1,3-Cikloheksadien
Из Википедије, слободне енциклопедије
| 1,3-Cikloheksadien | |
|---|---|
 |
|
 |
 |
| IUPAC ime |
|
| Drugi nazivi | 1,2-Dihidrobenzen, 1,3-CHD |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 592-57-4  |
| PubHem | 11605 |
| HemPauk | 11117 |
| ChEBI | 37610 |
| RTECS | GU4702350 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C6H8 |
| Molarna masa | 80.13 g/mol |
| Agregatno stanje | bezbojna tečnost |
| Gustina | 0.841 g/cm³ |
| Tačka topljenja |
−98 °C, 175 K, -144 °F |
| Tačka ključanja |
80 °C, 353 K, 176 °F |
| Opasnost | |
| ЕU-klasifikacija | zapaljiv (F) |
| R-oznake | R11 |
| S-oznake | S9 S16 S29 S33 |
| Tačka paljenja | 26 °C c.c. |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
1,3-Cikloheksadien je visoko zapaljivi cikloalken. On je bezbojna čista tečnost. Njegov indeks refrakcije je 1.475 (20 °C, D).
On se može koristiti kao donor vodonika u transfer hidrogenaciji, pošto je njegova konverzija u benzen + vodonik egzotermna (oko 20 kJ/mol u gasovitoj fazi).[1][2] Uprkos ove nestabilnosti u odnosu na benzen, struktura 1,3-cikloheksadiena je nađena u nekoliko prirodnih proizvoda, kao što je α-terpinen.
U poređenju sa 1,4-cikloheksadienom, 1,3-cikloheksadien je oko 1.6 kJ/mol manje stabilan, zbog manje povoljne elektronske distribucije.[3]
Reference [уреди]
- ^ US National Institute of Standards and Technology, NIST Chemistry WebBook 1,3-Cyclohexadiene Benzene
cyclohexane → 1,3-cyclohexadiene: ΔH +224 kJ/mol; cyclohexane → benzene: ΔH +205 kJ; 1,3-cyclohexadiene → benzene: ΔH -19 kJ - ^ J. Sherman The heats of hydrogenation of unsaturated hydrocarbons Journal of the American Oil Chemists' Society; Volume 16, Number 2 / February, 1939
- ^ NIST Chemistry WebBook 1,4-Cyclohexadiene
Vidi još [уреди]
|
||||||||
