12. март

12. март (12.03) је 71. дан у години по грегоријанском календару (72. у преступној години). До краја године има још 294 дана.

Догађаји

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 12. март

• 538 — Повлачењем остроготског краља Витигеса окончана опсада Рима која је трајала годину и девет дана. Град остаје у рукама византијског војсковође Велизара.
• 641 — Кинеска принцеза Вен Ченг удала се за владара Тибета, на основу чега је касније Кина полагала право на суверенитет над том јужном планинском покрајином.
• 1507 — У бици с побуњеницима у Навари погинуо Чезаре Борџија, италијански пустолов, политичар и кардинал. Син папе Александра VI послужио Макијавелију као узор политичког цинизма и сматра се да га је Борџијин начин владања подстакао да напише дело „Владалац“.
• 1537 — Турци заузели далматинско утврђење Клис, које је дуго одолевало турском надирању из Босне. У борби погинуо и легендарни сењски капетан и клишки кнез Петар Кружић. Исте године Турци основали клишки санџак који је обухватао цело далматинско залеђе и део Босне.
• 1622 — Католичка црква канонизовала Игнасија де Лојолу, оснивача монашког реда исусоваца (језуита).
• 1848 — У Бечу избиле велике студентске демонстрације против апсолутистичког режима канцелара Клеменса Метерниха, што је био почетак револуције која је потресла темеље Аустрије и довела до слома Метерниховог апсолутизма.
• 1854 — Велика Британија и Француска закључиле савез са Отоманским царством против Русије, у Кримском рату.
• 1868 — Скинута забрана са правописа Вук Караџић и дозвољена његова употреба. Решење о томе донео, на основу одлуке кнеза Михаила Обреновића, министар просвете Димитрије Црнобарац, бечки и париски доктор наука. Забрана скинута четири године после Караџићеве смрти.
• 1907 — У експлозији ратног брода „Јена“ у француској луци Тулон погинуло најмање 118 људи.
• 1918 — Москва проглашена за престоницу Русије уместо Петрограда.
• 1938 — Предвођене Адолфом Хитлером, немачке трупе умарширале у Аустрију, чиме је та држава припојена Трећем рајху.
• 1947 — Председник САД Хари Труман у Конгресу прокламовао доктрину о помоћи земљама угроженим комунизмом. Прва средства дата Грчкој и Турској.
• 1966 — Индонежански парламент лишио Ахмеда Сукарна свих функција, укључујући положај председника државе, а генерал Сухарто постао вршилац дужности шефа државе.
• 1971 — Премијер Хафиз ел Асад на референдуму изабран за председника Сирије.
• 1978 — Партије левице, први пут у историји Француске, добиле апсолутну већину у првом кругу парламентарних избора.
• 1984 — У Великој Британији почео генерални штрајк рудара.
• 1993 — У серији експлозија 13 подметнутих бомби у индијском граду Бомбају погинуло најмање 200 људи, а 1.100 рањено.
• 1999 — Пољска, Чешка и Мађарска постале чланице НАТО, као прве земље бивше чланице Варшавског уговора које су приступиле НАТО.
• 2001 — Уз посредовање међународне заједнице представници српских власти и побуњених Албанаца на југу Србије потписали споразум о прекиду ватре.
  • У акцији уништавања неисламских културних споменика талибанске власти у Авганистану уништиле два највећа кипа Буде у свету, стара неколико хиљада година.
• 2002 — Савет безбедности Уједињених нација, на предлог САД, усвојио резолуцију у којој се први пут помиње Палестина као посебна држава, поред Израела.
• 2003 — У Београду, око 12.25 часова, у дворишту Владе убијен премијер Србије Зоран Ђинђић. У Србији проглашено ванредно стање и отпочела полицијска акција „Сабља“.

Рођења

• 1685. — Џорџ Беркли, ирски философ († 1753.)
• 1832. — Чарлс Канингем Бојкот, енглески капетан († 1897.)
• 1856. — Степа Степановић, један од најистакнутијих српских војсковођа. († 1929.)
• 1881. — Мустафа Кемал Ататурк, турски државник († 1938.)
• 1943. — Ратко Младић, српски генерал.
• 1946. — Лајза Минели је америчка глумица и певачица добитница Оскара и награде Тони
• 1959. — Милорад Додик, политичар из Републике Српске.
• 1971. — Драгутин Топић, српски атлетичар
• 1981. — Катарина Среботник, словеначка тенисерка.

Смрти

• 604. — Григорије I Велики, римски папа и један од четири оца Католичке цркве.
• 1507. — Чезаре Борџија, италијански војсковођа и авантуриста, узор за Макијавелијевог Владаоца (*1475.)
• 1648. — Тирсо де Молина, шпански писац
• 1901. — Јован Илић, књижевник и министар
• 1925. — Сун Јат Сен, кинески револуционар и државник.
• 1935. — Михајло Пупин, српски научник и проналазач. (*1854).
• 1964. — Јован Бијелић, српски сликар. (* 1886).
• 1995. — Мија Алексић, српски глумац. (* 1923.)
• 1999. — Јехуди Мењухин, један од највећих виолиниста XX века.
• 2003. — Зоран Ђинђић, српски премијер, убијен у атентату. (* 1952.)
• 2010. — Душанка Калањ је била спикер и водитељка Телевизије Београд. Била је прва водитељка ТВ Дневника

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Преподобног Прокопија Декаполита
  • Преподобног Талалеја - испосника сиријског
  • Светог Тита Печерског
  • Преподобног Стефана
  • Светог мученика Јулијана Подагрика

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

Референце

Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар