Шишава (Власотинце)
Шишава | |
|---|---|
 Шишава, поглед ка југу | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Општина | Власотинце |
| Становништво | |
| — 2011. | 1.068 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 59′ 13″ С; 22° 07′ 01″ И / 42.987° С; 22.117° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 302 m |
.svg)  Шишава Шишава на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | VL |
Шишава је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 1.068 становника (према попису из 2002. било је 1.125 становника).
Село Шишава лежи у долини Шишавице, десне притоке Власине. Село је на три километра северозападно од Власотинца, а граничи се са атарима села Средора, Доње Ломнице, Власотинца, Конопнице и Скрапежа.[1]
Географија[уреди | уреди извор]
Површина атара Шишаве износи 459,34,03 хектара. Највиша тачка атара је на потесу Арничје и износи 418 метара. Село се може поделити на Село (Старо насеље) и Ливаде (Ново насеље).[1]
Кроз село протиче река Шишавица која настаје од Големе реке (Гуњетинка) и Мале реке (Горњоломничка), које се састају у Доњој Ломници.
Клима села је жупска, умереноконтинентална, са дужим сунчаним јесенима.
У равничарском делу атара Шишаве земљиште је хумусно и погодно за развој ратарства и повртарства. У побрђу је углавном иловача, а понегде белуша и црвеница, па је тај део погодан за развој виноградарства и воћарства.[1]
Становништво Шишаве се бавило пољопривредом, од које већина домаћинстава није могла да обезбеди егзистенцију, па су Шишавци од давнина познати и као ћиримиџије- печалбари.
Село је збијеног типа. У старом селу селу је груписано по фамилијама, док у новом (Ливаде) није.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Село Шишаве се први пут помиње 1516. године и то као Горња и Доња Шишава, у турским дефтеру, као приказ турских поседа. Према предању село Шишаве је настало у времену када су овај крај држали Турци, па је становништво бежало пред Турцима и склањало се у шибље, које је било на место данашњег села, па су га „шишали“ и тако је настало име Шишава.[1]
Пре уласка у село, са десне стране, наилази се на место звано латинско гробље, а постоји и локалитет Селиште, где је некада постојало старо село. У Доњој Шишави 1536. године било је само муслимана и то четрнаест домова, а од тога два исламизирана.[1]
По ослобођењу и уласку Власотиначког среза у државу Србију извршен је попис 1879. године. У месту је тада 78 кућа са 424 становника, од којих је 58 мушкараца било писмено. Место је имало пописаних 104 пореске главе.[2]
Учешће Шишаваца у ослободилачким ратовима[уреди | уреди извор]
У власотиначком крају у времену под Турцима, људи овог краја су увек тежили да се ослободе турског ропства. Много је појединаца који су се одметали у хајдуке, а било је и неколико познатих власотиначких буна. У тим бунама за национално ослобођење од Турака видно место су заузимали и Шишавци. Нарочито су имали удела у борби 1877/78 против Турака за коначно ослобођење ових крајева Србије од Турака.
Шишавци су учествовали и у балканским ратовима, Првом и Другом светском рату. Шишавци, као и остала околина су много пропатили под бугарском окупацијом у Првом и Другом светском рату.
Тако новембра 1915. године Бугари побили неке свештенике из власотиначког краја, међу њима Светозара Миленковића из конопничке цркве, родом из села Шишаве. Шишавци су учествовали у познатом топличком устанку 1917. године, са својом четом од 30 комита. У току трајања устанка Бугари су запалили Шишаву и 1917. године марта месеца стрељали тридесет три Шишаваца.
У Другом светском рату шишаваца је било на свим странама: четницима (дражићевцима) и партизанима. Многи су страдали у борбама са Немцима и Бугарима, а многи и у братоубилачком рату.
Једанест Шишаваца је било интернирано 1941. године од стране Немаца на почетку Другог светског рата и тек су „одробљени“ и вратили се кући 1941. године. У време од 1941. до 1945. године у партизанском покрету у борби против фашизма и коначно ослобођење, видно место је у историји овога краја имао Мија Миленковић, по коме је и основна школа у селу Шишава добила име, а погинуо је као несвршени студент. У дворишту школе стоји и његова биста.
И у време распада бивше Југославије, грађанског рата, било је Шишаваца који су били на ратиштима у Хрватској и Косову и Метохији.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Шишаве живи 870 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,1 година (38,2 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 295 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,81.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 3 | ||
| 80+ | 9 | 17 | ||
| 75—79 | 10 | 15 | ||
| 70—74 | 30 | 40 | ||
| 65—69 | 37 | 39 | ||
| 60—64 | 28 | 30 | ||
| 55—59 | 28 | 26 | ||
| 50—54 | 36 | 35 | ||
| 45—49 | 46 | 42 | ||
| 40—44 | 38 | 29 | ||
| 35—39 | 45 | 35 | ||
| 30—34 | 37 | 32 | ||
| 25—29 | 39 | 43 | ||
| 20—24 | 45 | 33 | ||
| 15—19 | 28 | 43 | ||
| 10—14 | 30 | 35 | ||
| 5—9 | 42 | 36 | ||
| 0—4 | 35 | 29 | ||
| Просек : | 38,2 | 40,0 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 456 | 100 | 331 | 21 | 3 | 1 |
| Женски | 462 | 68 | 332 | 58 | 4 | 0 |
| УКУПНО | 918 | 168 | 663 | 79 | 7 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 278 | 75 | 0 | 0 | 49 |
| Женски | 124 | 58 | 0 | 0 | 33 |
| УКУПНО | 402 | 133 | 0 | 0 | 82 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 3 | 100 | 17 | 1 | 8 |
| Женски | 1 | 2 | 12 | 2 | 0 |
| УКУПНО | 4 | 102 | 29 | 3 | 8 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 1 | 12 | 3 | 1 |
| Женски | 0 | 2 | 0 | 6 | 2 |
| УКУПНО | 1 | 3 | 12 | 9 | 3 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 7 | |
| Женски | 2 | 0 | 0 | 4 | |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 11 | |
Становништво[уреди | уреди извор]
Данас стара насеља села Шишаве треба тражити на потесима Селиште, Грамаде и Плавиште. Сматра се да су најстарији насељеници из фамилије Младеновци, Џанинци и Џукинци. Само насеље је настало у долини реке Шишавице. Село је збијеног типа. Куће су груписане по фамилијама. Почев од Доње Ломнице, на левој обали Шишавице, фамилије су распоређене овако: Орозсовци, Стојановци и Јовићи, Минини, Катинци, Коларци, Петринци, Дућини, Копиласови, Пантини, Трипарци-Виљинци, Гмитровци, Чанинци, Младеновци, Паљини, Џанабетови, Пашини и Арсини, Џукинци, Ницини, Пенкини, Зељкини, Крстанинци, Гијини-Пискуповци, Симонови, Папуџинци, Ђуринци и Анђеликини.
На десној обали Шишавице, почев од Доње Ломнице, распоред фамилија је: Ракичевци, Бурдинци, Пкљини, Кокини, Љубикини, Ћушкови, Кукавци, Ђокини, Ристини, Вирчинци, Буђини, Зарини-Младеновци, Андрејинци, Виљинци, Дакини, Пепељуге, Коцини и Тукејинци, а на овој страни је и једна ромска породица-Османовићи.
После великих поплава Шишавице, фамилија Ђуринци се иселила на десну страну речице-на месту где су им биле некада трле за стоку. Некада је село било подељено на Горњу и Доњу малу. Куће су некада биле цакмаре, кованице, потом саграђене од цигала, а по стилу су „моравке“. Данас су направљене велелепне куће од опеке, бетона армираног, са савременим комфором.
Некада су Шишавци били сточари, потом су постали печалбари-циглари, а данас махом већина њих ради у државним службама, потом фабрикама и код приватника, а један део њих се бави и виноградарством и воћарством. Међу Шишавцима има и образованих људи па и доктора наука.
Образовање[уреди | уреди извор]
Шишава има осмогодишњу школу, која носи назив по „Браћи Миленковић“, који су учесници НОБ за ослобођење од фашизма у Другом светском рату. Према неким подацима школа у селу Шишава као четворогодишња школа је основана 1857, у приватној кући Константина Илића - у кући породице Констатиновић. Први учитељ је био из Смедерева, да би Турци 1858. године школу затворили и 1922. године је поново отворена, а први учитељ је био шишавац Божидар-Бора Миленковић, а радила је у згради Јове Миленковића. 1927. године тада председник Школског одбора Живан Стаменковић-Американац из села Доње Ломнице, које је спојено са Шишавом данас, је помогао да се изгради школа на његовом земљишту, на коме се и данас школа налази. То је од тада па до данас на потесу села Шишава-Доња Ломница. Данас школа има истурена одељења у селима: Црној Бари, Средору, Липовици, Скрапежу, а одељење у Горњој Ломници је затворено због миграције становништва.
Развој инфраструктуре[уреди | уреди извор]
Село је електрифицирано, има асфалт и коцку, свака кућа је увела телефон. У селу има доста приватних трговинских радњи, а некада су биле државне. Такође има и приватна ветеринарска станица, а и амбуланта која као и мештанима Доње Ломнице служи свим околним селима. Данас скоро свака кућа има телевизор, а и кабловску телевизију. Много је младих који после школе напустају село и одлазе у град, па и ван Власотинца.
Спорт[уреди | уреди извор]
Прву фудбалску лопту у селу Шишава 1944. године су донели браћа Раде и Зоран Катић, потом формирали фудбалски клуб и играли фудбал са суседним селима. Званично је формиран фудбалски клуб у селу Шишава 1973. године под називом „Јединство“, од играча села Шишаве и Доње Ломнице., који се такмичио у општинској, регионалној лиги, а доспео је и до нишке зоне, чак је био и испред градског тада ривала ФК „Власине“, године 1980. Клуб је био саградио и веома леп стадион, који је био пун гледалаца, који су долазили и са суседних села. Нажалост данас фудбалски клуб „Јединство“ је угашен, јер је због тешког финансијског стања морао да напусти такмичења у лиги.
1998. године у Шишави је формиран кошаркашки клуб „Шишава“, који се такмичи у општинској лиги. Септембра 2002. године у Шишави је формиран и карате клуб „Ђурђевдан“ који данас учествује на многим међународним карате турнирима. Има добре резултате, много освојених златних, сребраних и бронзаних медаља, а његови чланови су ученици из села Шишаве и Доње Ломнице.
Познате личности[уреди | уреди извор]
- Велимир Стаменковић Лима, српски историчар и етнолог
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ Стаменковић, Велимир (2003). Шишава и Шишавци. Власотинце: Културни центар Власотинца.
- ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Стаменковић, Велимир (2003). Шишава и Шишавци. Власотинце: Културни центар Власотинца.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Основна школа"Браћа Миленковић" Шишава Архивирано на сајту Wayback Machine (1. фебруар 2019)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
