Шибеник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шибеник

Sibenik3 (js).jpg
Поглед на катедралу, тврђаву св. Миховила и стари град

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Шибенско-книнска
Основан пре 1066.
Становништво
Становништво (2011) 34.302
Агломерација (2011) 46.332
Географске карактеристике
Координате 43°44′06″N 15°53′43″E / 43.73501963596497, 15.89520445325418
Шибеник на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Шибеник
Шибеник на мапи Хрватске
Остали подаци
Поштански код 22000
Позивни број +385 22
Регистарска ознака ŠI
Веб-страна Службена презентација града

Шибеник (итал. Sebenico) је град у Хрватској и административни центар Шибенско-книнске жупаније. Налази се у средишњој Далмацији, на ушћу реке Крке у Јадранско море. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 46.332 становника, а у самом насељу је живело 34.302 становника.[1]

Природна обележја шибенског подручја[уреди]

Рељеф карактерише врло разуђена обала, широк појас залеђа приморско-динарског крша Загоре, брдско-планински простор са завалом Плавно и плодним пољима у кршу, Книнским, Косово и Петровим пољем те северном заравни Буковица с Промином и кањоном река Крке и Чиколе. Пејзаж регије је врло разнолик, а море је највеће богатство и основни природни извор који одређује привредну основу. Ваздушна дужина обале је 56,2 km, а стварна чак 805,9 km. На подручју жупаније налазе се и два национална парка, Крка и Корнати. Просечна густина насељености је 51,7 становника на km².

Клима[уреди]

У приморском делу регије клима је медитеранска, а њен је велики утицај и на континенталној унутрашњости. На обалном простору врло је висока средња годишња осунчаност (2.710 сати), према унутрашњости инсолација се смањује. Температуре су лети релативно високе, међутим ублажује их ветар маестрал који дува с мора на копно. Уз обалу су зиме умерене или благе. Падавина је највише зими, а лета су претежно сува. У највећем делу шибенске регије превладавају ветрови бура и југо, а уз обални појас и маестрал.

Историја[уреди]

Шибеник је најстарији град на источној обали Јадрана. Први се пут спомиње за Божић 1066. године у даровници хрватског краља Петра Крешимира IV. Након владавине хрватских владара, наступила је угарка власт над градом, а затим повремена владавина Венеције. Од 15. века Шибеник долази под готово 400-годишњу власт Венеције, а из тог раздобља потиче и најзначајнији културно-историјски споменик Шибеника — позната шибенска катедрала св. Јакова, грађена у 15. и 16. веку. 1797. Шибеник улази у састав Хабсбуршке монархије, касније Аустроугарске уз краткотрајну власт Француске у време Наполеона. У саставу Аустроугарске остаје све до 1918.

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991: Шибеник

По попису из 2001. године у граду Шибенику је живело 51.553 становника, од чега је у самом Шибенику живело 37.060 становника.[2]

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Шибеник је имало 41.012 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
34,259 83,53%
Срби
  
3,889 9,48%
Југословени
  
768 1,87%
Муслимани
  
175 0,42%
Словенци
  
140 0,34%
Албанци
  
131 0,31%
Црногорци
  
126 0,30%
Македонци
  
106 0,25%
Мађари
  
53 0,12%
Словаци
  
19 0,04%
Руси
  
15 0,03%
Немци
  
12 0,02%
Чеси
  
11 0,02%
Пољаци
  
10 0,02%
Бугари
  
9 0,02%
Италијани
  
9 0,02%
Румуни
  
9 0,02%
Јевреји
  
8 0,01%
Аустријанци
  
5 0,01%
Грци
  
5 0,01%
Роми
  
5 0,01%
Украјинци
  
5 0,01%
Русини
  
4 0,00%
Турци
  
3 0,00%
остали
  
27 0,06%
неопредељени
  
835 2,03%
регион. опр.
  
108 0,26%
непознато
  
266 0,64%
укупно: 41.012

Привреда, култура[уреди]

Шибеник је први град на свету који је увео јавну расвету на вишефазну наизменичну струју. Јавна расвета у граду је прорадила 28. августа 1895. године, а струја је била дистрибуирана из хидроцентрале „Јаруга 1“ која је била пуштена у рад истог дана. Ово се догодило само два дана после пуштања у рад прве модерне хидроцентрале на свету – на Нијагариним водопадима.[3]

Данас је Шибеник административно, културно-просветно и привредно средиште Шибенско-книнске жупаније Републике Хрватске који броји 51.553 становника (2001). До 80-их година 20. века Шибеник је био јаки индустријски центар с фабрикама „ТЕФ“ и „ТЛМ“, шибенска лука је била међу највећима у бившој Југославији, но долази до привредног пада, а у 90-има ТЕФ престаје с радом (фабрика је уклоњена), а ТЛМ који је знатно оштећен у рату, знатно је смањио производне капацитете. Од 1960. године редовно се одржава Међународни дечји фестивал, који почиње крајем јуна и траје 2 недеље, те је највећи културни догађај у Шибенику. Фестивал окупља плесне, драмске, ликовне и друге уметнике и друштва из целога света. Туризам има велики значај у привреди Града.

Насељена места[уреди]

Бораја, Брњица, Бродарица, Врпоље, Врсно, Гориш, Градина, Гребаштица, Данило Бирањ, Данило Горње, Данило Краљице, Доње Поље, Дубрава код Шибеника, Жаборић, Жирје, Затон, Зларин, Јадртовац, Каприје, Коњеврате, Крапањ, Лепеница, Лозовац, Мравница, Перковић, Подине, Радонић, Раслина, Ситно Доње, Сливно, Чврљево и Шибеник.

Саобраћај[уреди]

Град Шибеник има изузетно значајан саобраћајни положај, добре везе омогућују директне комуникације. Окосница је Јадранска туристичка цеста с одвојцима до Дрниша (32 km) и Книна (56 km) и даље у унутрашњост Хрватске. Довршетком ауто-пута ЗагребСплит, тзв. Далматине, Шибеник је повезан са Загребом ауто-путем. Значајна је прометница и железничка пруга која води према Загребу и Сплиту, изграђена 1922. године. Ваздушни се саобраћај одвија преко Сплитског аеродрома (50 km од Шибеника) и Задарског аеродрома (70 km од Шибеника).

Познати Шибенчани[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Попис становништва 2011.“. Државни завод за статистику РХ Приступљено 22. 4. 2013.. 
  2. ^ Државни завод за статистику – Попис становништва 2001., Приступљено 22. 4. 2013.
  3. ^ Хрватска радио-телевизијаДневник 2, 28. 8. 2010.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :