Шокци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шокци
Šokač.kuće.jpg
Шокачке куће у Дражу, Барања
Укупна популација
непознато
Популација
Застава Србије Србија 607 (2011)
Застава Хрватске Хрватска
Застава Мађарске Мађарска
Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Језици
српски (шокачки говор), хрватски и мађарски
Религија
доминира католичка
Етничке групе
Срби
Шокачка народна ношња Пожешке котлине и славонског дела Подравине снимљена у Етнографском музеју у Загребу
Део серија чланака о
Србима
Serbian Cross.svg

Српска култура
Књижевност · Музика
Уметност · Кинематографија
Кухиња · Племена
Народна ношња

По регијима или земљама
(укључујући дијаспору)
Србија (Војводина · Космет)
БиХ (ФБиХ) · Црна Гора
Хрватска (Далмација) · Македонија
АлбанијаМађарскаРумунија
БугарскаГрчкаСловенија
Немачка · Француска · Аустрија
Швајцарска · Скандинавија (Шведска)
Уједињено КраљевствоИталија
БенелуксШпанијаСловачка
ЧешкаКипарТурскаРусија
БелорусијаУкрајинаСАДКанада
Латинска Америка (Аргентина) • Аустралија
Нови ЗеландЈужна АфрикаУАЕ
По градовима
Беч · ПаризВанкуверТоронто
Чикаго · ЗагребДубровник
Мостар · Сарајево · Трст
Подгрупе и сродни народи
Бошњаци · Брсјаци
Бугари · Буњевци · Галипољски Срби
Горанци · Јањевци · Југословени
Крашовани · Македонци · Мијаци
Муслимани · Словенци · Торбеши
Хрвати · Црногорци · Шокци
Шопи

Српске земље
Србија (Војводина · Космет)
БиХ (РС · Брчко · ФБиХ)
Црна ГораМакедонија

Српска православна црква
Патријарси · Светитељи
Устројство · Манастири

Српски језици и наречја
српски · српскохрватски
ужички · ромско-српски
српскословенски · славеносрпски
штокавски · нашински · шатровачки

Историја · Владари
Порекло Срба

Прогањање Срба
Србофобија · Јасеновац
Независна Држава Хрватска
Крагујевачки октобар

п  р  у

Шокци су етничка група која претежно живи у Србији, односно у аутономној покрајини Војводини, у Хрватској и Мађарској. Римокатоличке су вероисповести. У Србији их има 1.864 (у 19. веку их је било више од 20.000). Према попису становништва 2002. године у Републици Србији живи 717 Шокаца, од тог броја у Војводини 679 припадника, док је остатак у Централној Србији[1] Према попису становништва 2011. године у Републици Србији живи 607 Шокаца[2].

Данас су приметније скупине Шокаца очуване само у пет насеља у Бачкој: Бачки Моноштор, Сонта, Сомбор, Бачки Брег у Србији и у Сантову (мађ. Hercegszántó) у Мађарској. У Славонији и Барањи такође постоје бројне скупине Шокаца. У Мађарској већином живе у Барањи, у околини Мохача и Печуја, и у Бачкој у Сантову.

Име[уреди]

О имену Шокац (Шокци) може се рећи да је најприхватљивија и најреалнија теорија да су га наследили по ранијем племену Сукци (Succi) који су Шокцима и претходили, сами Сукци добили су га топографски, по локацији (планина „Succus“).

Стари Склавини донели су са собом ово име и дали га подручју уз леву обалу Саве. Матија П. Катанчић сматра да су Шокци илирско-панонског порекла чије се име доводи у везу с планином Succus, а тиме и племеном Сукци. Доласком Турака у подручје Босне и Јадранске обале у овим крајевима појављује се ново становништво које се не може сматрати Шокцима али су се касније вероватно помешали.

Верује се још да је назив добијен од речи „шака“, пошто су се Шокци крстили на католички начин „целом шаком“.

