Шопрон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шопрон
мађ. Sopron

Sopron city.jpg
Поглед на градско језгро из ваздуха

Основни подаци
Држава Застава Мађарске Мађарска
Регион Западна прекодунавска регија
Жупанија Ђер-Мошон-Шопрон
Срез Шопрон
Становништво
Становништво 56.394
Густина становништва 333,54 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 47°41′06″N 16°34′59″E / 47.68489, 16.58305
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Површина 166,06 км²
Шопрон на мапи Мађарска
{{{alt}}}
Шопрон
Шопрон на мапи Мађарска
Остали подаци
Поштански код 9400
Позивни број 99
Веб-страна www.sopron.hu

Шопрон (мађ. Sopron, нем. Ödenburg, хрв. Šopron, Šapron) је град у западној Мађарској, на свега неколико километара од границе са Аустријом. Шопрон је некадашње управно седиште историјске покрајине Градишће, која се данас већим делом налази у Аустрији.

Положај града[уреди]

Шопрон се налази на самом западу Мађарске, у „џепу“ државе са три стране окруженом Аустријом. Престоница Будимпешта је удаљена је од града 210 километара источно. Од ње је граду много ближи Беч, 75 километара северно.

Град се налази на крајњем западу Мађарске, на месту где се Панонска низија брежуљкасто издиже ка Алпима. Надморска виссина града је око 220 метара. 7 километара источно од града налази се Нежидерско језеро.

Историја[уреди]

]Старо језгро Шопрона

Простор данашњег Шопрона и околине био је насељен још у праисторијско доба, а у доба античког Рима овде већ постоји утврђени град, као део пограничног дела царства. У 9. веку на овим просторима се насељавају Мађари, а већ 1153. године Шопрон се помиње као значајан средњовековни град.

1529. године Турци су заузели већи део мађарских територија изузев западих крајева. Будући да је Шопрон управо био ту, град добија много пребеглица. град постаје значајно утврђење Хабзбурга у борби против Турака и град постепено јача. 1676. године град је захватио велики пожар, после ког ће се градске зграде изградити у барокном стилу, а које су иданас сачуване. Град такође постаје вишенародни, пошто се у граду насељавају Немци и Јевреји. И једни и други ће нестати захваљујући Другом светском рату.

После слома Аутро-Угарске 1918. године, већи део окружења са претежним немачким становништвом прикључен је новооснованој Аустрији, а град са неколико најближих села је градским пребисцитом враћен Мађарској. Тиме образован „Шопронски џеп“, тј. омалена територија Мађарске са три стране окружена Аустријом. Ово ће се нарочито тешко осетити током Хладног рата, којим ће ова граница постати веома јака баријера, па ће се град наћи у тешком положају и стагнирати неколико деценија.

Становништво[уреди]

По последњим подацима из 2009. године Шопрон има око 59.000 становника, а њихов број се повећава последњих година. Већинско становништво су Мађари (92%) уз немачку мањину (3,5%). Немци су још почетком 20. века чинили половину градског становништва.

Град данас[уреди]

И поред нагле индустријализације током комунистичког периода град је сачувао старо градско језгро. Данас је оно важно туристичко одредиште у западној Мађарској. Град је и средиште области, познате по производњи вина, која је знатно унапређена последњих 20 година.

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]