Штрпце

Из Википедије, слободне енциклопедије
Штрпце

Поглед на Штрпце
Поглед на Штрпце

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Косова и Метохије Косово и Метохија
Управни округ Косовски
Општина Штрпце
Становништво
Положај
Координате 42°14′05″N 21°01′28″E / 42.234722, 21.024444
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 975 m
Штрпце на мапи Србије
{{{alt}}}
Штрпце
Штрпце на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 38236
Позивни број 0290
Регистарска ознака UR


Координате: 42° 14′ 05" СГШ, 21° 01′ 28" ИГД

Штрпце (алб. Shtërpcë) је градско насеље и седиште истоимене општине, у Косовском управном округу (Урошевачком округу по УНМИК-овој подели), на Косову и Метохији, у Републици Србији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Штрпце површине 3530 ha. После укидања (31.12.1965. године), Скупштина Општине Штрпце поново је формирана 10.08.1988. године. Севце, Врбештица, Брезовица, Јажинце, Штрпце, Беревце и још десет села чине Сиринићку жупу и сви заједно имају 13.633 становника, а већину становништва чине Срби (66,7%).

У месту се налази Црква светог Николе, подигнута 1576/1577. године, која се налазе под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја[1], у склопу споменичке целине Цркве Сиринићке жупе.

Географија[уреди]

Штрпце и зимско одмаралиште Брезовица

Штрпце се налази у Сиринићкој жупи, а кроз насеље протиче река Лепенац. На територије општине Штрпце налази се ски-центар Брезовица. Део општинске територије налази се у саставу територије националног парка Шар планина, једног од пет националних паркова у Републици Србији.

Историја[уреди]

У састав српске средњовековне државе, Сиринићка жупа је ушла почетком XIII века, у време Стефана Првовенчаног. У Сиринићкој жупи, у средњем веку постојала су два града - (на месту данашњег села Врбештица-Грчки град) и Чајниче (турски чајлије=остаци тврђаве, близу Брезовице). Први, најстарији досад откривени помен Сиринићке жупе налази се на једном јеванђељу из XIII века писаног на пергаменту које се данас чува у Националној библиотеци у Паризу. Други помен Сиринића подстиче из 1331. године, ради се о повељи краља Стефана Душана, издатој у пиргу манастира Хиландара, из које се види да је Сиринићка жупа и раније била метох манастира Хиландара.

По турском попису из 1455. године у селу је било 65 српских домаћинстава. Сеоска црква светог Николе је саграђена и живописана 1576/1577. године. Сачуван је фреско-натпис на коме је побројано девет ктитора на челу са сеоским попом. Источно од села се налази Црква светог Јована Крститеља, која је подигнута 1911. године на темељима неке старије цркве. У насељу је очувано и старо српско гробље.

Историја Сиринића све до турских освајања била је уско повезана са светогорским манастиром. Назив Сиринић (као и планина Млечно) јасно говоре да се становништво жупе највише бавило сточарством. Отомански пописи из XVI века показују да у жупи у то време нема албанских насеља, већ да су сва искључиво српска.

Порекло становништва по родовима[уреди]

Подаци из 1938[2]:

  • Рачићевићи (8 кућа, Св. Петка), староседеоци.
  • Ђаконовчевићи (4 кућа, Св. Јован), староседеоци.
  • Крстићићи (23 куће, Св. Никола), стари досељеници непознатог порекла.
  • Власачевићи (4 кућа, Св. Никола), стари досељеници непознатог порекла.
  • Градоћевићи (5 кућа, Св. Никола), стари досељеници из околине Призрена. Из Штрпца су касније побегли у Неготин и Зајечар због крвне освете, а лозу им је наставила невеста која је у то време била са дететом у роду у Севцу
  • Печиноћевићи (16 кућа, Св. Никола) су потомци претка Ђуре. Стари су досељеници из околине Пљеваља, одатле су се доселили у околини Пећи. У околини Пећи задржали су се краће време, а затим се преселили у Мушутиште код Суве Реке. После краћег времена одатле су се иселили и прешли у Ђуринце (заселак села Беревца, по коме је заселак добио име). Ђурин најстарији син оженио се девојком из Штрпца која није имала браће и прешао да живи код њеног оца. После његове смрти наследио је и славу Светог Јована, али своју славу Никољдан није остављао, тако да и сада и његови потомци славе обе славе.
  • Бошкоћевићи (10 кућа, Св. Арханђео), преци им се доселили из околине Берана у Подримљу у Метохији, а одатле се доселили крајем XVIII века у Штрпце, због крвне освете.
  • Љубићи (10 ., Св. Варвара), досељени крајем XVIII века из призренске Горе.
  • Кецићи (22 кућа, Св. Петка), досељени крајем XVIII века из околине Пећи.
  • Николчевићи (15 кућа, Св. Стефан), досељени крајем XVIII века из Гусиња. Чувају предање да им се брат претка који се доселио у Штрпце, населио у околини Качаника, а касније прешао у ислам.
  • Чаначевићи (12 кућа, Св. Арханђео), досељени крајем XVIII века из Полошке области.
  • Давидовићи (13 кућа, Св. Арханђео), досељени у почетку XIX века из Слатине код Качаника.
  • Реџићи (21 кућа, Св. Никола), досељени у почетку XIX века из Полошке области.
  • Грбићи (5 кућа. Св. Никола), досељени у почетку XIX века Полошке области.
  • Доганџићи (14 кућа, Св. Никола), досељени у почетку XIX века из околине Гостивара.
  • Тирићи (6 кућа, Св. Никола), пресељени из Виче око 1840. год., даља старина им је непозната. Подаци датирају из 1974. г.[3]

Демографија[уреди]

Према попису становништва из 1991. године, у општини било је Срба и Црногораца 8.303 (64,15 %), а Албанаца 4.125 (33,83 %). Према попису из 2001. године, у општини је живело: Срба и Црногораца 9.099 (66,7%), Албанаца 4.500 (33,83 %), Рома 34 (0,02%).

Етнички састав према попису из 1981.[4]
Срби
  
1.918 97,56%
Црногорци
  
7 0,37%
Албанци
  
4 0,21%
Муслимани
  
3 0,16%
остали
  
38 1,93%
Демографија
Година Становника
1948. 1630 [5]
1953. 1714
1961. 1812
1971. 1947
1981. 1966
1991. 2200

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Споменици културе у Србији: Црква Св. Николе (сајт САНУ) ((sr)) ((en))
  2. ^ Подаци „Насеља“ (др. А. Урошевић: Шарпланинска Жупа Сиринић)
  3. ^ др. Милета Букумирић: Ономастика Сиринићке Жупе
  4. ^ Ethnic composition of Kosovo 1981
  5. ^ Kosovo

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :