Шипан
|
||||
|---|---|---|---|---|
 |
||||
| Становништво: | (2001) 436 | |||
| Географске координате: | 42° 43´ 25´´ с. г. ш. 17° 52´ 23´´ и. г. д. |
|||
| Површина: | 16,22 [1] km² | |||
| Највећа ширина: | 2,3 km | |||
| Највећа дужина: | 9,3 km | |||
| Врста острва: | морско | |||
| Водена маса : | Јадранско море | |||
| Државе: |  Хрватска |
|||
Шипан је највеће острво у Елафитској групи острва у Јадранском мору, 17 км северозападно од Дубровника. Од копна га одваја Колочепски канал, а од суседних острва, Јакљана на западу и Лопуда на југоистоку пролаз Харпоти, односно Лопудска врата.
Пружа се од од северозапада према југоистоку, дужине 9,2 км од рта Мишњак до рта Пртуша, а широко је у просеку 2,3 км. Површина му је 16,22 км². Дужина обалске линије је 29,416 км.[1] Највиши врх је висок 45 м.
Грађен је од доломита и кречњака горње креде, па је диференцијалном ерозијом у доломитима настала плодна удолина од Шипанске Луке на северозападу до Сучурђа на југоистоку. Узгајајају се агруми, рогач, нар, винова лоза и маслине.
Становништво острва је окупљено кок два већа насеља Шипанске Луке и Суђурђа и неколико заселака. Према попису из 2001. има их око 500 углавном старије доби. Због тога острвом све више доминира макија, шуме аплског бора и камењар.
Острво је било насељено у римско доба. Под данашњим именом помиње се први пут 1371. године. Имало је процват у доба Дубровачке републике, када се развијала, бродоградња, поморство, маслинарство, риболов и виноградарство. После великог земљотреса и пожара у којем је страдао Дубровник, страдала је привреда, а највишу у 20. веку када је исељено највише становника.
Острво је јединствено и по свом културном благу, јер се на његових 16 км² налазе 42 стара летњиковца и 34 црквице, које говоре да је био привлачан дубровачкој властели као оаза мира и летоте. Многи од тих објеката су у запуштеном стању, јер су зуб времена и небрига друштва учинили своје.
Референце [уреди]
|
|||||
