12. септембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
12. септембар (12.9) је 255. дан у години по грегоријанском календару (256. у преступној години). До краја године има још 110 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| септембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 12. септембар
- 1185 — У побуни у византијском Константинопољу свргнут цар Андроник I Комнин док је се на престо попео Исак II Анђео чиме је после нешто више од века владавине свргнута и династија Комнина и замењена новом династијом Анђела.
- 1683 — Пољски краљ Јан III Собјески потукао турску војску и разбио двомесечну другу опсаду Беча, чиме је спречен продор Турске у средњу Европу.
- 1772 — Русија освојила персијску област уз Каспијско море, укључујући град Баку.
- 1801 — Руски цар Александар I Павлович анектирао грузијску краљевину. Источна грузијска краљевина, створена четири деценије раније, прихватила руски протекторат 1783. Русија 1810. анектирала и западну Грузију, која је до тада била под влашћу Отоманског царства.
- 1848 — Швајцарска усвојила нов Устав којим је постала федерална унија с јаком централном влашћу.
- 1878 — Египатски обелиск познат као „Клеопатрина игла“, направљен од мермера из Асуана око 1475. п. н. е., постављен у Лондону.
- 1890 — Британска Јужноафричка компанија основала град Солзбери који је постао главни град Родезије. Назив добио по имену тадашњег британског премијера, лорда Солзберија.
- 1916 — На Кајмакчалану почела офанзива српске војске против Бугара и Немаца у Првом светском рату. Завршена 3. октобра 1916, као прва победа српске војске после повлачења преко Албаније.
- 1919 — Италијанска армија састављена од добровољаца под командом песника Габријела Д'Анунција заузела Ријеку. Град остао под италијанском влашћу до краја Другог светског рата.
- 1928 — Почео је шаховски турнир у Бад Кисингену, Немачка.
- 1940 — Тражећи изгубљеног пса, група тинејџера открила пећину Ласко, код места Монтињак у Дордоњи у Француској, чувен археолошки локалитет с цртежима из палеолита.
- 1943 — Немачки командоси у Другом светском рату, на основу наредбе Адолфа Хитлера, отели бившег италијанског диктатора Бенита Мусолинија, ког су нове италијанске власти ставиле у затвор.
- 1953 — Никита Хрушчов изабран за првог секретара Централног комитета КП СССР.
- 1968 — Албанија саопштила да напушта Варшавски пакт.
- 1970 — Палестински отмичари у Јордану дигли у ваздух три авиона отета шест дана раније, после полетања из Њујорка ка Европи. Претходно ослободили путнике у замену за палестинске затворенике, међу којима отмичара четвртог авиона Лејлу Халид.
- 1974 — Војним пучем свргнут са власти етиопски цар Хајле Селасије, који је 1928. после смрти Менелика II постао краљ, а 1930. цар Етиопије.
- 1980 — У војном пучу под вођством генерала Кенана Еврена у Турској оборена влада Сулејмана Демирела.
- 1989 — У пољском парламенту прихваћена влада једног од лидера покрета „Солидарност“ Тадеуша Мазовјецког, чиме је формално окончана владавина комуниста у Пољској.
- 1994 — У Пољској одржане прве заједничке војне вежбе снага НАТО и бившег Варшавског пакта.
- 1999 — Индонезија прихватила распоређивање мировних снага УН у Источном Тимору.
- 2000 — У експлозији аутомобила који је улетео у подземну гаражу у згради Берзе у Џакарти, 15 људи погинуло, а више десетина повређено.
- 2001 — НАТО се први пут у својој 52 године дугој историји позвао на члан 5. Повеље НАТО о заједничкој одбрани, чиме је створена могућност колективног војног одговора на нападе у САД. У говору нацији, председник САД Џорџ Буш рекао да су САД нападнута и да ће искористити сва своја одбрамбена средства како би тероризам био побеђен.
- Балијски тигар је после прекомерног лова изумро. 12. септембра 1937. је и званично проглашен изумрлим.
Рођења [уреди]
- 1494 — Франсоа I, француски краљ.
- 1583 — Ђироламо Фрескобалди, италијански оргуљаш и композитор.
- 1852 — Симо Матавуљ, српски књижевник.
- 1876 — Милан Грол, српски политичар, позоришни и књижевни критичар.
- 1902 — Жуселино Кубичек је био бразилски политичар, председник Бразила од 1956 до 1961. године
- 1913 — Џеси Овенс, амерички атлетичар.
- 1931 — Ијан Холм, енглески глумац.
- 1962 — Дино Мерлин, југословеснки и босански музичар и текстописац.
- 1982 — Вања Удовичић, српски ватерполиста
- 1986 — Еми Росум, америчка глумица и певачица.
Смрти [уреди]
- 1185 — Андроник I Комнин, византијски цар (*око 1120.)
- 1733 — Франсоа Купрен, француски композитор и оргуљаш.
- 1819 — Гебхард фон Блихер, пруски фелдмаршал.
- 1980 — Душан Матић песник, мислилац, преводилац, романсијер, есејиста и прозаиста, један од покретача надреализма у српској књижевности
- 1994 — Том Јуел, амерички глумац. (* 1909.)
- 1998 — Азем Хајдари, албански политичар.
- 2004 — Михаило Ћуповић Ћупо, златиборски песник.
- 2012 — Сид Воткинс, енглески неурохирург. Остао је упамћен по томе што је двадесет седам године био на челу здравствене организације које се бавила здрављем свих возача Формуле 1.
Празници и дани сећања [уреди]
- 490. п. н. е. — На источној обали Атике код Маратона Атињани победили десетоструко бројнију војску персијског цара Дарија. У бици погинула 192 грчка војника, а Персијанаци имали око 6.000 мртвих. Вест о победи у Атину донео гласник Филипид, претрчавши 40 километара, после чега је умро од премора. По том догађају названа најдужа трка у атлетици.
