Шон Пен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шон Пен

Seanpenn1.jpg

Пуно име Шон Џастин Пен
Датум рођења 17. август 1960.
Место рођења Санта Моника (Калифорнија, САД)
Супружник Мадона (1985—1989)
Робин Рајт Пен (1996—2010)
IMDb веза

Шон Џастин Пен (енгл. Sean Justin Penn; 17. август 1960, Санта Моника, Калифорнија) је амерички глумац, режисер и сценариста, добитник награде "Оскар" за улогу у филму "Мистична река". Важи за једног од најталентованијих и најсвестранијих холивудских глумаца. Светску славу и успех је постигао успешно балансирајући између снажних карактерних улога и финансијски исплативих остварења холивудске „А“ продукције, а странице светских таблоида су пунили и детаљи из његовог бурног приватног живота због чега је својевремено стекао репутацију „лошег дечка“ Холивуда. Током 2000-тих истиче се као један од најоштријих критичара рата у Ираку и америчког председника Џорџа Буша, а велику пажњу поклања и хуманитарним активностима.

Биографија[уреди]

Шон Пен је рођен 17. августа 1960. године у Санта Моники у Калифорнији. Као син познатог холивудског редитеља Леа Пена и глумице Ајлин Рајан од најранијих дана показује велико интересовање за глуму и филм. Током средњошколских дана са својим пријатељима Чарлијем Шином, Емилијом Естевезом и Робом Ловом снима мноштво аматерских филмова популарном „супер 8" камером. По завршетку средње школе једно време ради као помоћник глумца и редитеља Пета Хинглија, глуми у локалном позоришту и похађа часове глуме.

Захваљујући добрим пословним везама свога оца Шон Пен се први пут појављује на телевизији 1974. године у серији "Мала кућа у прерији", али тек после епизодне улоге у тада популарној ТВ серији "Барнаби Џонс" 1978. године његова каријера креће узлазном путањом. Убрзо се сели у Њујорк где после неколико ТВ наступа и улога у позоришту дебитује на великом платну у филму "Tabs", драми о кадетима који преузимају контролу над војном школом, а пажњу јавности на себе дефинитивно скреће улогом сурфера Џефа Спиколија у филму "Fast Times at Rigemonth High" 1982. године. После одличних улога у филмовима "Лоши момци" (1983) и "Racing with Moon" (1984) Шон Пен добија статус једног од најталентованијих младих глумаца у Холивуду. 1985. године снима узбудљиви ратни трилер "The Falcon and the Snowman", a 1986. године у филму "At Close Range" глуми поред своје мајке Ајлин Рајан и брата Криса Пена.

Пеновој нарастајућој популарности у овом периоду доприноси и његов кратак и буран брак са поп певачицом Мадоном, којег су обележили многи скандали и обрачуни овог глумца са новинарима. Пар се заједно појављује у филму "Шангајско изненађење" који доживљава потпуни неуспех и сматра се вероватно најлошијим остварењем овога глумца. После Мадониних оптужби за физичко малтретирање брак је окончан 1989. године, а филмом "Боје" (1988) у коме глуми поред Роберта Дувала Шон Пен враћа свој донекле пољуљан углед код филмских критичара. Већ наредне године остварује једну од својих најупечатљивијих улога у каријери у филму Брајана де Палме "Жртве рата", глумећи официра америчке војске који учествује у силовању и убиству вијетнамске девојке. 1990. године снима филм "State of Grace" у коме глуми полицајца на тајном задатку који покушава да се инфилтрира у банду ирских криминалаца у крају у коме је одрастао и први пут се на филму појављује поред своје будуће супруге, глумице Робин Рајт.

И поред великог успеха Пен одлучује да направи паузу у глумачкој каријери како би се интензивније посветио писању и режији. 1991. године режира свој први филм "The Indian Runner", причу о два брата на супротним странама закона, за који је инспирацију пронашао у песми Бруса Спрингстина "Highway Patrolman". Како би обезбедио новац за своје наредне филмове, Пен се враћа на филмско платно. 1993. године глуми корумпираног адвоката у филму "Карлитов пут" Брајана ДеПалме, а зарађени новац користи за снимање свог другог филма "Чувар Прелаза" са Џеком Николсоном у главној улози 1995. године. Исте године остварује једну од својих најпрепознатљивијих улога; у филму Тима Робинса "Мртав човек хода" који се бави проблемом смртне казне у Америци тумачи лик осуђеника на смрт који се очекујући извршење казне спријатељује са часном сестром коју глуми Сузан Сарандон. Ова улога му доноси прву номинацију за награду "Оскар" у каријери. Током 1997. године појављује се у три значајна филмска наслова. У филму Ника Касаведеса глуми ментално нестабилног губитника који покушава да поново освоји љубав бивше супруге и добија награду за најбољег глумца на престижном филмском фестивалу у Кану, а појављује се и у филмовима Дејвида Финчера "Игра" и "U-turn" Оливера Стоуна. Наредне године игра у повратничком филму Теренса Малика "Танка црвена линија", а у част свог преминулог оца постаје члан престижне глумачке школе "Actors Studio" и снима филмску верзију позоришне представе "Hurlyburly". За улогу генијалног али неодговорног џез гитаристе склоног алкохолу у филму Вудија Алена "Sweet and Lowdown" осваја своју другу номинацију за награду „Оскар“.

Током 2000. и 2001. године појављује се у филмовима "Горе у вили" редитеља Филипа Хаса, затим у биографској причи о животу кубанског песника Рејналда Аренаса "Пре него што падне ноћ" и "Тежина воде" редитељке Кетрин Баџелов, да би се као редитељ поново окушао у филму "Заклетва" са Џеком Никлсоном у главној улози са којим постиже солидан успех. После појављивања у једној епизоди хит серије "Пријатељи" 2001. године, Шон Пен снима филм "Зовем се Сем" у коме глуми оца ометеног у развоју који покушава да се избори за старатељство над својом ћерком и за ову улогу бива трећи пут номинован за награду „Оскар“. Коначно, улога Џимија Маркама, оца обузетог бесом који жели да освети смрт своје ћерке, у филму "Мистична река" Клинта Иствуда доноси му награду „Оскар“ 2003. године и награду "Златни глобус" за најбољу драмску улогу. Исте године Шон Пен бриљира и у филму "21 грам" мексичког редитеља Алехандра Инуретуа. 2004. године снима филм "Убиство Ричарда Никсона" у коме глуми Сема Бјука, емоционално и социално поремећеног пропалог продавца намештаја који умисливши да је последњи поштени Американац планира напад на Белу Кућу, а 2005. године глуми у политичком трилеру Сиднија Полака "Преводилац" поред Никол Кидман.

Хуманитарни рад[уреди]

Поред сјајне глумачке каријере Шон Пен је последњих година познат и по свом политичком ангажовању и хуманитарном раду. После уласка Сједињених Америчких Држава у рат против Ирака 2002. године, Пен се истакао као један од најоштријих критичара политике америчког председника Џорџа Буша и рата у Ираку. Пошто је посетио Ирак и обишао школе, болнице и сиромашна предграђа Багдада[1] Пен је закупио страницу у дневном листу "Вашингтон Пост" за 56.000 америчких долара и упутио отворено писмо председнику Џорџу Бушу у коме га као отац двоје деце и син ратног војног ветерана позива да одустане од даљег војног ангажовања америчких трупа у Ираку[2][3]. Јавне наступе користи да искаже своје незадовољство актуелном америчком политиком због „деконструкције цивилних слобода“ и „поједностављујог и запаљивог погледа на добро и зло“. У више наврата је позвао Буша да поднесе оставку. Због свог антиратног става трпио је многе критике од стране медија који су га оптуживали за недостатак патриотизма и солидарности са америчким војницима. У својству новинара часописа „San Francisco Hronicle“ у више наврата је посетио Ирак и писао о проблемима ирачког народа и америчких војника у Ираку у својим репортажама у часопису, а посетио је и Иран[4] и Венецуелу где се упознао са венецуеланским председником Хугом Чавезом[5][6]. Своје политичке ставове Пен износи и у својим филмским остварењима, па је тако учествовао у међународном документарном филму, делу више различитих аутора, који се бави терористичким нападима на Америку 11. септембра по називу "11'9" 01. септебар 11".

У септембру 2005, Пен је лично учествовао у помагању жртвама урагана Катрина у Њу Орлеансу, у Луизиани. Лично је учествовао у спасавању многих људи[7]. Један од њих, седамдесеттрогодишњи Џон Браун, је сестри поручио преко телефона: „Погоди ко је дошао и извукао ме из куће? Шон Пен, глумац. Момци су били стварно фини“[тражи се извор од 09. 2009.]. Пен је потом спасиоцима поклонио непознату суму новца да их збрину, а затим одвео неколико угрожених у болницу. Пена подржава професор историје на Универзитету у Тулану и архивски историчар Даглас Бринкли. Њих двојица су дали директан интервју 2. септембра 2005, прљави, мокри и исцрпљени, и објаснили тренутну ситуацију коментаришући да су помоћ и ресурси које је држава послала били „око једне петине“ онога колико је било потребно.

7. јануара 2006, Пен је био специјални гост форума чији је домаћин била странка Амерички прогресивне демократе. Придружио му се писац и критичар Нормон Соломон, кандидат за конгрес из странке прогресивних демократа Чарлс Браун и активисткиња Синди Шинан. Овом форуму у Сакраменту, у Калифорнији, чији је наслов био „Излаз из Ирака“ је присуствовало око 200 гостију. Програм је водио Бил Дурстен, председник Сакраментовог одељка организације Лекара за социјалну одговорност. Форум је одржан у холу Међународне уније радничких синдиката и циљ му је био да промовише антиратни покрет за прекид рата у Ираку. Прогресивни активисти, вође Демократске странке и други су се скупили да прикажу нестрпљење и фрустрацију америчким учешћем у рату у Ираку.

Приватни живот[уреди]

Приватни живот Шона Пена долази у центар интересовања медија по обелодањивању његове везе са поп певачицом Мадоном. Пар се упознао на снимању Мадониног спота за песму "Material Girl" и венчао се у августу 1985. године. Од самог почетка брак су пратили многи скандали и Пенови обрачуни са новинарима, а због једног од тих напада провео је у државном затвору у Лос Анђелесу 32 дана[8]. Брак је окончан 1989. године након неколико прича објављених у таблоидима како Пен физички малтретира Мадону[9]. Већ наредне године упознаје своју другу супругу, глумицу Робин Рајт са којом има двоје деце, ћерку Дилан Френсис и сина Хопера Џека који је име добио по Шоновим добрим пријатељима Денису Хоперу и Џеку Николсону. Прве године њиховог заједничког живота биле су веома бурне, обележене многим свађама и помирењима добрим делом због Шоновог напрасног карактера и проблема са алкохолом. После пожара 1993. године у коме је изгорела њихова породична кућа Пен је једно време живео у камп приколици на свом имању и у овом периоду пар је био на корак до дефинитивног разлаза, а медији су шпекулисали о вези овог глумца са манекенком Ел Макферсон. Ипак пар се венчао 1996. године пошто је Шон дефинитивно престао да пије и у наредном периоду заједно се појављују у низу филмских остварења. Шон Пен се годинама дружио са загонетним редитељем Теренсом Маликом кога је често посећивао у Аустрији, а био је добар пријатељ и са контроверзним Чарлсом Буковским коме је посветио свој филм „Чувар прелаза“.

Филмографија[уреди]

Улоге Шона Пена
Година Српски назив Изворни назив Улога Напомена
1981. Taps
1982. Побуна на војној академији Fast Times at Ridgemont High
1983. Summerspell
1983. Лоши момци Bad Boys
1984. Crackers
1984. Трка с месецом Racing with the Moon
1985. Соко и Снешко The Falcon and the Snowman
1986. At Close Range
1986. Шангајско изненађење Shanghai Surprise
1988. Cool Blue
1988. Боје насиља Colors
1988. Суђење у Берлину Judgment in Berlin
1989. Жртве рата Casualties of War
1989. Ми нисмо анђели We're No Angels Џим
1990. State of Grace
1991. The Indian Runner
1992. Cruise Control
1993. Карлитов пут Carlito's Way Дејвид Клајнфелд
1995. Чувар прелаза The Crossing Guard
1995. Мртав човек хода Dead Man Walking
1997. Вољени Loved
1997. Она је предивна She's So Lovely
1997. Потпуни заокрет U Turn Боби Купер
1997. Игра The Game Конрад ван Ортон
1997. Hugo Pool
1998. Loved
1998. Четворица величанствених Hurlyburly
1998. Танка црвена линија The Thin Red Line
1999. Бити Џон Малкович Being John Malkovich
1999. Sweet and Lowdown
2000. Афера Вила Up at the Villa
2000. Пре но што падне ноћ Before Night Falls
2000. Тежина воде The Weight of Water
2001. The Pledge
2001. Зовем се Сем I Am Sam Сем Досон
2003. Кад има љубави It's All About Love
2003. Мистична река Mystic River Џими Маркум
2003. 21 грам 21 Grams Пол Риверс
2004. Убиство Ричарда Никсона The Assassination of Richard Nixon
2005. Преводилац The Interpreter
2006. Сви краљеви људи All the King's Men
2008. Милк Milk Харви Милк

Познати глумци са којима је сарађивао[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :



Претходник:
Адријен Броди
Оскар за најбољег глумца, 2003. Наследник:
Џејми Фокс
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}