15. СС гренадирска дивизија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Амблем 15. СС дивизије

15. СС гренадирска дивизија (1. летонска) (нем. 15. Waffen-Grenadier-Division der SS (lettische Nr. 1)) је формирана почетком 1943. године, кад и дивизија-близанац, 19. СС гренадирска дивизија (2. летонска), из Летонског СС легиона. За разлику од већине других немачких дивизија Вафен-СС-а, готово све руководеће дужности у дивизији биле су у рукама Летонаца. Од стварања 1943. године, дивизије са борила на северном делу Источног фронта све до раног пролећа 1945. године када се повукла у Немачку. Један стрељачки батаљон дивизије бранио је од наступајућих јединица Црвене армије априла 1945. године, рејон зграда нацистичке владе у Берлину. Остале јединице дивизије предале су се савезничкој војсци у Шверину.

Историја[уреди]

Совјетско-немачки пакт о ненападању од 23. августа 1939. године разделио је допуњеним тајним уговором источну Европу на Немачку и Совјетску сверу утицаја. Сходно том дељењу независна Летонија је припала у сверу интереса Совјетског Савеза. После Немачког напада на Пољску 1. септембра 1939. године и упада Совјетске војске у источни део Пољске 17. септембра 1939. године, 5. октобра те године под Совјетским притиском Летонска влада потписује договор са Совјетским Савезом о градњи совјетских база на територији Летоније. У 1940. години Летонија је ушла у састав Совјетског Савеза. Током те и следеће године (1941.) многи Летонци су депоровани у Сибир.

После тога територија Летониске ССР је током лета 1941. године заузета од стране Вермахта и била проглашена округом Летланд под руководством Немачке грађанске управе. Под немачкиим окупационим властима, Летонци су масовно почели да ступају у Летониске полицијске батаљоне који су 6. новембра 1941. године добили назив полицијски одреди (Schutzmannschaften). Након великих губитака током зиме 1941./42. ти одреди су убрзано укључени у саставе немачких јединица. Тако је 2. пешадијска бригада СС-а још ујесен 1941. године добила два, а до маја 1943. године још четри Летониска полицијска одреда, притом је 18. маја 1943. године јединица променила назив у Летониска добровољачка бригада СС-а.

Фебруара 1943. године издат је указ о формирању Летонске добровољачке дивизије СС-а

Под руководством више команде СС-а и полицијског Рајхскомесаријата Остланд, дивизија је била спремна за употребу крајем јуна 1943. године. Међутим тек октобра месеца 1943. године, дивизија се појавила на фронту.

У почетку та дивизија СС-а заснивала се на добровољачкој основи, да би касније била уведена општа војна обавеза за све пунолетне мушкарце из Летоније.

Употреба[уреди]

После успешног формирања и придодавања групи армија „Север“ новембра 1943. године, дивизија је ступила у борбу код Новосоколникиа у Псковској области, да би зауставили совјетско зимско наступање. И поред упорне одбране, Летонци нису могли да успоре напредовање Црвене армије. Јула 1944. године Црвена армија је ушла на територију Летоније а 13. октобра 1944. године и у престоницу Летоније, Ригу. При совјетском продору кроз одбрану групе армија „Центар“ у лето 1944. године (Операција Багратион), већи део дивизије је уништен, а остатак послат на преформирање у Немачку. Након докомплетирања дивизија Летонаца придодата је „Радној служби Рајха“ и била коришћена у западној Пруској и Померанији. Маја 1945. године већи део дивизије се предао савезничкој војсци у Шверину.

Злочини летонских СС јединица[уреди]

Летонски легион, који је дао заклетву лично Хитлеру, био је 1943/44 године укључен у казнено-безбедносну полицијску команду, која је спроводила још од 1941. године многобројне операције уништавања становништва на територији Летоније, Русије и Белорусије.

СС дивизије (15. СС и 19. СС) вршила су масовна стрељања у шуми Бикерниеки и давала стражу у концетрационом логору Саласпилс.

У 1942. години Летонске СС јединице спалиле су село Фједоровка у Чудском рејону Новгородске областу, као и насеобину Осно. Масовна спаљивања и стрељана извршили су и у Љубници, Озецу и Кречну, а вршили су стрељања и у заробљеничком логору у Красном Селу који се налазио у близини Лењинграда.

За „хероизам“ приликом уништавања сеоских насеља, руководилац Летонске казнене експедиције, Араис, унапређен је у чин СС-штурмбанфирер (еквивалент мајор) а 1943. године је одликован Гвозденим крстом за војне заслуге.

У данашње време често се тврди да су се Летонске СС јединице бориле за слободу Летоније.

Организација[уреди]

  • гранадирски вафен пук СС 32
  • гренадирски вафен пук СС 33
  • гренадирски вафен пук СС 34
  • артиљеријски вафен пук СС 15
  • стрељачки вафен батаљон СС 15
  • инжињериски вафен батаљон СС 15
  • извиђачки дивизион СС 15
  • противтенковски дивизион СС 15
  • против авионски дивизион
  • батаљон за везу СС 15
  • позадинске јединица и установе
    • служба дотура
    • интендантска служба
    • санитетска служба
    • ветеринарска служба
    • војна полиција
    • војна пошта
  • 1. грађевинарски пук СС 15
  • 2. грађевинарски пук СС 15

Команданти[уреди]

Литература[уреди]

  • Ралф Мајклис: Die Grenadier-Divisionen der Waffen-SS. Tiel 1. Берлин 1994. године.
  • Џорџ Х. Стаин: The Waffen-SS. Hitler's Elite Guard At War, 1939—1945. Итака 1966. године.
  • Карл Х. Тил: Beyond "Monsters" and "Clowns". The Combat SS. De-Mythologizing Five Decades of German Elite Formations. Ленхем 1997.
  • Williamson, Gordon; Andrew, Stephen. THE WAFFEN-SS. 

Спољашње везе[уреди]