Штајерска (покрајина)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Штајерска
Steiermark
Застава Грб
Застава Грб
Положај Штајерске
Председник покрајине Франц Фофес
Главни град Грац
Површина 16.401,04 km²
Становништво 2011.
 - Број 1.210.259
 - Густина становништва 74 ст./km²
Веб-сајт http://www.steiermark.at

Штајерска (нем. Steiermark, сл. Štajerska) је једна од 9 савезних покрајина Републике Аустрије, у њеном средишњем и југоисточном делу. Главни град Штајерске је Грац, после Беча највећи град Аустрије.

Положај[уреди]

Штајерска заузима средишњи и југоисточни део Аустрије. Покрајина се граничи:

Природне одлике[уреди]

Алпи на западу Штајерске
Седиште покрајине, град Грац
Управна подела Штајерске
Река Мура близу изворишта на западу покрајине
Виногорје Заузал у јужној Штајерској
Мурау је просечан градић горње (алпске) Штајерске
Светски чувен Технички универзитет у Грацу

Са површином од 16.401,04 km² Штајерска је по величини друга покрајина у држави.

Рељеф: Штајерска је по рељфу подељена на два изразита дела. Јужни и источни део је у склопу обода Панонске низије и то је валовито и бреговито, ређе брдско подручје. Надморска висина је око 200-400 метара. Планинска подручја се простиру у средишњем и северном делу и припадају ланцу Алпа (Аустријски и Штајерски Алпи). Највиши врх, Високи Дахштајн, се налази на северозападној граници и висок је готово 3 хиљаде метара.

Штајерска је подијељена на неколико области. Површином је највећа Горња Штајерска (њем. Obersteiermark), која се простире од Штајерских ивичних планина на сјеверу до долине ријека Муре и Мирц на југу. Западна Штајерска (њем. Weststeiermark) јужно је од Горње Штајерске и лежи западно од ријеке Муре, док Источна Штајерска (њем. Oststeiermark) лежи источно од Муре и јужно од Фишбахер Алпа. Главни град Штајерске Грац смјештен је између Источне и Западне Штајерске. Јужни дио покрајине око Лајбница, Радкерсбурга и Дојчландсберга назива се Јужном Штајерском (њем. Südsteiermark), но тај се географски појам не смије помијешати са називом Доња Штајерска (њем. Untersteiermark) која је након Првог свјетског рата прикључена Држави СХС и данас припада Словенији.

Клима: Штајерска има благу умерено континенталну климу, која само у највишим деловима прелази у планинску.

Воде: Средишњим делом Штајерске протиче река Мура, који се данас сматра саставним делом покрајинског идентитета. Она у покрајини прима неколико притока, од којих су битне Мирц (лева) и Ласниц (десна). Источни де покрајине је у сливу реке Рабе, која ту извире и тече горњим делом тока, док је северни део Штајерске у сливу Енса. Поред водотока, у западној Штајерској постоји и низ малих ледничких језера, али су она мањег значаја него језера у другим деловима Аустрије.

Биљни и животињски свет: Штајерска се често назива и „зеленом покрајином“ (њем.Grünemark“), јер је око 61% њене површине прекривено шумама, а још 25% површине заузимају ливаде, обрадиве површине, воћњаци и виногради.

Историја[уреди]

Штајерска је древна област у историји Европе, позната под датим називом још у раном средњем веку. Данашња покрајина настала је од Војводства Штајерске по образовању Републике Аустрије после Првог светског рата. Претходно је од дотадашњег војводства одвојен мањи, јужни део (тзв. Јужна Штајерска), већински насељен Словенцима, који данас чини Штајерску област у склопу Словеније са средиштем у Марибору.

Становништво[уреди]

По последњим подацима из 2011. године Штајерска има преко 1,2 милиона становника, па је четврта аустријска покрајина по броју становника. Последњих деценија број становника се повећава.

Густина насељености је око 75 ст./км², што нешто ниже од државног просека. Делови уз Грац и у низинама су много боље насељени (100-200 ст./км²), док су планински крајеви на ободу много мање густине насељености (<50 ст./км²).

Етнички састав: Штајерска је традиционално насељена аустријским Немцима и у веома малом броју Словенцима. Словеначку мањину данас чини пар веома малих заједница у селима дуж границе са Словенијом, па им нису зајемчена права као знатно бројнијим Словенцима у суседној Корушкој. Последњих деценија значајан број досељеника (посебно Југословена и Турака) населио у већим градовима.

Привреда[уреди]

Штајерска је високо развијена покрајина, посебно околина Граца. Ту је смештена и најгушћа мрежа саобраћајница. Последњих година покрајина је водећа по степену привредног раста у Аустрији.

Пољопривреда: Иако је последњих деценија са бржом индустријализацијом дошло до смањења значаја пољопривреде она је и даље развијена, посебно виноградарство, воћарство и сточарство.

Индустрија: Преовлађује високо развијена индустрија везана за подручја Граца и долину Муре.

Туризам: Постоји неколико развијених туристичких грана у Штајерској. Посебно је развијен зимски и скијашки туризам на Алпима на северу покрајине, док је југ више везан за вински туризам.

Управна подела[уреди]

Покрајина се дели на 17 подручних јединица - округа (Bezirk) - 1 градски округ (тзв. статутарни град) и 16 „уобичајених“ округа. Даље се окрузи деле на општине - укупно њих 542.

Бр. Статутарни град
/градски округ
Матични назив Површина
(у km²)
Број ст.
(2010.)
скр.
1. Грац Graz 127,58 257.328 G
Бр. Округ Матични назив Град - седиште Површина
(у km²)
Број ст.
(2010.)
скр.
1. Брук на Мури (округ) Bezirk Bruck an der Mur Брук на Мури 1.306,96 62.691 BM
2. Вајц (округ) Bezirk Weiz Вајц 1.070,48 87.190 WZ
3. Грац-Умгебунг (округ) Bezirk Graz-Umgebung Грац 1.100,71 141.977 GU
4. Дојчландсберг (округ) Bezirk Deutschlandsberg Дојчландсберг 863,49 60.920 DL
5. Јуденбург (округ) Bezirk Judenburg Јуденбург 1.097,36 45.270 JU
6. Кнителфелд (округ) Bezirk Knittelfeld Кнителфелд 578,02 29.215 KF
7. Лајбниц (округ) Bezirk Leibnitz Лајбниц 681,50 77.135 LB
8. Леобен (округ) Bezirk Leoben Леобен 1.099,69 63.584 LE, LN
9. Лизен (округ)
са Гребмингом и Бад Аусзеом
Bezirk Liezen,
Bad Aussee, Gröbming
Лизен 3.270,37 80.175 LI, BA, GB
10. Мирцушлаг (округ) Bezirk Mürzzuschlag Мирцушлаг 848,86 40.606 MZ
11. Мурау (округ) Bezirk Murau Мурау 1.384,58 29.678 MU
12. Радкерсбург (округ) Bezirk Radkersburg Бад Радкерсбург 336,96 23.044 RA
13. Фелдбах (округ) Bezirk Feldbach Фелдбах 727,26 67.234 FB
14. Фирштенфелд (округ) Bezirk Fürstenfeld Фирштенфелд 263,82 22.909 FF
15. Фојтсберг (округ) Bezirk Voitsberg Фојтсберг 678,60 52.471 VO
16. Хартберг (округ) Bezirk Hartberg Хартберг 955,70 66.945 HB

Познати Штајерци[уреди]

Збирка слика важнијих градова покрајине[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Штајерска (покрајина)