Шипан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шипан
Шипан
Становништво: (2001) 436
Географске координате: 42° 43´ 25´´ с. г. ш.
17° 52´ 23´´ и. г. д.
Површина: 16,22 [1] km²
Највећа ширина: 2,3 km
Највећа дужина: 9,3 km
Врста острва: морско
Водена маса : Јадранско море
Државе: Застава Хрватске Хрватска

Шипан је највеће острво у Елафитској групи острва у Јадранском мору, 17 км северозападно од Дубровника. Од копна га одваја Колочепски канал, а од суседних острва, Јакљана на западу и Лопуда на југоистоку пролаз Харпоти, односно Лопудска врата.

Пружа се од од северозапада према југоистоку, дужине 9,2 км од рта Мишњак до рта Пртуша, а широко је у просеку 2,3 км. Површина му је 16,22 км². Дужина обалске линије је 29,416 км.[1] Највиши врх је висок 45 м.

Грађен је од доломита и кречњака горње креде, па је диференцијалном ерозијом у доломитима настала плодна удолина од Шипанске Луке на северозападу до Сучурђа на југоистоку. Узгајајају се агруми, рогач, нар, винова лоза и маслине.

Становништво острва је окупљено кок два већа насеља Шипанске Луке и Суђурђа и неколико заселака. Према попису из 2001. има их око 500 углавном старије доби. Због тога острвом све више доминира макија, шуме аплског бора и камењар.

Острво је било насељено у римско доба. Под данашњим именом помиње се први пут 1371. године. Имало је процват у доба Дубровачке републике, када се развијала, бродоградња, поморство, маслинарство, риболов и виноградарство. После великог земљотреса и пожара у којем је страдао Дубровник, страдала је привреда, а највишу у 20. веку када је исељено највише становника.

Острво је јединствено и по свом културном благу, јер се на његових 16 км² налазе 42 стара летњиковца и 34 црквице, које говоре да је био привлачан дубровачкој властели као оаза мира и летоте. Многи од тих објеката су у запуштеном стању, јер су зуб времена и небрига друштва учинили своје.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]