1,4-Cikloheksadien
| 1,4-Cikloheksadien | |
|---|---|
 |
|
| Naziv po klasifikaciji | Cikloheksa-1,4-dien[1] |
| Drugi nazivi | 1,4-Dihidrobenzen |
| Identifikacija | |
| Abrevijacija | 1,4-CHDN |
| CAS registarski broj | 628-41-1  |
| PubHem | 12343 |
| HemPauk | 11838 |
| EINECS broj | |
| MeSH | |
| ChEBI | 37611 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Bajlštajn | 1900733 |
| Gmelin Referenca | 1656 |
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C6H8 |
| Molarna masa | 80.13 g mol−1 |
| Tačna masa | 80.062600256 g mol-1 |
| Agregatno stanje | bezbojna tečnost |
| Gustina | 847 mg cm-3 |
| Tačka topljenja |
-50 °C, 223 K, -58 °F |
| Tačka ključanja |
82 °C, 355 K, 179 °F |
| Indeks refrakcije (nD) | 1.472 |
| Termohemija | |
| Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfH |
63.0-69.2 kJ mol-1 |
| Std entalpija sagorevanja ΔcH |
-3573.5--3567.5 kJ mol-1 |
| Standardna molarna entropija S |
189.37 J K-1 mol-1 |
| Specifični toplotni kapacitet, C | 142.2 J K-1 mol-1 |
| Opasnost | |
| ЕU-klasifikacija |  F  T |
| NFPA 704 |
 3
2
0
|
| R-oznake | R45 R46 R11 R48/20/21/22 |
| S-oznake | S53 S45 |
| Tačka paljenja | -7 °C |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
1,4-Cikloheksadien je visoko zapaljivi cikloalken. On je bezbojna čista tečnost.
1,4-Cikloheksadien i srodna jedinjenja se mogu pripremiti iz benzena koristeći litijum ili natrijum u tečnom amonijaku.[2][3] Ovaj proces je poznat kao Birčova redukcija. Međutim, 1,4-cikloheksadien se lako oksiduje do benzena. Pokretačka sila te transformacije je formiranje aromatičnog prstena. Konverzija do aromatičnog sistema se može izvesti u laboratoriji koristeći alkene poput stirena, zajedno sa agensima transfera vodonika kao što je metal paladijum na ugljenoj podlozi.
γ-Terpinen je derivat 1,4-cikloheksadiena koji se javlja u prirodi, u esencijalnim uljima korijandra, limuna, i kima.
Literatura [уреди]
- ^ „1,4-cyclohexadiene - Compound Summary“. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 27. 3. 2005.. Identification and Related Records Приступљено 12. 10. 2011.
- ^ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6.
- ^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th ed.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
Spoljašnje veze [уреди]
|
||||||||
