12. новембар

Из Википедије, слободне енциклопедије

12. новембар (12.11.) је 316. дан године по грегоријанском календару (317. у преступној години). До краја године има још 49 дана.

Догађаји[уреди]

новембар
П У С Ч П С Н
  1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30
  • 1812 — Након повлачења из Москве, остаци Наполеонових трупа претрпели су тешке губитке на реци Березини.
  • 1918 — проглашена је Прва аустријска република, дан после капитулације Немачке у Првом светском рату и абдикације цара Карла I.
  • 1920 — потписан је Рапалски уговор којим је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, под притиском Велике Британије и Француске, уступила Италији Истру, Јулијску крајину, Задар и острва Црес, Лошињ, Ластово и Палагружу, касније и Ријеку.
  • 1927Лав Троцки, једн од лидера „леве опозиције“ унутар партије, искључен је из бољшевичке партије, а Стаљин је постао неприкосновени лидер СССР. Троцки је интерниран у Алма Ату, потом 1929. прогнан из земље, а 1940. по налогу Стаљина убијен у Мексику.
  • 1932Национал-социјалистичка радничка партија Адолфа Хитлера добила је изборе и преузела власт у Немачкој.
  • 1942 — Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија је у Другом светском рату заузела Тобрук у Либији и заробила најмање 30.000 немачких и италијанских војника.
  • 1944 — У фјорду Тромзо на северу Норвешке савезници су у Другом светском рату потопили "Тирпиц", последњи велики ратни брод нацистичке Немачке.
  • 1948 — Јапански суд за ратне злочине осудио је на смрт бившег премијера, генерала Хидеки Тођоа и још шест јапанских вођа у Другом светском рату.
  • 1956 — Београдско позориште „Атеље 212" је у адаптираном делу зграде „Борбе“ извело прву представу, „Фауста“ Јохана Волфганга Гетеа.
  • 1969 — Руски писац Александар Солжењицин избачен је из Савеза совјетских писаца због жестоких критика стаљинизма у роману „У првом кругу“. Указом Врховног совјета, најчувенији совјетски дисидент је 1974. протеран из СССР.
  • 1970 — У снажном циклону и високим таласима у Источном Пакистану (Бангладеш) живот је изгубило најмање 200.000 људи.
  • 1974Јужна Африка је суспендована из Генералне скупштине УН због политике апартхејда.
  • 1981 — Амерички спејс-шатл „Колумбија“ је други пут полетео у орбиту око Земље, поставши прва свемирска летелица која је употребљена по други пут.
  • 1993 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.
  • 1995 — потписан је Ердутски споразум којим се територија Сремско-барањске области (део самопрокламоване Републике Српске Крајине) утврђује као део Републике Хрватске. Споразумом је предвиђен једногодишњи период под међународном управом.
  • 1998 — Немачки Дајмлер-Бенц се спојио са америчком фирмом Крајслер и настао је Дајмлер-Крајзлер.
  • 1999 — На подручју планине Бајгора, на Косову срушио се авион Светског програма УН за храну типа „АТР-42". У несрећи су погинули сви путници (21) и три члана посаде.
  • 2001 — Југословенски вицеадмирал у пензији Миодраг Јокић, оптужен за ратне злочине на подручју Дубровника 1991, добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу. У оквиру нагодбе са Тужилаштвом Јокић је 27. августа 2003. признао кривицу, а 18. марта 2004. осуђен је на седам година затвора.
  • 2001 — У удесу авиона америчке компаније Аирбус-300, који је пао на оближње куће одмах по полетању са њујоршког аеродрома „Џон Ф. Кенеди“, погинуло је свих 260 путника и пет особа које су се нашле на месту несреће.
  • 2004 — За председника Румуније изабран је градоначелник Букурешта Трајан Басеску, који је био кандидат опозиционе Алијансе Националне либералне странке и Демократске странке.
  • 2012 — Изашао је други албум групе Ван дирекшон, под називом Take Me Home.

Рођења[уреди]

  • 1833. — Александар Бородин, руски композитор и хемичар, један од „Велике петорице“, чије је дело значајно допринело развоју руске симфонијске и камерне музике. На свом животно делу, опери „Кнез Игор“ радио је 18 година, а довршили су га Римски-Корсаков и Глазунов, створивши ремек-дело руске романтичне опере. Аутор је и значајних радова из хемије и биохемије. (†1887.)
  • 1840. — Рођен је француски вајар Огист Роден, један од највећих уметника с краја 19. и почетка 20. века. Његово дело објединило је романтичарски дух и модерне тежње и пресудно утицало на европско вајарство ("Мислилац“, „Пољубац“, „Балзак“, „Грађани Калеа“, „Врата пакла“, „Вечни идол").
  • 1859. — Рођен је српски архитекта Андра Стевановић, члан Српске краљевске академије, професор Велике школе и Београдског универзитета. Пројектовао је више значајних грађевина, међу којима зграде Народног музеја и Академије наука у Београду.
  • 1866. — Рођен је кинески револуционар и државник Сун Јат Сен, први председник Кине након збацивања династије Манџу 1911. Основао је 1905. Савезну лигу из које је настала политичка странка Куоминтанг. Након његове смрти 1925. вођство странке преузело је десно крило на челу са Чанг Кај Шеком.
  • 1979. — Мунтазар ал Зејди, ирачки новинар.

Смрти[уреди]

  • 1952. — Александар Лифка, оснивач првог биоскопа у Југославији. (*1880.)
  • 1955. — Умро је хрватски песник Тин Ујевић, који је својом лириком, али и боемским животом обележио раздобље између два светска рата у југословенској књижевности ("Лелек себра“, „Колајна“, „Жедан камен на студенцу").
  • 1977. — Једна од оснивача и вођа зпаднонемачке левичарске терористичке организације Бадер-Мајнхоф, Ингрид Шуберт извршила је, под сумњивим околностима, самоубиство у затворској ћелији.
  • 1989. — Умрла је шпанска револуционарка Долорес Ибарури, легендарна Ла Пасионарија, председница Комунистичке партије Шпаније (од 1960). Приписане су јој речи „Но пасаран“, парола под којом су републиканци у Шпанском грађанском рату бранили Мадрид од фашиста. После пада Републике провела је 38 година у иностранству, највише у СССР. Вратила се у Шпанију 1977. и постала члан парламента.

Празници и дани сећања[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]


Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар