Шумадијско-војвођански дијалекат

	западнојужнословенски; језици, наречја и изговори
	стандардни национални језици; српски · хрватски · словеначки; бошњачки · црногорски; наречја; штокавско · кајкавско; чакавско · торлачко; изговори; екавски · ијекавски · икавски; Источно штокавски дијалекти; шумадијско-војвођански; источнохерцеговачки; зетско-јужносанџачки; косовско-ресавски; (смедеревско-вршачки); призренско-тимочки; локални српски говори,; социолекти, жаргон и остало; нашински · ужички · шатровачки; англосрпски · ромско-српски;
	п • р • у

Шумадијско-војвођански дијалекат је српски дијалекат који припада групи млађих штокавских (новоштокавских) дијалеката.

[уреди] Простор на ком се дијалекат простире

Дијалектолошка карта штокавског наречја

Заступљен је у највећем делу северозападне Србије, у Срему, Шумадији, Београду, највећем делу Бачке и Баната (осим крајње северозападног дела Бачке, где се говори икавски и крајњег југоисточног дела Баната, који је захваћен косовско-ресавским дијалектом).

Овим дијалектом говоре и Срби у Мађарској и Румунији.

четвороакценатски систем у којем неакцентовани вокали могу долазити само после акцентованих слогова и нова деклинација, тј. промена са генитивом множине на -а и са једним обликом за датив, инструментал и локатив множине на -има/-ама.
Некадашњи глас јат замењен је са е, уз више недоследности, па име облике мудрији, новији; нисам, ниси (а не мудреји, новеји, несам, неси); јат је дало -и и у падежним облицима као што су: жени, мени, овим, оним. Гласа х углавном нема у овом дијалекту.
Група -ао сажима се у о: пево, чито.

Овај дијалект је ушао у основу српског књижевног језика у својој целини.