Шаховски сат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Аналогни шаховски сат

Шаховски сат се састоји од два међусобно повезана сата с једним дугметом који зауставља један сат а покреће други, тако да два повезана сата никада не могу да раде истовремено. Шаховски сатови се користе у играма с два играча. Сврха сата је да мери укупно време које је играч потрошио и да би обезбедио да ни један играч не одуговлачи игру.

Шаховски сатови су прво масовно коришћени на шаховским турнирима, али је њихова употреба проширена и на турнирима скребла, шогија, гоа и готово сваке такмичарске игре на табли са два играча.

Временска контрола[уреди]

Најједноставнија временска контрола је „изненадна смрт“, у којој играчи морају да повуку унапред одређени број потеза и одређеном времену иначе ће изгубити партију. Посебно популарна варијанта у неформалној игри је брзопотезни шах, у коме сваки играч најчешће има пет минута времена да заврши партију.

Играчи могу да потроше мање или више времена за један потез. Почетни потези у шаху се обично брзо играју јер играчи добро познају отварања, тако да им остаје више времена да касније разматрају сложеније и непознате позиције. Није редак случај да у дугим партијама играч напусти таблу, али сат одсутног играча наставља да ради ако је он на потезу или почиње да мери време противника ако он повуче потез.

Дигитални шаховски сат

Заставица[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Заставица (шах)

Аналогни сатови имају „заставицу“ (холандски изум) која падне у истом тренутку кад је играчу истекло време. Нажалост, на овим сатовима се не може уносити додатно време. Због тога су дигитални сатови постали све популарнији.

Дигитални шаховски сат[уреди]

Дигитални сатови и играње преко Интернета подстакли су талас експериментисања с различитим и комплекснијим контролама времена. Посебно је значајан дигитални шаховски сат, који је нашао широку примену у шаху, а који је 1998. патентирао бивши светски шампион у шаху Роберт Фишер. Фишеров дигитални сат је сваком играчу на почетку партије давао одређени период времена, а потом додавао малу количину времена после сваког потеза. На тај начин, играчи никада не би били у временској оскудици, али би се игра ипак брзо завршила, а постојала је могућност и да се прекине и касније настави.

Иако је требало времена да буде прихваћен, од 2004. године велики број врхунских шаховских турнира користи Фишеров систем (мада се на мање значајним турнирима и даље користе традиционални сатови, јер су јефтинији). Други део Фишеровог патента, синтетички глас који би упозоравао играча колико му је времена преостало, није прихваћен.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]