Шести васељенски сабор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шести Васељенски Сабор

Шести Васељенски Сабор или Трећи царкиградски Сабор је одржан у Цариграду у периоду од новембра 680. до септембра 681. године.

Сазвао га је цар Константин IV Погонат (648-685) и одржан је у царском двору, у свечаној сали са сводовима па је познат и као Трулски сабор. Било је присутно 174 епископа, а римски Епископ Агатон био је представљен са своја три изасланика. Сазван је да би формулисао праву веру против монотелитске јереси. Јерес се појавила у време цара Ираклија (610-641), у облику исповедања вере познатим под називом Ектесис, објављеном 638. године, а које је саставио Патријарх Сергије и прихватио папа Хонорије (625-638). По том учењу, Исус Христос има две природе, а после Оваплоћења има само једну вољу (монотелитство) или једно делање (моноенергизам). Овакво учење је могло је да привуче умерене монофизите назад у Цркву, али је противречило Халкидонском сабору.

Монотелитска криза у Цркви трајала је више од 50 година. Самих монотелита на Сабору није било много. Антиохијски Патријарх Макарије остао је упоран у јереси до краја, као и његов ученик монах Стефан. Међу монотелитима на сабору, спомињу се још Петар Никомидијски, Соломон из Газе, као и монах Полихроније. Оцима Цркве није било тешко да покажу неоправданост и бесмислицу монотелитског учења. У ту сврху, читана су пажљиво документа и одлуке Трећег, Четвртог и Петог васељенског сабора. На овим саборима су својевремено осуђен Несторије, а посебно монофизити од којих је монотелитство и потекло. Одато је признање борцима за Православну веру, какви су били исповедници Максим, папа Мартин, патријарх Софроније Јерусалимски и многи други. Осуђени су јеретици монотелити и моноенергити: Сергије, Павле, Пир и Петар, Патријарси цариградски, папа Хонорије, затим Константин Апамејски из Сирије, Макарије, антиохијски Патријарх и др.

Оци су у духу Халкидонског исповедања формулисали веру Цркве ο две воље или хтења и две енергије или дејства у Богочовеку Господу Христу: "И две природне воље или хтења у Њему и два природна дејства нераздељиво, неизменљиво, неодвојиво, несливено исто тако исповедамо према учењу Светих Отаца. И две природне воље несупротстављене, како су говорили безбожни јеретици, него Његова човечанска воља следује, не противи се или супротставља се, већ штавише следује или боље рећи потчињава се Његовој божанској и свемогућој вољи..." [1] [2]

Извори[уреди]

  1. ^ http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/VaseljenskiSabori/VaseljenskiSabori06.htm СЕДАМ ВАСЕЉЕНСКИХ САБОРА (ПРЕМА ЧЕТИ-МИНЕЈИМА СВ. ДИМИТРИЈА РОСТОВСКОГ), ШЕСТИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР
  2. ^ http://www.verujem.org/sveti_oci/sesti_vaseljenski.html ОРОС ВЕРЕ ШЕСТОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА ОДРЖАНОГ У ЦАРИГРАДУ 680/681. г.