14. јун
Из Википедије, слободне енциклопедије
14. јун (14.6.) је 165. дан године по грегоријанском календару (166. у преступној години). До краја године има још 200 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 14. јун
- 1645. — У грађанском рату у Енглеској снаге парламентариста под вођством Оливера Кромвела и Томаса Ферфакса поразиле су код Нејзбија ројалисте под вођством принца Руперта од Палатинејта.
- 1777. — Конгрес САД прихватио заставу „звезда и пруга“ као званично државно знамење.
- 1789. — Енглески капетан Вилијам Блај, са 18 присталица, после драматичног путовања и више од 3.500 пређених миља, стигао на острво Тимор близу Јаве. Блај је 48 дана раније остављен у водама Тахитија након што је побуњена посада брода „Баунти“ преузела команду над бродом.
- 1800. — Наполеон Бонапарта поразио аустријске трупе у пресудној бици код Маренга у Италији.
- 1940. — Застава са кукастим крстом подигнута је на Ајфеловој кули док су трупе нацистичке Немачке у Другом светском рату улазиле у центар Париза.
- 1941. — Председник САД Френклин Рузвелт наредио замрзавање имовине Немачке и Италије у Америци.
- 1943. — У бици на Сутјесци у Другом светском рату погинуо је српски публициста, новинар и преводилац Веселин Маслеша.
- 1962. — У Паризу основана Европска организација за истраживање свемира.
- 1966. — Ватикан објавио аболицију на Индекс забрањених књига (лат. Index librorum prohibitorum). Попис дела које католички верници по црквеној забрани нису смели читати објавио је 1559. папа Павле IV.
- 1990. — У Букурешту је 10.000 рудара, уз подршку власти како је тврдила опозиција, растурило шаторско насеље студената који су демонстрирали против власти у центру града и демолирало редакције појединих листова и седишта опозиционих странака.
- 1992. — У Београду први пут после 45 година одржана литија за празник Духова на којој је учествовало око 10.000 људи предвођених патријархом српским Павлом; у организацији Грађанског савеза Србије неколико хиљада Београђана учествовало је на манифестацији „Последње звоно“ са поруком режиму Слободана Милошевића да је његово време истекло.
- 1993. — Тансу Чилер је постала прва жена премијер у историји Турске.
- 1995. — Чеченски побуњеници извршили напад на град Буђоновск на југу Русије, узели 1.500 таоца и заузели владине зграде. У нападу је погинуло око 100 људи, а таоци су враћени након преговора са руским премијером Виктором Черномирдином.
- 2000. — Италијанске власти испоручиле су Турској Мехмеда Али Агџу након што га је председник Италије помиловао. Агџа је због покушаја атентата 1981. на папу Јована Павла II, провео 19 година у италијанском затвору.
- 2001. — Влада СР Југославије усвојила нацрт закона о сарадњи с Међународним судом за ратне злочине у Хагу. Након неуспешних преговора с коалиционим партнером Социјалистичком народном партијом Црне Горе, нацрт закона повучен је из процедуре Савезне скупштине 21. јуна.
- 2003. — На референдуму у Чешкој, 81 одсто грађана гласало за приступање ЕУ.
Рођења [уреди]
- 1798. — Франтишек Палацки, чешки историчар и политичар. (†1876).
- 1811. — Херијет Елизабет Бичер Стоу, америчка књижевница. (†1896).
- 1879. — Артур Дафи је бивши амерички атлетичар
- 1894. — Љубица Јанковић, етномузиколог. (†1974).
- 1924. — Владимир Алексејевич Солоухин, руски писац.
- 1928. — Ернесто Че Гевара, револуционар. (†1967).
- 1930. - Предраг Палавестра је српски књижевник, историчар књижевности и редовни члан Српске академије наука и уметности.
- 1961. — Бој Џорџ, енглески певач и текстописац.
- 1963. — Рамбо Амадеус, певач и текстописац.
- 1963. — Мајда Ропрет, ТВ звезда.
- 1963. — Миломир Миљанић, српски певач и гуслар.
- 1966. — Индира Радић, поп-фолк певачица.
- 1969. — Штефи Граф, немачка тенисерка.
- 1973. — Светлана Ражнатовић, фолк певачица.
- 1975. — Далибор Чутура, српски рукометаш.
Смрти [уреди]
- 1837. — Ђакомо Леопарди, италијански писац. (*1798).
- 1904. — Јован Јовановић Змај, српски писац и лекар. (*1833).
- 1917. — Драгутин Димитријевић Апис, српски официр и један од завереника против краља. (*1876).
- 1928. — Емелин Панкхерст, британска суфражеткиња. (*1858).
- 1936. — Максим Горки, руски писац. (*1868).
- 1946. — Џон Берд, шкотски инжењер. (*1888).
- 1968. — Салваторе Квазимодо, италијански песник. (*1901).
- 1979. — Благоје Јастребић магистар српског језика и књижевности, књижевник, есејиста.
- 1986. — Хорхе Луис Борхес, аргентински писац. (*1899).