Обичаји Шокаца[уреди]

Шокци су становништво насељено по плодним панонским равницама које се прилагодило овоме подручју и развило завидну пољопривреду. Разне житарице, кукуруз и друго главне су културе. Поља су им веома велика и добро одржавана, засејана претежно кукурузом. Села су дуга, с једном главном улицом (шор) уз које се нижу породичне куће са привредним зградама, а унутар њих се налази пространа авлија (двориште) са неизоставним бунаром на точак.

Уз обе стране улице пружају се канали преко којих се мањим насипом долази до куће. Шокци уживају у свињским специјалитетима као што су шунка, кулен, и сланина. Шљива и производња шљивове ракије такође заузима знаменито место.

Тамбура најпознатији музички инструмент Шокаца, састоји се од три дела, трупа, врата и главе. Труп је направљен од танке даске јавора, тополовине или шљиве, данас од смреке или јеле. Врат је дуг, а читав инструмент има четири до шест жица. У прошлости су шокачке песме и плесове пратиле гајде. Сватовским обичајима Шокци посвећују посебну пажњу (шокачки сватови често имају и по 300 до 500 званица), они се увек одвијају уз дефиле коњских запрега и повећу количину ракије.

Шокачка народна ношња (рубина) израђује се од ланеног ткања а састоји се од оплећка и крила, има функцију блузе. Она се код жена јавља лети, док би по зими носиле и вунену сукњу са обојком. И мушка и женска шокачка ношња израђује се од белог платна украшеног шљокицама, на рубовима блуза, кошуља и гаћа (мушке панталоне) извезене су чипком.

Идентитет[уреди]

Према првом угарском статистичком попису, из 1840. године, у Хрватској и Славонији је живело укупно 1.605.730 становника, а од тога 777.880 Хрвата, 297.747 Шокаца и 504.179 Срба. Из њега се види да у Пожешкој и Вировитичкој жупанији није било ниједног Хрвата. Ту су живели само Срби и Шокци, као и у сремском делу Војне крајине. За Србина у Срему и Славонији, све до данашњег времена, који би се покатоличио уобичајено је говорено да се пошокчио. Чињеница је да су сви етнографи и аустријски и мађарски сматрали Буњевце и Шокце католичким Србима. Посебно то важи за бечке етнографе Чернига и Фикера, мађарске Хунфалвија, Калетија и Шикера. Најпризнатији њихов етнограф Хунфалви каже да је око 1870. било у целој Угарској (са Хрватском и Славонијом) Србо-Хрвата 2.405.700 од чега је 942.923 грчко-источних и око 70.000 католичких Срба (Шокаца и Буњеваца), дакле укупно 1.012.923.

Један од најауторитативнијих немачких етнографа 19. века, Лорен Дифанбах, у својој књизи “Етнографија Балкана”, објављеној у Дармштату 1880. године, недвосмислено тврди да у Угарској живи око 200.000 Буњеваца и 50.000 Шокаца, оба племена говоре српски. Чешки етнограф Лубор Нидерле 1911. пише у својој књизи “Словенска раса” на француском језику:

Викицитати „Има бројних католика који се сматрају Србима и које Срби сматрају својима. То су нпр. католици Дубровника и Боке Которске; или Шокци, Буњевци и Крашовани Мађарске.“
({{{2}}})

Немачки публициста Албрехт Вирт у књизи “Балкан” из 1914. године каже да се у Мађарској католички Срби називају Буњевци и Шокци. Немачки етнограф Хуго Бернациг 1954. године у својој књизи “Етнографија” објавио је велику фотографију с потписом:

Викицитати „Шокци и Шокице у свечаној ношњи. То су католички Срби, који обитавају делове Бачке и Баната.“
({{{2}}})

Никада ниједан страни аутор од науке или струке нигде није написао да су Буњевци или Шокци Хрвати.

Види још[уреди]

Референце[уреди]