су догађаји који се званично организују од 1927. године под окриљем ФИДЕ.

На шаховским олимпијадама националне екипе држава чланица Међународне шаховске федерације ФИДЕ такмиче се за одличја: златну, сребрну и бронзану медаљу. Трофеј који осваја олимпијски победник у мушкој конкуренцији је Хамилтон-Раселов пехар, који је дар енглеског магната Фредерика Хамилтон-Расела, и који је први пут додељен на (званично) Првој шаховској Олимпијади одржаној у Лондону, 1927. године. Пехар је прелазни, до следећег одржавања олимпијаде задржава га шаховска организација државе победнице, након чега прелази у руке наредног победника.

Шах није олимпијски спорт, али, од недавно је ФИДЕ чланица Међународног Олимпијског Комитета (МОК), и повинује се правилима МОК-а.

Наредна, 38. шаховска олимпијада одржаће се у Дрездену (Немачка) у Конгресном центру, од 12. до 25. новембра 2008. године.

Историја[уреди]

Мушке олимпијаде одржавају се сваке парне године. Пре Другог светског рата било је периода када су одржаване сваке године.

Женске шаховске олимпијаде одржавају се од 1957. године, и у прво време, одржавале су се као посебни догађаји. 20. шаховска олимпијада 1972. у Скопљу (Југославија) упоредо је организована и у мушкој и у женској конкуренцији. Од шаховске Олимпијаде 1976. у Хаифи (Израел), упоредо се одржавају мушке и женске шаховске олимпијаде.

Одржане су и четири незваничне шаховске олимпијаде: 1924. у Паризу (Француска) и 1926. у Будимпешти (Мађарска), а изузев њих, под називом „шаховска олимпијада“ организована су још два шаховска догађаја: 1936. у Минхену (Немачка) и 1976. у Триполију (Либија). Многи сматрају да је организовање ових „олимпијада“ имало уске политичке циљеве, те их ФИДЕ званично не признаје.

Мушке олимпијаде[уреди]

Година Догађај Домаћин Злато Сребро Бронза
1924. Шаховска олимпијада 1924.[1] Застава Француске Француска
(Париз)
Чехословачка 31 Мађарска 30 Швајцарска 29
1926. Шаховска олимпијада 1926. [2] Застава Мађарске Мађарска
(Будимпешта)
Мађарска 9 Југославија 8 Румунија 5
1927. 1. шаховска олимпијада Уједињено Краљевство Велика Британија
(Лондон)
Мађарска 40 Данска 38½ Енглеска 36½
1928. 2. шаховска олимпијада Flag of the Netherlands Холандија
(Хаг)
Мађарска 44 САД 39½ Пољска 37
1930. 3. шаховска олимпијада [[Датотека:{{{flag alias-Weimar}}}|22x20px|border|Застава Немачке]] Немачка
(Хамбург)
Пољска 48½ Мађарска 47 Немачка 44½
1931. 4. шаховска олимпијада Застава Чехословачке Чехословачка
(Праг)
САД 48 Пољска 47 Чехословачка 46½
1933. 5. шаховска олимпијада Уједињено Краљевство Велика Британија
(Фокстон)
САД 39 Чехословачка 37½ Шведска 34
1935. 6. шаховска олимпијада Застава Пољске Пољска
(Варшава)
САД 54 Шведска 52½ Пољска 52
1936. Шаховска олимпијада 1936.[3] Застава Немачке Немачка
(Минхен)
Мађарска 110½ Пољска 108 Немачка 106½
1937. 7. шаховска олимпијада Застава Шведске Шведска
(Стокхолм)
САД 54½ Мађарска 48½ Пољска 47
1939. 8. шаховска олимпијада Застава Аргентине Аргентина
(Буенос Ајрес)
Немачка 36 Пољска 35½ Естонија 33½
1950. 9. шаховска олимпијада Застава Југославије Југославија
(Дубровник)
Југославија 45½ Аргентина 43½ Западна Немачка 40½
1952. 10. шаховска олимпијада Застава Финске Финска
(Хелсинки)
СССР 21 Аргентина 19½ Југославија 19
1954. 11. шаховска олимпијада Flag of the Netherlands Холандија
(Амстердам)
СССР 34 Argetina 27 Југославија 26½
1956. 12. шаховска олимпијада Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
(Москва)
СССР 31 Југославија 26½ Мађарска 26½
1958. 13. шаховска олимпијада Застава Западне Немачке Западна Немачка
(Минхен)
СССР 34½ Југославија 29 Аргентина 25½
1960. 14. шаховска олимпијада Flag of the German Democratic Republic Источна Немачка
(Лајпциг)
СССР 34 САД 29 Југославија 27
1962. 15. шаховска олимпијада Застава Бугарске Бугарска
(Варна)
СССР 31½ Југославија 28 Аргентина 26
1964. 16. шаховска олимпијада Застава Израела Израел
(Тел Авив)
СССР 36½ Југославија 32 Западна Немачка 30½
1966. 17. шаховска олимпијада Застава Кубе Куба
(Хавана)
СССР 39½ САД 34½ Мађарска 33½
1968. 18. шаховска олимпијада Застава Швајцарске Швајцарска
(Лугано)
СССР 39½ Југославија 31 Бугарска 30
1970. 19. шаховска олимпијада Застава Западне Немачке Западна Немачка
(Зиген)
СССР 27½ Мађарска 26½ Југославија 26
1972. 20. шаховска олимпијада Застава Југославије Југославија
(Скопље)
СССР 42 Мађарска 40½ Југославија 38
1974. 21. шаховска олимпијада Застава Француске Француска
(Ница)
СССР 46 Југославија 37½ САД 36½
1976. 22. шаховска олимпијада Застава Израела Израел
(Хаифа)
САД 37 Холандија 36½ Енглеска 35½
1976. Шаховска олимпијада 1976.[4] Застава Либије Либија
(Триполи)
Салвадор Тунис Пакистан
1978. 23. шаховска олимпијада Застава Аргентине Аргентина
(Буенос Ајрес)
Мађарска 37 СССР 36 САД 35
1980. 24. шаховска олимпијада Застава Малте Малта
(Ла Валета)
СССР 39 Мађарска 39 САД 35
1982. 25. шаховска олимпијада Застава Швајцарске Швајцарска
(Луцерн)
СССР 42½ Чехословачка 36 САД 35
1984. 26. шаховска олимпијада Застава Грчке Грчка
(Солун)
СССР 41 Енглеска 37 САД 35
1986. 27. шаховска олимпијада Flag of the United Arab Emirates Уједињени Арапски Емирати
(Дубаи)
СССР 40 Енглеска 39 САД 38
1988. 28. шаховска олимпијада Застава Грчке Грчка
(Солун)
СССР 40½ Енглеска 34½ Холандија 34½
1990. 29. шаховска олимпијада Застава Југославије Југославија
(Нови Сад)
СССР 39 САД 35½ Енглеска 35½
1992. 30. шаховска олимпијада Flag of the Philippines Филипини
(Манила)
Русија 39 Узбекистан 35 Јерменија 34½
1994. 31. шаховска олимпијада Застава Русије Русија
(Москва)
Русија 37½ Босна и Херцеговина 35 Русија II 34½
1996. 32. шаховска олимпијада Застава Јерменије Јерменија
(Јереван)
Русија 38½ Украјина 35 САД 34
1998. 33. шаховска олимпијада Застава Русије Русија
(Елиста)
Русија 35½ САД 34½ Украјина 32½
2000. 34. шаховска олимпијада Застава Турске Турска
(Истанбул)
Русија 38 Немачка 37 Украјина 35½
2002. 35. шаховска олимпијада Застава Словеније Словенија
(Блед)
Русија 38½ Мађарска 37½ Јерменија 35
2004. 36. шаховска олимпијада Застава Шпаније Шпанија
(Калвија)
Украјина 39½ Русија 36½ Јерменија 36½
2006. 37. шаховска олимпијада Застава Италије Италија
(Торино)
Јерменија 36 Кина 34 САД 33
2008. 38. шаховска олимпијада Застава Немачке Немачка
(Дрезден)
Јерменија 19/400,5 Израел 18/377,5 САД 17/362
2010. 39. шаховска олимпијада Застава Русије Русија
(Ханти-Мансијск)

