11. април
Из Википедије, слободне енциклопедије
11. април (11.04) је 101. дан у години по грегоријанском календару (102. у преступној години). До краја године има још 264 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| април | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 11. април
- 217. — Макрин постао римски цар.
- 491.- Анастасије I изабран за новог источноримског (византијског) цара.
- 1689. — Крунисан енглески краљевски пар Вилијам III Орански и Мери II. За време њихове владавине донето неколико важних одредаба и закона, као што су Декларација права и Акт толеранције.
- 1713. — Утрехтским миром окончан "Рат за шпанско наслеђе". Низом уговора које су 1713, 1714. и 1715. потписале Енглеска, Француска, Холандија, Савоја, Португал и Пруска преуређена мапа Европе, а Шпанија принуђена да за владаре прихвати француске Бурбоне.
- 1814. — Постигнут споразум у Фонтенблоу према којем је Наполеон Бонапарта абдицирао и био прогнан на острво Елба. На престолу га заменио Луј XVIII.
- 1842. — Браћа Герман, београдски трговци, завршила градњу прве српске лађе "Кнез Михаило". Мајстори из Цариграда почели градњу 1840. у Брзој Паланци на Дунаву. На броду било места и за 18 топова.
- 1894. — Уганда постала британски протекторат.
- 1899. — САД од Шпаније преузеле Филипине.
- 1919. — Основана Међународна организација рада са седиштем у Женеви.
- 1945. — Америчке трупе освојиле, у Другом светском рату, немачке градове Есен и Вајмар и ослободиле концентрациони логор Бухенвалд.
- 1948. — Почела изградња Новог Београда, новог београдског насеља на левој обали Саве.
- 1952. — Крвавим војним пучем власт у Боливији преузео Национални револуционарни покрет.
- 1961. — У Јерусалиму почело суђење бившем функционеру нацистичке Немачке Адолфу Ајхману за ратне злочине над Јеврејима у Другом светском рату.
- 1968. — Атентат на Руди Дучке-а, студентског лидера у Немачкој
- 1973. — Нацистички лидер Мартин Борман званично проглашен мртвим и скинут са листе тражених ратних злочинаца у Немачкој.
- 1979. — У главни град Уганде, Кампалу, ушле трупе Танзаније и снаге опозиције у егзилу, окончавши осмогодишњу владавину диктатора Идија Амина Даде. Иди Амин побегао у Либију.
- 1984. — Константин Черњенко изабран за председника Президијума Врховног совјета СССР-а.
- 1991. — Савет безбедности Уједињених нација објавио формалан крај Заливског рата уз обећање Ирака да ће платити ратну штету и уништити оружје за масовно уништавање.
- 1997. — У Београду, у ресторану "Мама миа", убијен заменик министра унутрашњих послова Србије - генерал-пуковник Радован Стојичић - Баџа. Убиство никада није расветљено.
- 1999. —
- У Београду убијен новинар Славко Ћурувија, власник листа "Дневни телеграф" и сувласник "Европљанина". Убиство није разјашњено.
- Индија успешно испробала ракету дугог домета типа "Агни", способну да носи и нуклеарне пројектиле.
- 2001. — Шкотска компанија "ППЛ Терапиетикс Пиелси", која је 1996. створила првог клонираног сисара, овцу Доли, саопштила да је произвела пет клонираних прасића.
- 2002. —
- Бивши министар унутрашњих послова Србије Влајко Стојиљковић извршио самоубиство на улазу у зграду Скупштине СР Југославије.
- У седишту УН званично основан сталан Међународни суд за ратне злочине пошто је више од 60 земаља ратификовало Римски споразум из 1998. којим је суд успостављен.
- 2003. — СФОР у Тузли ухапсио ратног злочинца Насера Орића, ратног команданта Армије БиХ, и изручио га Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за ратне злочине над српским цивилима у источној Босни од почетка рата до 1993.
Рођења [уреди]
- 146.- Септимије Север, римски цар (†211)
- 1755. — Џејмс Паркинсон, британски лекар, открио болест касније названу по њему
- 1769. — Жан Лан, Наполенов маршал
- 1772. — Мануел Хосе Кинтана, шпански писац
- 1953. — Бранимир Штулић, југословенски певач и гитариста
- 1974. — Триша Хелфер, канадска глумица
- 1981. — Алесандра Амброзио, бразилска манекенка
Смрти [уреди]
- 491. — Зенон, источноримски (византијски) цар.
- 1034. — Роман III Аргир, византијски цар (*968.)
- 1227. — Џингис кан, монголски војсковођа и оснивач монголске државе.
- 1514. — Донато Браманте, италијански архитект.
- 1953. — Борис Кидрич југословенски и словеначки политичар
- 1977. — Жак Превер, француски писац називан песником љубави, пријатељства и среће.
- 1982. — Чарлс Рид, енглески писац
-
- Александар М. Леко, српски хемичар (* 1890.)
- 1985. — Енвер Хоџа, председник Албаније (* 1908.)
- 2005. — Морис Хилеман, амерички микробиолог
- 2007. — Курт Вонегат млађи, амерички писац
