13. јул

Уколико сте тражили југословенски филм, погледајте чланак 13. јул (филм).

13. јул (13.7.) је 194. дан године по грегоријанском календару (195. у преступној години). До краја године има још 171 дан.

Догађаји

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 13. јул

• 1822. — Код Термопила грчка војска победила турску војску у рату за независност Грчке.
• 1837. — У Бакингамску палату палату у Лондону уселила се Викторија I, као први британски монарх.
• 1878. — Завршен је Берлински конгрес. На њему су европске силе (Немачка, Аустроугарска, Русија, Енглеска и Француска) успоставиле нови однос снага на Балкану. На конгресу је ревидиран Санстефански мировни уговор закључен између Русије и Турске 3. марта. Србија и Црна Гора стекле су међународно признање и знатно прошириле своје територије. Аустроугарска је добила право да окупира Босну и Херцеговину.
• 1887. — у Београду започела званична метеоролошка мерења и осматрања на Провизорној опсерваторији.
• 1919. — Британски дирижабл R34 слетео у Норфлок чиме је постао прва летелица која је прелетела Атлантски океан, од Велике Британије до Сједињених Америчких Држава. Путовање је трајало 182 часа ефективног лета.
• 1930. — У Монтевидеу, главном граду Уругваја почело је прво светског фудбалско првенство. На њему је учествовало 13 тимова, а тим Краљевине Југославије освојио треће место, пошто је још у првом колу победио тим Бразила, а у полуфиналу изгубио од домаћина, екипе Уругваја. „Мало финале“ се тада није играло.
• 1941. — У Црној Гори подигнут устанак против окупатора италијанских фашиста (види Тринаестојулски устанак).
• 1943. — Кључна фаза Курске битке у Другом светском рату окончана је победом совјетске војске. У бици је учествовало око 6.000 тенкова. Немачка војска је изгубила око 2.900 тенкова. Погинуло је и повређено најмање 230.000 војника.
• 1944. — Почела је совјетска офанзива на Прибалтик у Другом светском рату. Црвена армија заузела је град Виљнус у Литванији.
• 1975. — Лансиран је амерички свемирски брод „Аполо“ из Кејп Канаверала у Флориди. Овај свемирски брод учествовао је у првој совјетско-америчкој мисији у свемиру.
• 1977. — Њујорк због нестанка струје остао у потпуном мраку. Полиција је ухапсила око 3.000 пљачкаша.
• 1985. —
  • Рок концерти под називом „Live Aid“ у организацији певача и хуманитарног радника Боба Гелдофа одржани напоредо у Лондону и Филаделфији. Преко 60 милиона долара је било прикупљено. Телевизијски пренос концерта је пратило око 1,5 милијарда гледалаца широм света.
  • Совјетски скакач мотком Сергеј Бубка први пут у историји тог спорта прескочио шест метара у Паризу, чиме је постигао и светски рекорд.
• 1992. — Јицак Рабин преузео дужност премијера Израела и рекао да је спреман посетити престонице арапских земаља ради постизања мира на Блиском истоку.
• 1995. — На Цетињу проглашена аутокефална Црногорска православна црква, коју досад није признала ниједна православна црква на свету. Свечаности је присуствовало око 300 верника.
• 1996. — У Берлину је одржан фестивал под називом „Love Parade“. На улицама Берлина уз техно музику играло је око 500.000 људи. Био је то највећи јавни скуп у том граду после Другог светског рата.
• 1999. — У центру Техерана више хиљада иранских студената сукобило се с полицијом због одлуке власти да забрани све митинге и незванична окупљања.
• 2000. — На Косову и Метохији полиција Уједињених нација саопштила је да се током првих шест месеци 2000. године у региону догодило преко 1.900 инцидената; да је убијено 19 особа и да је извршено низ напада, отмица, силовања и подметања пожара.
• 2001. —
  • Генерал Первез Мушараф, пакистански председник, стигао у Индију на самит посвећен смиривању односа Пакистана и Индије.
  • Ли Шаомин, кинеско-амерички научник, осуђен у Кини због шпијунирања у корист Тајвана. Кинеске власти наредиле његову депортацију. Сједињене Америчке Државе су затражиле од Кине да реши и случајеве пет затворених научника, такође америчких држављана.
  • Формиран Одбојкашки клуб "Борац" из Бања Луке.
• 2008. — У Малаги ватерполисти Црне Горе на дебитантском наступу освојили Европско првенство победом над репрезентацијом Србије.

Рођења

• 100. п. н. е. - Гај Јулије Цезар, римски државник, војсковођа и историчар.
• 1527. — Џон Ди, енглески математичар, астроном, астролог, географ и окултист. (†1609.)
• 1842. — Милован Павловић, српски генерал, управник Војне академије; министар војске. (†1903.)
• 1894. — Гаврило Принцип, члан тајне организације Млада Босна.
• 1940. — Патрик Стјуарт - британски глумац.
• 1942. — Харисон Форд - амерички глумац.

Смрти

• 1024. — Хенрик II Свети, немачки краљ и цар Светог римског царства (*972.)
• 1793. — Жан Пол Мара, убила Шарлот Корде, која је четири дана касније погубљена на гиљотини.
• 1896. — Фридрих Кекуле, немачки хемичар.
• 1951. — Арнолд Шенберг, аустријски композитор.
• 1954. — Фрида Кало, мексичка сликарка.
• 2006. — Драгомир Фелба, југословенски и српски филмски, позоришни и телевизијски глумац

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Сабор светих славних и свехвалних апостола
  • Блаженог Петра царевића
  • Преподобног Георгија Иверског

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

Референце

Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар