Шокци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шокци
Шокачка народна ношња из Барање снимљена у Етнографском музеју у Загребу
Укупна популација

непознато

Популација
Хрватска
Србија
Мађарска
Румунија
Босна и Херцеговина
Језици
српски или хрватски
Религија
Доминира католичка
Етничке групе

Индо-Европска

  Словени
     Јужни Словени
Шокачка народна ношња Пожешке котлине и славонског дела Подравине снимљена у Етнографском музеју у Загребу

Шокци су јужнословенски народ, који претежно живи у Србији, односно у аутономној покрајини Војводини, у Хрватској и Мађарској. Римокатоличке су вероисповести. У Србији их има 1.864 (у 19. веку их је било више од 20.000). Према попису становништва 2002. године у Републици Србији живи 717 Шокаца, од тог броја у Војводини 679 припадника, док је остатак у Централној Србији[1] Према попису становништва 2011. године у Републици Србији живи 607 Шокаца[2].

Данас су приметније скупине Шокаца очуване само у пет насеља у Бачкој: Бачки Моноштор, Сонта, Сомбор, Бачки Брег у Србији и у Сантову (мађ. Hercegszántó) у Мађарској. У Славонији такође постоје бројне скупине Шокаца. У Мађарској већином живе у Барањи, у околини Мохача и Печуја, и у Бачкој у Сантову.

Име[уреди]

О имену Шокац (Шокци) може се рећи да је најприхватљивија и најреалнија теорија да су га наследили по ранијем племену Сукци (Succi) који су Шокцима и претходили, сами Сукци добили су га топографски, по локацији (планина „Succus“).

Стари Склавини донели су са собом ово име и дали га подручју уз леву обалу Саве. Матија П. Катанчић сматра да су Шокци илирско-панонског порекла чије се име доводи у везу с планином Succus, а тиме и племеном Сукци. Доласком Турака у подручје Босне и Јадранске обале у овим крајевима појављује се ново становништво које се не може сматрати Шокцима али су се касније вероватно помешали.

Верује се још да је назив добијен од речи „шака“, пошто су се Шокци крстили на католички начин „целом шаком“.

Обичаји Шокаца[уреди]

Шокци су становништво насељено по плодним панонским равницама које се прилагодило овоме подручју и развило завидну пољопривреду. Разне житарице, кукуруз и друго главне су културе. Поља су им веома велика и добро одржавана, засејана претежно кукурузом. Села су дуга, с једном главном улицом (шор) уз које се нижу породичне куће са привредним зградама, а унутар њих се налази пространа авлија (двориште) са неизоставним бунаром на точак.

Уз обе стране улице пружају се канали преко којих се мањим насипом долази до куће. Шокци уживају у свињским специјалитетима као што су шунка, кулен, и сланина. Шљива и производња шљивове ракије такође заузима знаменито место.

Тамбура најпознатији музички инструмент Шокаца, састоји се од три дела, трупа, врата и главе. Труп је направљен од танке даске јавора, тополовине или шљиве, данас од смреке или јеле. Врат је дуг, а читав инструмент има четири до шест жица. У прошлости су шокачке песме и плесове пратиле гајде. Сватовским обичајима Шокци посвећују посебну пажњу (шокачки сватови често имају и по 300 до 500 званица), они се увек одвијају уз дефиле коњских запрега и повећу количину ракије.

Шокачка народна ношња (рубина) израђује се од ланеног ткања а састоји се од оплећка и крила, има функцију блузе. Она се код жена јавља лети, док би по зими носиле и вунену сукњу са обојком. И мушка и женска шокачка ношња израђује се од белог платна украшеног шљокицама, на рубовима блуза, кошуља и гаћа (мушке панталоне) извезене су чипком.

Види још[уреди]

Референце[уреди]