12. септембар

Из Википедије, слободне енциклопедије

12. септембар (12.9) је 255. дан у години по грегоријанском календару (256. у преступној години). До краја године има још 110 дана.

Догађаји[уреди]

септембар
П У С Ч П С Н
  1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30
  • 1185. — У побуни у византијском Константинопољу свргнут цар Андроник I Комнин док је се на престо попео Исак II Анђео чиме је после нешто више од века владавине свргнута и династија Комнина и замењена новом династијом Анђела.
  • 1683. — Пољски краљ Јан III Собјески потукао турску војску и разбио двомесечну другу опсаду Беча, чиме је спречен продор Турске у средњу Европу.
  • 1772. — Русија освојила персијску област уз Каспијско море, укључујући град Баку.
  • 1801. — Руски цар Александар I Павлович анектирао грузијску краљевину. Источна грузијска краљевина, створена четири деценије раније, прихватила руски протекторат 1783. Русија 1810. анектирала и западну Грузију, која је до тада била под влашћу Отоманског царства.
  • 1848. — Швајцарска усвојила нов Устав којим је постала федерална унија с јаком централном влашћу.
  • 1878. — Египатски обелиск познат као „Клеопатрина игла“, направљен од мермера из Асуана око 1475. п. н. е., постављен у Лондону.
  • 1890. — Британска Јужноафричка компанија основала град Солзбери који је постао главни град Родезије. Назив добио по имену тадашњег британског премијера, лорда Солзберија.
  • 1916. — На Кајмакчалану почела офанзива српске војске против Бугара и Немаца у Првом светском рату. Завршена 3. октобра 1916, као прва победа српске војске после повлачења преко Албаније.
  • 1919. — Италијанска армија састављена од добровољаца под командом песника Габријела Д'Анунција заузела Ријеку. Град остао под италијанском влашћу до краја Другог светског рата.
  • 1928. — Почео је шаховски турнир у Бад Кисингену, Немачка.
  • 1940. — Тражећи изгубљеног пса, група тинејџера открила пећину Ласко, код места Монтињак у Дордоњи у Француској, чувен археолошки локалитет с цртежима из палеолита.
  • 1943. — Немачки командоси у Другом светском рату, на основу наредбе Адолфа Хитлера, отели бившег италијанског диктатора Бенита Мусолинија, ког су нове италијанске власти ставиле у затвор.
  • 1953. — Никита Хрушчов изабран за првог секретара Централног комитета КП СССР.
  • 1968. — Албанија саопштила да напушта Варшавски пакт.
  • 1970. — Палестински отмичари у Јордану дигли у ваздух три авиона отета шест дана раније, после полетања из Њујорка ка Европи. Претходно ослободили путнике у замену за палестинске затворенике, међу којима отмичара четвртог авиона Лејлу Халид.
  • 1974. — Војним пучем свргнут са власти етиопски цар Хајле Селасије, који је 1928. после смрти Менелика II постао краљ, а 1930. цар Етиопије.
  • 1980. — У војном пучу под вођством генерала Кенана Еврена у Турској оборена влада Сулејмана Демирела.
  • 1989. — У пољском парламенту прихваћена влада једног од лидера покрета „Солидарност“ Тадеуша Мазовјецког, чиме је формално окончана владавина комуниста у Пољској.
  • 1994. — У Пољској одржане прве заједничке војне вежбе снага НАТО и бившег Варшавског пакта.
  • 1999. — Индонезија прихватила распоређивање мировних снага УН у Источном Тимору.
  • 2000. — У експлозији аутомобила који је улетео у подземну гаражу у згради Берзе у Џакарти, 15 људи погинуло, а више десетина повређено.
  • 2001. — НАТО се први пут у својој 52 године дугој историји позвао на члан 5. Повеље НАТО о заједничкој одбрани, чиме је створена могућност колективног војног одговора на нападе у САД. У говору нацији, председник САД Џорџ Буш рекао да су САД нападнута и да ће искористити сва своја одбрамбена средства како би тероризам био побеђен.
  • Балијски тигар је после прекомерног лова изумро. 12. септембра 1937. је и званично проглашен изумрлим.

Рођења[уреди]

Смрти[уреди]

Празници и дани сећања[уреди]

  • 490. п. н. е. — На источној обали Атике код Маратона Атињани победили десетоструко бројнију војску персијског цара Дарија. У бици погинула 192 грчка војника, а Персијанаци имали око 6.000 мртвих. Вест о победи у Атину донео гласник Филипид, претрчавши 40 километара, после чега је умро од премора. По том догађају названа најдужа трка у атлетици.


Види још[уреди]

Референце[уреди]


Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар