Шљивовица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте Шљивовица (вишезначна одредница).
Флаша шљивовице

Шљивовица (или Шљива), тип ракије, је јако и безбојно или жућкасто алкохолно пиће које се прави од шљиве. Као и свака ракија, прави се тако што долази до врења комине (кљука, цефре, џибре), а онда и његове дестилације. Ракија се добија путем дестилације у казану за печење ракије при чему се два пута дестилише. После прве дестилације се добија тзв. мека ракија а после друге дестилације препеченица. Мека ракија се користи за кување Шумадијског чаја а препеченица као пиће.


Шљивовица се такође производи у Бугарској, Хрватској, Чешкој, Словачкој, Словенији, Македонији, Пољској, и Румунији. У много мањој мери шљивовица се производи и у Аустрији, Немачкој, Италији...

Шљивовица је национално пиће Србије, где око 70% приноса шљиве (просечно 424.300 тона годишње) одлази у њену производњу. Садржај алкохола (етанола) код меке ракије износи око 20-30 %, док код препеченице може да варира од 40 до 70 %. Шљивовица, као и неке друге ракије, се често држи у дрвеним (храстовим) бурадима ради боље ароме и боје (златно браонкаста). За разлику од вина, ракије не траже посебан надзор и што дуже стоје тим су боље. Свака ракија, па и ова, је предвиђена да се пије из специјалних малих чаша (од 0,3 до 0,5 dl) или специјалних малих флашица које се у Србији зову чокањи (или чокањчићи), а у Војводини фићок (фићуци).

Додавањем лековитих трава и других плодова добијају се ракије под именом траварица, клековача...

Спољашње везе[уреди]