Најбољи појединачни резултати[уреди]

Шахиста Држава Бр. олимп. Партија Победе Реми Порази  % Медаље
Михаил Таљ СССР 8 101 65 34 2 81,2 5 - 2 - 0
Анатолиј Карпов СССР 6 68 43 23 2 80,1 3 - 2 - 0
Тигран Петросјан СССР 10 129 78 50 1 79,8 6 - 0 - 0
Исак Кашдан САД 5 79 52 22 5 79,7 2 - 1 - 1
Василиј Смислов СССР 9 113 69 42 2 79,6 4 - 2 - 2
Давид Бронштајн СССР 4 49 30 18 1 79,6 3 - 1 - 0
Гари Каспаров СССР 9 82 50 29 3 78,7 7 - 2 - 2
Александар Аљехин ФРА 5 72 43 27 2 78,5 2 - 2 - 0
Милан Матуловић YUG 6 78 46 28 4 76,9 1 - 2 - 0
Паул Керес[5] СССР 10 141 85 44 12 75,9 5 - 1 - 1
Јефим Гелер СССР 7 76 46 23 7 75,6 3 - 3 - 0
Џејмс Тарџан САД 5 51 32 13 6 75,5 2 - 1 - 0
Роберт Фишер САД 4 65 40 18 7 75,4 2 - 1 - 0
Михаил Ботвиник СССР 6 73 39 31 3 74,7 2 - 1 - 2
Сало Флор ЧСР 7 82 46 28 8 73,2 2 - 1 - 1
  • Напомена: за овај списак узети су у обзир само играчи који су играли на најмање четири олимпијаде.
  • Медаље које су дате у табели су само индивидуалне (не екипне), по редоследу злато-сребро-бронза

Рекорди[уреди]

  • Највећи број наступа имао је мађарски велемајстор Лајош Портиш (20 наступа). Он је освојио и укупно највише поена на олимпијадама — укупно 176½, највише је одиграо партија (260) и остварио највећи број победа (121 победа) од свих играча у историји!
  • Најмирољубивији играч у историји био је румунски велемајстор Флоријан Геогриу — остварио је 125 ремија.
  • Највише екипних медаља освојио је југословенски и српски велемајстор Светозар Глигорић — укупно 11 (од тога, 1 златну, 6 сребрних и 5 бронзаних).
  • Највећи број појединачних медаља (за најбољи успех на првој табли) остварио је совјетски и руски велемајстор, бивши шампион света Гари Каспаров — укупно 11 (7 златних, 2 сребрне и 2 бронзане).
  • Укупан број партија одиграних на шаховским олимпијадама је 73.130. Вође белих фигура победиле су у 27.052 партија (37,0%), завршено је ремијем 24.518 партија (33,5%), док су црни победили у 21.541 партији (29,5%). Просечан успех белих до сада је 53,8%.

Занимљивости[уреди]

  • Најмлађи и најстарији учесници
Најмлађи учесници шаховских олимпијада били су Ендру Шерман (енгл. Andrew Sherman19. шаховска олимпијада, 1970. у Зигену, Немачка). и Џон Џејреки (енгл. John Jarecki24. шаховска олимпијада, 1980. на Ла Валети, Малта). који су наступали са само 11 година (обојица са Девичанских острва); најстарији забележени учесник био је Бил Хук (енгл. Bill Hook) који се такмичио у својој 81. години на Олимпијади 2006. у Торину, Италија. Био је такође са Девичанских острва!

Извори[уреди]

  1. ^ Под називом: „Шаховска олимпијада“ (појединачна). Ова олимпијада је била незванична пошто је непризната од ФИДЕ
  2. ^ Под називом: „Екипни шампионат“. Организована је као пропратна манифестација, уз ФИДЕ Конгрес, али је ФИДЕ званично не признаје
  3. ^ олимпијада организована из политичких разлога у нацистичкој Немачкој, без признања ФИДЕ
  4. ^ олимпијада позната као против-израелска шаховска олимпијада, организована из политичких разлога. Званично непризната од ФИДЕ
  5. ^ Керес је играо за репрезентацију Естоније на прве три олимпијаде.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Шаховске олимпијаде