Шредингерова мачка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шредингерова мачка: мачка, бочица отрова и радиоактивни извор су затворени у кутију, заштићену од свих споља индукованих квантних декохенреција. Ако Гајгеров бројач детектује радијацију, бочица се разбија, што ослобађа отров који убија мачку. Копенхагенска интерпретација квантне механике имплицира да је након неког времена, мачка истовремено и жива и мртва. Међутим, ако погледамо у кутију, можемо да видимо да је мачка или жива или мртва, а не истовремено жива и мртва. Ово доводи до питања када се тачно квантна суперпозиција завршава, а стварност почиње да се своди на једну или другу могућност.

Шредингерова мачка је мисаони експеримент, уобичајено описан као парадокс, који је осмислио аустријски физичар Ервин Шредингер 1935. године. Експеримент указује на оно што је он сматрао проблемом копенхагенске интерпретације квантне механике, примењене на свакодневне објекте, који резултује сукобом са здравим разумом. У овом експерименту се представља да мачка може бити и жива и мртва, у зависности од претходних насумичних догађаја. Иако је првобитни експеримент био имагинаран, слични принципи су били истраживани и коришћени у практичној примени. Мачкин парадокс је такође често био предмет теоријске расправе и интерпретације квантне механике. Развијајући овај експеримент, Шредингер је сковао термин уплитање (нем. Verschränkung).

Спољашње везе[уреди]