Шестар (сазвежђе)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Шестар (вишезначна одредница).
Шестар
Карта сазвежђа Шестар
кликните за већу слику
Латинско име Circinus
Генитив Circini
Скраћеница Cir
Симболизује шестар
Ректасцензија 15 h
Деклинација -60 °
Површина 93 кв. степени
(Ранг: 85)
Број звезда
сјајнијих од m = 3
0
Најсјајнија звезда алфа Шестара
(привидна величина 3,18)
Метеорски ројеви

нема

Суседна
сазвежђа
Видљиво у распону +30° и −90°
У најбољем положају за посматрање у 21:00 је у јуну
.
уреди

Шестар (лат. Circinus) је једно од 88 савремених сазвежђа. Налази се на јужној хемисфери, мало је по површини (4. најмање сазвежђе) и нема звезда сјајнијих од треће магнитуде. Креирао га је у 18. веку француски астроном Никола Луј де Лакај да би покрио простор између Кентаура и Јужног троугла.

Звезде[уреди]

Алфа Шестара је најсјајнија звезда овог сазвежђа, магнитуде 3,18. Бета Шестара је звезда А класе са главног низа Х-Р дијаграма, и са магнитудом 4,1 је друга најсјајнија звезда Шестара. Трећа најсјајнија је гама Шестара, бинарни систем кога чине две врло блиске звезде — плава и жута. Магнитуда гаме Шестара је 4,51.

Објекти дубоког неба[уреди]

Извор X зрака Circinus X-1
(у вештачким бојама)

У Шестару се налазе објекат (двојна звезда) Circinus X-1 који се састоји од неутронске и звезде главног низа. Пар је извор X зрака, а од Сунца је удаљен око 20.000 светлосних година.

Други значајан објект дубоког неба је галаксија Шестар, спирална галаксија у којој се уочавају два прстена — унутрашњи окружује црну рупу која се налази у средишту, а у спољном долази до формирања звезда. Галаксија Шестар је откривена 1975. године, а од Сунца је удаљена око 15 милиона светлосних година.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Шестар (сазвежђе)