15. новембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
15. новембар (15.11.) је 319. дан године по грегоријанском календару (320. у преступној години). До краја године има још 46 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| новембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- 1492. — Кристифор Колумбо забележио прву напомену о дувану у свом дневнику. Дуван је иначе тек у XVI веку пренесен из Америке у Европу, а потом и на остале континенте.
- 1577. — Енглески гусар и адмирал Френсис Дрејк кренуо на пут око света. После трогодишњег успешног путовања постао први Енглез који је опловио Земљу. Током путовања обишао обале Африке и Северне Америке, нападајући и пљачкајући шпанске бродове.
- 1889. — Поборници републике којима су се по укидању ропства придружили велепоседници, свргнули другог и последњег бразилског цара Педра II и прогласили Бразил за републику, с председником Мануелом Деодором.
- 1899. — Током Бурског рата, на подручју Јоханесбурга бурски војник Питер Бота заробио ратног дописника лондонског Морнинг поста Винстона Черчила. Бота је касније постао врховни командант бурских снага и премијер после рата основане Јужноафричке Уније, а Черчил премијер Велике Британије.
- 1920. — У Женеви одржана прва скупштина Лиге народа.
- 1923. — Галопирајућа инфлација у Немачкој достигла врхунац, један амерички долар мењао се за осам милијарди марака.
- 1945. — Габријела Мистрал постала прва латиноамериканка која је добила Нобелову награду за књижевност.
- 1971. — Делегација Кине први пут учествовала на заседању Генералне скупштине УН.
- 1976. — Сиријска армија преузела пуну контролу над Бејрутом у покушају да оконча грађански рат у Либану дуг 18 месеци.
- 1978. — У Шри Ланки се срушио исландски путнички авион ДЦ8 који је из Меке превозио
индонежанске муслиманске ходочаснике. Погинуло свих 175 путника и осам чланова посаде.
- 1983. — Лидер кипарских Турака Рауф Денкташ прогласио Републику Северни Кипар.
- 1988. — Национално веће Палестинске ослободилачке организације на заседању у Алжиру прогласило независност Палестине на Западној обали и у Гази, с главним градом Јерусалимом.
- 1990. — НАТО и Варшавски пакт начелно се договорили о драстичном смањењу конвенционалног наоружања. Први договор о конвенционалном наоружању два војна савеза после II светског рата.
- 1994. — Председник Аустрије Томас Клестил признао, у обраћању члановима парламента Израела, да је његова земља пропустила да у прошлости призна своју улогу у холокаусту.
- 1999. — Полиција растурила антиамеричке демонстрације у Турској и Грчкој, организоване поводом посете председника САД Била Клинтона тим земљама.
- 2003. — У бомбашким нападима на две синагоге у центру Истанбула погинуло 25 особа, више од 300 повређено. Власти Турске саопштиле да су напад извршили турски држављани.
- 2004. —
- Пред Трибуналом у Хагу почело прво суђење косовским Албанцима за ратне злочине током сукоба на Косову. Фатмир Љимај, Харадин Баљај и Исак Мусљиу оптужени за незаконито притварање, мучење и убиства албанских и српских заробљеника у логору Лапушник код Глоговца у лето 1998.
- Премијер Хрватске Иво Санадер допутовао у званичну посету Србији и Црној Гори. Први премијер Хрватске у Београду после распада СФРЈ и осамостаљења Хрватске.
Рођења [уреди]
- 1738. — Вилхелм Хершел, немачко-британски астроном и композитор. († 1822.)
- 1784. — Жером Бонапарта је био најмлађи Наполеонов брат
- 1907. — Клаус фон Штауфенберг је био немачки аристократа и армијски пуковник
- 1942. — Илија Јорга, универзитетски професор, мајстор каратеа
- 1942. — Драган Зарић, српски глумац.(† 2000.)
- 1945. — Ани-Фрид Лингштад, шведско-норвешка музичарка (АББА).
- 1954. — Александар Квасњевски, пољски политичар.
Смрти [уреди]
- 687. — Ервиг, визиготски краљ.
- 1630. — Јохан Кеплер, немачки астроном, математичар и физичар.
- 1787. — Кристоф Вилибалд Глик, немачки композитор.
- 1808. — Мустафа IV, османски султан.
- 1908. — Цикси, кинеска царица. (* 1835.)
- 1916. — Хенрик Сјенкјевич, пољски писац.
- 1954. — Лајонел Баримор, амерички филмски и позоришни глумац.
- 1959. — Стеван Мољевић српски и југословенски правник, адвокат, политичар и публициста
- 1976. —
- Миливоје Живановић, српски глумац. (* 1900.)
- Жан Габен, француски филмски и позоришни глумац.
- 2009. — Павле, патријарх Српске православне цркве. (* 1914.)
Празници и дани сећања [уреди]
- 1983. — Лидер кипарских Турака Рауф Денкташ прогласио Републику Северни Кипар.
