Шаховске олимпијаде
Шаховске олимпијаде су догађаји који се званично организују од 1927. године под окриљем ФИДЕ.
На шаховским олимпијадама националне екипе држава чланица Међународне шаховске федерације ФИДЕ такмиче се за одличја: златну, сребрну и бронзану медаљу. Трофеј који осваја олимпијски победник у мушкој конкуренцији је Хамилтон-Раселов пехар, који је дар енглеског магната Фредерика Хамилтон-Расела, и који је први пут додељен на (званично) Првој шаховској Олимпијади одржаној у Лондону, 1927. године. Пехар је прелазни, до следећег одржавања олимпијаде задржава га шаховска организација државе победнице, након чега прелази у руке наредног победника.
Шах није олимпијски спорт, али, од недавно је ФИДЕ чланица Међународног Олимпијског Комитета (МОК), и повинује се правилима МОК-а.
Наредна, 38. шаховска олимпијада одржаће се у Дрездену (Немачка) у Конгресном центру, од 12. до 25. новембра 2008. године.
Садржај |
Историја[уреди]
Мушке олимпијаде одржавају се сваке парне године. Пре Другог светског рата било је периода када су одржаване сваке године.
Женске шаховске олимпијаде одржавају се од 1957. године, и у прво време, одржавале су се као посебни догађаји. 20. шаховска олимпијада 1972. у Скопљу (Југославија) упоредо је организована и у мушкој и у женској конкуренцији. Од шаховске Олимпијаде 1976. у Хаифи (Израел), упоредо се одржавају мушке и женске шаховске олимпијаде.
Одржане су и четири незваничне шаховске олимпијаде: 1924. у Паризу (Француска) и 1926. у Будимпешти (Мађарска), а изузев њих, под називом „шаховска олимпијада“ организована су још два шаховска догађаја: 1936. у Минхену (Немачка) и 1976. у Триполију (Либија). Многи сматрају да је организовање ових „олимпијада“ имало уске политичке циљеве, те их ФИДЕ званично не признаје.
Мушке олимпијаде[уреди]
| Година | Догађај | Домаћин | Злато | Сребро | Бронза |
|---|---|---|---|---|---|
| 1924. | Шаховска олимпијада 1924.[1] |  Француска(Париз) |
Чехословачка 31 | Мађарска 30 | Швајцарска 29 |
| 1926. | Шаховска олимпијада 1926. [2] | .svg){kind=small} Мађарска(Будимпешта) |
Мађарска 9 | Југославија 8 | Румунија 5 |
| 1927. | 1. шаховска олимпијада |  Велика Британија(Лондон) |
Мађарска 40 | Данска 38½ | Енглеска 36½ |
| 1928. | 2. шаховска олимпијада |  Холандија(Хаг) |
Мађарска 44 | САД 39½ | Пољска 37 |
| 1930. | 3. шаховска олимпијада | [[Слика:{{{flag alias-Weimar}}}|22x20px|border|Застава Немачке]] Немачка (Хамбург) |
Пољска 48½ | Мађарска 47 | Немачка 44½ |
| 1931. | 4. шаховска олимпијада |  Чехословачка(Праг) |
САД 48 | Пољска 47 | Чехословачка 46½ |
| 1933. | 5. шаховска олимпијада | Велика Британија (Фолкстон) |
САД 39 | Чехословачка 37½ | Шведска 34 |
| 1935. | 6. шаховска олимпијада |  Пољска(Варшава) |
САД 54 | Шведска 52½ | Пољска 52 |
| 1936. | Шаховска олимпијада 1936.[3] | [[Слика:{{{flag alias-Nazi}}}|22x20px|border|Застава Немачке]] Немачка (Минхен) |
Мађарска 110½ | Пољска 108 | Немачка 106½ |
| 1937. | 7. шаховска олимпијада |  Шведска(Стокхолм) |
САД 54½ | Мађарска 48½ | Пољска 47 |
| 1939. | 8. шаховска олимпијада |  Аргентина(Буенос Ајрес) |
Немачка 36 | Пољска 35½ | Естонија 33½ |
| 1950. | 9. шаховска олимпијада |  Југославија(Дубровник) |
Југославија 45½ | Аргентина 43½ | Западна Немачка 40½ |
| 1952. | 10. шаховска олимпијада |  Финска(Хелсинки) |
СССР 21 | Аргентина 19½ | Југославија 19 |
| 1954. | 11. шаховска олимпијада | Холандија (Амстердам) |
СССР 34 | Argetina 27 | Југославија 26½ |
| 1956. | 12. шаховска олимпијада | .svg){kind=small} СССР(Москва) |
СССР 31 | Југославија 26½ | Мађарска 26½ |
| 1958. | 13. шаховска олимпијада |  Западна Немачка(Минхен) |
СССР 34½ | Југославија 29 | Аргентина 25½ |
| 1960. | 14. шаховска олимпијада |  Источна Немачка(Лајпциг) |
СССР 34 | САД 29 | Југославија 27 |
| 1962. | 15. шаховска олимпијада | .svg){kind=small} Бугарска(Варна) |
СССР 31½ | Југославија 28 | Аргентина 26 |
| 1964. | 16. шаховска олимпијада |  Израел(Тел Авив) |
СССР 36½ | Југославија 32 | Западна Немачка 30½ |
| 1966. | 17. шаховска олимпијада |  Куба(Хавана) |
СССР 39½ | САД 34½ | Мађарска 33½ |
| 1968. | 18. шаховска олимпијада |  Швајцарска(Лугано) |
СССР 39½ | Југославија 31 | Бугарска 30 |
| 1970. | 19. шаховска олимпијада | Западна Немачка (Зиген) |
СССР 27½ | Мађарска 26½ | Југославија 26 |
| 1972. | 20. шаховска олимпијада | Југославија (Скопље) |
СССР 42 | Мађарска 40½ | Југославија 38 |
| 1974. | 21. шаховска олимпијада | Француска (Ница) |
СССР 46 | Југославија 37½ | САД 36½ |
| 1976. | 22. шаховска олимпијада | Израел (Хаифа) |
САД 37 | Холандија 36½ | Енглеска 35½ |
| 1976. | Шаховска олимпијада 1976.[4] | .svg){kind=small} Либија(Триполи) |
Салвадор | Тунис | Пакистан |
| 1978. | 23. шаховска олимпијада | Аргентина (Буенос Ајрес) |
Мађарска 37 | СССР 36 | САД 35 |
| 1980. | 24. шаховска олимпијада |  Малта(Ла Валета) |
СССР 39 | Мађарска 39 | САД 35 |
| 1982. | 25. шаховска олимпијада | Швајцарска (Луцерн) |
СССР 42½ | Чехословачка 36 | САД 35 |
| 1984. | 26. шаховска олимпијада |  Грчка(Солун) |
СССР 41 | Енглеска 37 | САД 35 |
| 1986. | 27. шаховска олимпијада |  Уједињени Арапски Емирати(Дубаи) |
СССР 40 | Енглеска 39 | САД 38 |
| 1988. | 28. шаховска олимпијада | Грчка (Солун) |
СССР 40½ | Енглеска 34½ | Холандија 34½ |
| 1990. | 29. шаховска олимпијада | Југославија (Нови Сад) |
СССР 39 | САД 35½ | Енглеска 35½ |
| 1992. | 30. шаховска олимпијада | .svg){kind=small} Филипини(Манила) |
Русија 39 | Узбекистан 35 | Јерменија 34½ |
| 1994. | 31. шаховска олимпијада |  Русија(Москва) |
Русија 37½ | Босна и Херцеговина 35 | Русија II 34½ |
| 1996. | 32. шаховска олимпијада |  Јерменија(Јереван) |
Русија 38½ | Украјина 35 | САД 34 |
| 1998. | 33. шаховска олимпијада | Русија (Елиста) |
Русија 35½ | САД 34½ | Украјина 32½ |
| 2000. | 34. шаховска олимпијада |  Турска(Истанбул) |
Русија 38 | Немачка 37 | Украјина 35½ |
| 2002. | 35. шаховска олимпијада |  Словенија(Блед) |
Русија 38½ | Мађарска 37½ | Јерменија 35 |
| 2004. | 36. шаховска олимпијада |  Шпанија(Калвија) |
Украјина 39½ | Русија 36½ | Јерменија 36½ |
| 2006. | 37. шаховска олимпијада |  Италија(Торино) |
Јерменија 36 | Кина 34 | САД 33 |
| 2008. | 38. шаховска олимпијада | Немачка (Дрезден) |
Јерменија 19/400,5 | Израел 18/377,5 | САД 17/362 |
| 2010. | 39. шаховска олимпијада | Русија (Ханти-Мансијск) |
Најбољи појединачни резултати[уреди]
| Шахиста | Држава | Бр. олимп. | Партија | Победе | Реми | Порази | % | Медаље |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Михаил Таљ | СССР | 8 | 101 | 65 | 34 | 2 | 81,2 | 5 - 2 - 0 |
| Анатолиј Карпов | СССР | 6 | 68 | 43 | 23 | 2 | 80,1 | 3 - 2 - 0 |
| Тигран Петросјан | СССР | 10 | 129 | 78 | 50 | 1 | 79,8 | 6 - 0 - 0 |
| Исак Кашдан | САД | 5 | 79 | 52 | 22 | 5 | 79,7 | 2 - 1 - 1 |
| Василиј Смислов | СССР | 9 | 113 | 69 | 42 | 2 | 79,6 | 4 - 2 - 2 |
| Давид Бронштајн | СССР | 4 | 49 | 30 | 18 | 1 | 79,6 | 3 - 1 - 0 |
| Гари Каспаров | СССР | 9 | 82 | 50 | 29 | 3 | 78,7 | 7 - 2 - 2 |
| Александар Аљехин | ФРА | 5 | 72 | 43 | 27 | 2 | 78,5 | 2 - 2 - 0 |
| Милан Матуловић | YUG | 6 | 78 | 46 | 28 | 4 | 76,9 | 1 - 2 - 0 |
| Паул Керес[5] | СССР | 10 | 141 | 85 | 44 | 12 | 75,9 | 5 - 1 - 1 |
| Јефим Гелер | СССР | 7 | 76 | 46 | 23 | 7 | 75,6 | 3 - 3 - 0 |
| Џејмс Тарџан | САД | 5 | 51 | 32 | 13 | 6 | 75,5 | 2 - 1 - 0 |
| Роберт Фишер | САД | 4 | 65 | 40 | 18 | 7 | 75,4 | 2 - 1 - 0 |
| Михаил Ботвиник | СССР | 6 | 73 | 39 | 31 | 3 | 74,7 | 2 - 1 - 2 |
| Сало Флор | ЧСР | 7 | 82 | 46 | 28 | 8 | 73,2 | 2 - 1 - 1 |
- Напомена: за овај списак узети су у обзир само играчи који су играли на најмање четири олимпијаде.
- Медаље које су дате у табели су само индивидуалне (не екипне), по редоследу злато-сребро-бронза
Рекорди[уреди]
- Највећи број наступа имао је мађарски велемајстор Лајош Портиш (20 наступа). Он је освојио и укупно највише поена на олимпијадама — укупно 176½, највише је одиграо партија (260) и остварио највећи број победа (121 победа) од свих играча у историји!
- Најмирољубивији играч у историји био је румунски велемајстор Флоријан Геогриу — остварио је 125 ремија.
- Највише екипних медаља освојио је југословенски и српски велемајстор Светозар Глигорић — укупно 11 (од тога, 1 златну, 6 сребрних и 5 бронзаних).
- Највећи број појединачних медаља (за најбољи успех на првој табли) остварио је совјетски и руски велемајстор, бивши шампион света Гари Каспаров — укупно 11 (7 златних, 2 сребрне и 2 бронзане).
- Укупан број партија одиграних на шаховским олимпијадама је 73.130. Вође белих фигура победиле су у 27.052 партија (37,0%), завршено је ремијем 24.518 партија (33,5%), док су црни победили у 21.541 партији (29,5%). Просечан успех белих до сада је 53,8%.
Занимљивости[уреди]
- Најмлађи и најстарији учесници
- Најмлађи учесници шаховских олимпијада били су Ендру Шерман (енгл. Andrew Sherman — 19. шаховска олимпијада, 1970. у Зигену, Немачка). и Џон Џејреки (енгл. John Jarecki — 24. шаховска олимпијада, 1980. на Ла Валети, Малта). који су наступали са само 11 година (обојица са Девичанских острва); најстарији забележени учесник био је Бил Хук (енгл. Bill Hook) који се такмичио у својој 81. години на Олимпијади 2006. у Торину, Италија. Био је такође са Девичанских острва!
- Сви шампиони света у шаху (изузев Штајница који је преминуо 1900. и Ласкера који се повукао из такмичарског шаха 1927.) учествовали су за своје екипе на шаховским олимпијадама.
Извори[уреди]
- ^ Под називом: „Шаховска олимпијада“ (појединачна). Ова олимпијада је била незванична пошто је непризната од ФИДЕ
- ^ Под називом: „Екипни шампионат“. Организвана је као пропратна манифестација, уз ФИДЕ Конгрес, али је ФИДЕ званично не признаје
- ^ олимпијада организована из политичких разлога у нацистичкој Немачкој, без признања ФИДЕ
- ^ олимпијада позната као против-израелска шаховска олимпијада, организована из политичких разлога. Званично непризната од ФИДЕ
- ^ Керес је играо за репрезентацију Естоније на прве три олимпијаде.
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
- ФИДЕ званични правилник за шаховске олимпијаде
- ФИДЕ званични правилник за паровање на шаховским олимпијадама
- Дечје шаховске олимпијаде ФИДЕ
- Олимпбејс-дот-ком, сајт посвећен шаховским олимпијадама
|
|||||||||
