Шумадијско-војвођански дијалекат

Из Википедије, слободне енциклопедије
западнојужнословенски
језици, наречја и изговори
стандардни национални језици
српски · хрватски · словеначки
бошњачки (босански) · црногорски
раније: српскохрватски
наречја
штокавско · кајкавско
чакавско · торлачко
изговори
екавски · ијекавски · икавски
Источно штокавски дијалекти
шумадијско-војвођански
источнохерцеговачки
зетско-јужносанџачки
косовско-ресавски
(смедеревско-вршачки)
призренско-тимочки
(призренско-јужноморавски
сврљишко-заплањски
тимочко-лужнички)
Западно штокавски дијалекти
источнобосански
млађи икавски
славонски
локални говори,
социолекти, жаргон и остало

нашински · ужички · црнотравски · шатровачки
англосрпски · ромско-српски
буњевачки · шокачки
п  р  у

Шумадијско-војвођански дијалекат је српски дијалекат који припада групи млађих штокавских (новоштокавских) дијалеката.

Простор на ком се дијалекат простире[уреди]

Дијалектолошка карта штокавског наречја

Заступљен је у највећем делу северозападне Србије, у Срему, Шумадији, Београду, највећем делу Бачке и Баната (осим крајње северозападног дела Бачке, где се говори икавски и крајњег југоисточног дела Баната, који је захваћен косовско-ресавским дијалектом).

Овим дијалектом говоре и Срби у Мађарској и Румунији.

Важније особине[уреди]

  • четвороакценатски систем у којем неакцентовани вокали могу долазити само после акцентованих слогова и нова деклинација, тј. промена са генитивом множине на -а и са једним обликом за датив, инструментал и локатив множине на -има/-ама.
  • Некадашњи глас јат замењен је са е, уз више недоследности, па име облике мудрији, новији; нисам, ниси (а не мудреји, новеји, несам, неси); јат је дало -и и у падежним облицима као што су: жени, мени, овим, оним. Гласа х углавном нема у овом дијалекту.
  • Група -ао сажима се у о: пево, чито.


Овај дијалекат дели се на северносрбијански, београдски и војвођански поддијалект.

Овај дијалект је ушао у основу српског књижевног језика у својој целини.

Види још[уреди]