1. децембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
1. децембар (1.12.) је 335. дан године по грегоријанском календару (336. у преступној години). До краја године има још 30 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| децембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 1. децембар
- 1640. — Португал после устанка којим је збачена шпанска власт поново стекла независност. Две седмице касније војвода од Брагансе крунисан за португалског краља под именом Жоао IV. Шпанија независност Португала признала тек 1668.
- 1821. — Доминиканска Република, која обухвата две трећине источног дела карипског острва Хаити, тада познатог као Хиспањола, прогласила независност од Шпаније.
- 1822. — Оснивач бразилског царства Дом Педро крунисан за првог цара Бразила под именом Педро I.
- 1835. — Ханс Кристијан Андерсен објавио своју прву књигу бајки.
- 1903. — Приказан први вестерн филм „Велика пљачка воза“.
- 1906. — У Паризу отворен биоскоп „Омнија Пате“, прва дворана у свету наменски изграђена за приказивање филмова.
- 1918. —
- Одлуком данског парламента Исланд стекао независност.
- У Београду проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, с принцем Александром I Карађорђевићем као регентом и Београдом као престоницом.
- Провинција Трансилванија, раније у саставу Мађарске, односно Аустроугарске, ујединила се с Румунијом. У састав Румуније ушао и румунски део Баната и још неке покрајине. Тај датум Румуни славе као национални празник, Дан уједињења.
- 1925. — У Локарну у Швајцарској потписани споразуми европских држава о гаранцији мира и неповредивости граница. Најважнијим сматра се Рајнски пакт којим су се Немачка, Француска и Белгија обавезале на поштовање граница, а Немачка прихватила демилитаризацију Рајнске области. Те споразуме прекршио Хитлер 1936, када је окупирао Рајнску област, а потом напао Чехословачку и Пољску.
- 1941. — Црногорски НОП одред за операције у Санџаку, под командом Арса Јовановића, извршио напад на италијански гарнизор у Пљевљима. После тешких борби партизани су били приморани да се, уз тешке губитке, од око 500 погинулих и рањених, повуку из Пљеваља. (види Пљеваљска битка)
- 1971. — У Карађорђеву, на седници Председништва Савеза комуниста Југославије, смењен део руководства Савеза комуниста Хрватске, носилаца политике тзв. масовног покрета. Уследиле чистке у политичким и привредним врховима у Србији, Словенији и Македонији, чиме је спречен покушај политичких и привредних реформи у СФРЈ.
- 1976. — Ангола постала чланица Уједињених нација.
- 1981. — У највећој несрећи у историји југословенског ваздухопловства, авион „DC-9 super 80“ љубљанског „Inex-adria авио-промета“ ударио у планину у близини Ајачија на Корзици. Погинуло свих 178 путника и чланова посаде.
- 1988. — Беназир Буто постала премијер Пакистана, као прва жена на челу једне исламске земље.
- 1989. — Михаил Горбачов као први совјетски лидер посетио Ватикан и договорио се с папом Јованом Павлом II о успостављању дипломатских односа СССР и Ватикана.
- 1991. — На референдуму у совјетској републици Украјини надмоћна већина бирача изјаснила се за независност од СССР.
- 2000. — Лидер Партије националне акције Винсент Фокс инаугурисан за председника Мексика, чиме је окончан 71 годину дуг период владавине Институционалне револуционарне партије. То је био први пораз те партије од 1929.
- 2001. — У два напада палестинских бомбаша-самоубица у Јерусалиму погинуло 10 Израелаца, а у експлозији аутобуса у Хаифи убијено њих 30. У нападима повређено преко 200 особа.
- 2002. — За председника Словеније изабран дотадашњи премијер у више мандата Јанез Дрновшек.
Рођења [уреди]
- 1761. — Мари Тисо, позната вајарка. (†1850).
- 1081. — Луј VI, француски краљ. (†1137).
- 1793. — Николај Иванович Лобачевски, руски математичар. (†1856).
- 1800. — Михаљ Верешмарти је био значајан мађарски песник и драматург.
- 1896. — Георгиј Жуков је био совјетски војсковођа, маршал Совјетског Савеза и министар одбране СССР-а од 1955. до 1957. године
- 1924. — Павле Ивић, лингвиста. (†1999).
- 1928. — Ђакомо Скоти, италијанско-хрватски новинар.
- 1931. — Рајко Кузмановић, академик, 7. предједник Републике Српске.
- 1932. — Антун Шољан, хрватски књижевник.
- 1935. — Вуди Ален, амерички комичар, режисер, аутор и глумац.
- 1935. — Ивица Шерфези, хрватски кантаутор и певач забавне музике. (†2004)
- 1939. — Александар Живановић, истакнути српски уметник и педагог
- 1945. — Бети Мидлер, америчка певачица и глумица.
- 1949. — Пабло Ескобар, озлоглашени колумбијски „краљ дроге“. (†1993.)
- 1963. - Борислав Ђурђевић, новинар, публициста и спортски радник.
Смрти [уреди]
- 1135. — Хенрик I, енглески краљ (*1068)
- 1455. — Лоренцо Гиберти, италијански вајар, златар и сликар. (*1378.)
- 1825. — Александар I Романов, руски цар. (*1777.)
- 1941. — Душан Обрадовић, командант Језерско-шаранског батаљона Црногорско-санцачког НОП одреда и народни херој (*1913)
- 1934. — Сергеј Киров, близак Стаљинов сарадник.
- 1936. — Луиђи Пирандело, италијански писац. (*1867.)
- 1947. — Алистер Кроули, енглески окултиста, мистик и астролог. (*1875).
- 1955. — Владислав С. Рибникар, новинар, учесник НОР-а и директор „Политике“ и ТАНЈУГ-а.
- 1973. — Давид Бен Гурион, вођа борбе за стварање државе Израел. (*1886.)
- 1974. — Лајош Зилахи, мађарски романсијер и драматичар. (*1891.)
Празници и дани сећања [уреди]
- У свету се обележава:
