14. новембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
14. новембар (14.11.) је 318. дан године по грегоријанском календару (319. у преступној години). До краја године има још 47 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| новембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- 1533. — Шпански освајачи под командом Франсиска Пизара заузели град Куско, престоницу царства Инка, на територији данашњег Перуа.
- 1770. — Шкотски истраживач Џејмс Брус открио извориште Плавог Нила у језеру Тана у северозападној Етиопији.
- 1847. — У Швајцарској избио грађански рат снага Швајцарске конфедерације и седам католичких кантона, окончан крајем истог месеца поразом кантона.
- 1885. — Почео Српско-бугарски рат, објавом од стране краља Србије, Милана Обреновића.
- 1910. — Капетан Еуген Елај авионом узлетео, први пут у историји ваздухопловства, са палубе брода Бирмингем, усидреног у луци Хемптон роудс, у САД.
- 1918. — Томаш Масарик изабран за првог председника Чехословачке.
- 1979. — У земљотресу у провинцији Корасан, на истоку Ирана, погинуло 385 особа.
- 1983. — Прве крстареће ракете САД стигле у британску ваздушну базу Гринхем комон, упркос протестима пацифиста.
- 1984. — У Лос Анђелесу ухапшен хрватски ратни злочинац Андрија Артуковић, министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. У САД побегао 1948, власти САД упорно одбијале да испуне захтев СФРЈ за екстрадицију. Изручен 12. фебруара 1986, у мају исте године осуђен на смрт.
- 1988. — Палестинско национално веће прихватило Резолуцију 242 Уједињених нација и нову политичку стратегију која подразумева признавање државе Израел, мировне преговоре о Блиском истоку и одбацивање тероризма.
- 1989. — Национални покрет црнаца SWAPO убедљиво победио на првим изборима у Намибији.
- 1991. — Камбоџански принц Нородом Сиханук вратио се у земљу после 13 година изгнанства.
- 1994. — У тропској олуји Гордон на Хаитију погинуло 829 особа.
- 1999. — Ступиле на снагу санкције Уједињених нација против Авганистана, донете због одбијања власти да изруче Осаму бин Ладена, који је, према тврдњама САД, главни организатор бомбашких напада на амбасаде САД у Кенији и Танзанији.
- 2000. — На конференцији Пакта за стабилност југоисточне Европе, први пут одржаној у Београду, Југославији обећана помоћ од пола милијарде евра.
- 2001. — Пет наследница СФРЈ постигло договор о почетку припрема за расподелу 74,5 милиона долара у злату, прве рате укупне заоставштине од око две милијарде долара.
- 2003. — Краљ Свазиленда Мсвати формално прихватио нови устав, по ком је сва власт у рукама краља.
Рођења [уреди]
- 1650. — Вилијем III Орански, штатхалтер Низоземске и краљ Енглеске.
- 1762. — Ђорђе Петровић Карађорђе, вођа I српског устанка. (†1817.)
- 1765. — Роберт Фултон је био амерички инжењер и иноватор
- 1838. — Аугуст Шеноа, писац
- 1840. — Клод Моне, француски сликар. (†1926.)
- 1863. — Лео Бакеланд, белгијски хемичар.
- 1874. — Јохан Шобер, аустријски политичар, први председник Интерпола и канцелар Аустрије у три наврата. (†1932.)
- 1889. — Џавахарлал Нехру, индијски државник. (†1964.)
- 1891. — Фредерик Бентинг, канадски научник. († 1941.)
- 1922. — Бутрос Бутрос Гали, египатски политичар.
- 1935. — Краљ Хусеин, јордански краљ.
Смрти [уреди]
- 565. - Јустинијан I, источноримски (византијски) цар, законодавац, градитељ и освајач.
- 1831. — Георг Вилхелм Фридрих Хегел, немачки филозоф
- 1893. — Милан Кујунџић Абердар, српски филозоф, политичар, песник, министар и академик САНУ-а.
- 1946. — Мануел де Фаља, шпански композитор и пијаниста.
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква данас прославља
