15. децембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
15. децембар (15.12.) је 349. дан године по грегоријанском календару (350. у преступној години). До краја године има још 16 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| децембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 15. децембар
- 1640. — Војвода од Браганзе крунисан као Хуан IV, први португалски краљ после шездесетогодишње шпанске владавине и први из династије Браганза која је владала Португалом до 1910.
- 1711. — У Копенхагену избила епидемија куге, од које је умрло више хиљада људи.
- 1801. — Одметнути јаничари, које су предводиле четири београдске дахија Аганлија, Кучук-алија, Фочић Мехмед-ага и Мула Јусуф, убили београдског валију Хаџи Мустафа-пашу и завели терор у Београдском пашалуку. Насиље убрзало избијање Првог српског устанка 1804.
- 1806. — Француске трупе под командом Наполеона Бонапарте ушле у Варшаву.
- 1840. — Ковчег с посмртним остацима француског цара Наполеона I положен у „Дом инвалида“ у Паризу, 19 година после његове смрти у изгнанству на острву Света Јелена.
- 1890. — Убијен поглавица индијанског племена „Сијукс“ Седећи Бик, који је предводио индијанска племена у бици код Литл Биг Хорна 1876. против америчке Седме коњичке дивизије, под командом Џорџа Кастера.
- 1914. — Ослобађањем Београда у Првом светском рату завршена Колубарска битка. Победа за коју изузетне заслуге припадају команданту Прве армије, генералу Живојину Мишићу, подигла углед Србије међу савезницима и учврстила самопоуздање српске војске и народа.
- 1938. — Испробавајући нов тип ловачког авиона, погинуо руски пилот Валериј Чкалов. 1937. прелетео Северни пол, без спуштања од Москве до Ванкувера, 12.000 километара, за 64 часа и 25 минута, што је признато као светски рекорд лета на даљину.
- 1961. —
- Генерална скупштина Уједињених нација одбацила совјетски предлог о пријему Кине у светску организацију.
- Бивши нацистички функционер Адолф Ајхман, организатор и извршилац геноцида Јевреја у Другом светском рату, осуђен на смрт у Јерусалиму, а потом обешен. После рата под лажним именом живео у Аргентини до 1960, када су га открили и ухапсили припадници израелске тајне службе.
- 1965. — Амерички свемирски бродови „Џемини 6“ и „Џемини 7“ остварили први космички сусрет и направили две кружне путање летећи један поред другог.
- 1970. — Совјетски васионски брод „Венера 7“ спустио се на планету Венеру и почео да шаље сигнале.
- 1991. — Око 500 људи изгубило живот када је трајект „Салем експрес“ ударио, испред египатске луке Сафага, у корални гребен и потонуо.
- 1996. — Под снажним притиском свакодневних протеста грађана због фалсификовања изборних резултата, општински суд у Нишу потврдио победу опозиционе коалиције „Заједно“ у другом кругу избора за локалне органе управе, 17. новембра.
- 1999. — Шеф УНМИК-а Бернар Кушнер потписао, у Приштини, споразум с представницима косовских Албанаца о формирању Прелазног административног већа Косова. Срби са Косова одбили да потпишу споразум, али су касније делегирали свог представника у то тело.
- 2000. — Затворена нуклеарна централа у Чернобиљу у Украјини у којој је крајем априла 1986. експлодирао један блок централе изазвавши најтежу нуклеарну катастрофу од почетка употребе нуклеарних централа.
- 2001. — Криви торањ у Пизи у Италији поново отворен за посетиоце, после 12 година паузе због санације.
- 2002. — Посматрачи УН званично окончали мисију на Превлаци, почету у марту 1992, и предали властима Хрватске контролу над тим полуострвом.
- 2011. — Скупштина града Београда званично именовала Мост на Ади.
Рођења [уреди]
- 37. - Нерон, римски цар.
- 1832. — Гистав Ајфел француски конструктор
- 1859. — Лудвик Лазар Заменхоф, аутор Есперанта
- 1893. — Васа Поморишац српски сликар, професор Ликовне академије и Академије примењених уметности у Београду
- 1934. — Мохамед Фарах Аидид, сомалијски политичар. († 1996.)
- 1963. — Слободан Јанковић, српски кошаркаш. (†2006).
Смрти [уреди]
- 1675. — Јан Вермер, холански сликар.
- 1801. — Хаџи Мусташа-паша, турски паша (београдски валија).
- 1944. — Василиј Кандински, руски сликар.
- 1966. — Волт Дизни, амерички режисер.
- 1970. — Леонид Шејка, српски сликар.
- 1991. — Васили Зајцев, чувени совјетски снајпериста у Другом светском рату.
- 2000. — Харис Бркић, кошаркаш Партизана.
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква данас прославља