Шаља (град)
| Шаља (град) Šaľa |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Крај | Нитрански |
| Округ | Шаља |
| Регија | Доње Поважје |
| Становништво | |
| Становништво (31. 12. 2008.) | 23.890 |
| Густина становништва | 531 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | |
| Надморска висина | 107 m |
| Површина | 45,1 km² |
| Остали подаци | |
| Поштански код | 927 01 |
| Позивни број | 421-31 |
| Регистарска ознака | SA |
| Веб-страна | eng.sala.sk |
Координате: 48° 09′ 10" СГШ, 17° 52′ 26" ИГД
Шаља (свк. Šaľa, мађ. Vágsellye, нем. Schelle) је град у Словачкој, који се налази у оквиру Нитранског краја.
Садржај |
Природни услови [уреди]
Шаља је смештена у југозападном делу државе. Престоница државе, Братислава, налази се 80 км западно од града.
Рељеф: Шаља се развила у северозападном делу Панонске низије, у равничарском делу Словачке. Град се налази на олбали реке Вах.
Клима: Клима у Шаљи је умерено континентална.
Воде: Шаља се налази на реци Ваху, највећој реци у држави. Она дели град на јужни и северни део.
Историја [уреди]
Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље под данашњим именом први пут се спомиње у средином 1002., а околина је већ тада била насељена Словацима и Мађарима. Град је постао познато трговиште у 15. веку. Године 1536. насеље је добило градска права. Током следећих векова град је био у саставу Угарске као обласно трговиште. У 16. и 17. веку Шаља се нашла на граници Угарске и Османског царства, која је била пуна сукоба.
Крајем 1918. Шаља је постао део новоосноване Чехословачке. У периоду 1938-44. град је био враћен Хортијевој Мађарској, али је поново враћен Чехословачкој после рата. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде.
Становништво [уреди]
Данас Шаља има око 24.000 становника и последњих година број становника опада.
Етнички састав: По попису из 2001. састав је следећи:
Верски састав: По попису из 2001. састав је следећи:
- римокатолици - 66,6%,
- атеисти - 23,6%%,
- лутерани - 4,0%,
- остали.
Галерија слика [уреди]
Спољашње везе [уреди]
|
||||||||||||||