11. септембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
11. септембар (11.9.) је 254. дан у години по грегоријанском календару (255. у преступној години). До краја године има још 111 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| септембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 11. септембар
- 1697. — Аустријском победом у бици код Сенте de facto се завршио Велики турски рат.
- 1709. — Англо-холандско-аустријске трупе под командом војводе од Марлбороа и принца Еугена Савојског оствариле Пирову победу против Француза у бици код Малплака, великој бици у Рату за шпанско наслеђе и најкрвавијој бици 18. века.
- 1855. — После 11 месеци опсаде, британске, француске и турске трупе су заузеле Севастопољ, најзначајнију руску базу у Црном мору. Тиме окончана највећа операција у Кримском рату.
- 1870. — Краљ Сардиније Виктор Емануел напао Папску државу у Риму, а 1871. преселио своју престоницу у Рим и уселио се у палату Квиринал. Папа се повукао у Ватикан и од тада његов суверенитет ограничен само на ватиканске палате.
- 1922. — Лига народа, упркос протестима Арапа, потврдила британски мандат над Палестином.
- 1950. — У Дубровнику (ФНРЈ) је затворена 9. шаховска Олимпијада. Златну медаљу освојила је екипа домаћина — Југославија, сребро је освојила Аргентина, док је бронзано одличје припало репрезентативцима Западне Немачке. Иначе, то је било прво спортско такмичење на којем се појавила репрезентација Западне Немачке.
- 1962. — Британска група „Битлс“ снимила први сингл „Лов ми до“.
- 1974. — У Гилфорду основан британски састав Стренглерси.
- 1995. — На хиљаде људи демонстрирало улицама Париза у знак протеста због обнављања француских нуклеарних проба у јужном Пацифику.
- 1997. — Шкоти на референдуму прихватили план британске лабуристичке владе за успостављање парламента Шкотске, први пут после готово 300 година.
- 2000. — Руски и амерички космонаути Јуриј Маленченко и Едвард Лу успешно окончали шесточасован излазак у отворен космос на Међународној космичкој станици.
- 2001. — У самоубилачком нападу отетим авионима на Светски трговински центар у Њујорку и зграду Пентагона у Вашингтону, погинуло око 3.000 људи. Два торња СТЦ, висине 410 метара, у њујоршкој пословној четврти Менхетн потпуно срушена, а зграда Пентагона знатно оштећена. Оптуживши Осаму бин Ладена, лидера исламских екстремиста који се крио у Авганистану, за организовање напада, САД 7. октобра почеле бомбардовање Авганистана.
Рођења [уреди]
- 1524. — Пјер де Ронсар, француски писац.
- 1880. — Добрица Милутиновић, српски глумац, првак Драме националног театра.
- 1883. — Григориј Јевсејевич Зиновјев, руски револуционар. (†1936.)
- 1885. — Дејвид Херберт Лоренс, енглески писац.
- 1893. — Миодраг Борисављевић, српски писац.
- 1902. — Жарко Зрењанин Уча члан ЦК КПЈ, политички секретар Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, организатор устанка у Војводини и народни херој Југославије.
- 1914. — патријарх Павле, поглавар Српске православне цркве
- 1917. — Фердинанд Маркос, филипински државник. (†1989.)
- 1935. — Герман Титов совјетски космонаут, други човек у космосу и Херој Совјетског Савеза
- 1944. — Милован Витезовић, српски књижевник.
- 1945. — Франц Бекенбауер, немачки фудбалер и тренер
- 1978. — Дејан Станковић, српски фудбалер.
- 1986. — Урош Трипковић, српски кошаркаш.
Смрти [уреди]
- 1773. — Шћепан Мали, лажни руски цар Петар III.
- 1822. — Алојзи Фортунат Жулковски, пољски глумац. (*1777.)
- 1971. — Никита Сергејевич Хрушчов, руски државник.
- 1973. — Салвадор Аљенде, председник Чилеа.
- 1978. — Рони Петерсон, шведски аутомобилиста. (*1944.)
- 1979. — Агостино Нето, анголски државник и песник.
- 1999. — Војвода Момчило Ђујић, српски четнички војвода.
Празници и дани сећања [уреди]
- 1830. — Проглашена република Еквадор као део конфедерације Колумбије.
- 1921. — Основан Југословенски атлетски савез.
