15. јануар

15. јануар (15.1.) је 15 дан године по грегоријанском календару. До краја године има још 350 дана (351 у преступној години).

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 15. јануар

• 1535. — енглески краљ Хенри VIII преузео врховно поглаварство над црквом према повељи коју је претходно усвојио енглески парламент.
• 1559. — Елизабет Тјудор, кћерка Хенрија VIII и Ане Болен, крунисана у Весминстерској катедрали у Лондону као Елизабета I, један од најзначајнијих владара у историји Енглеске. На престо ступила после смрти краљице Мери I.
• 1582. — Пољска и Русија, уз посредовање папе Гргура XIII, потписале мировни уговор којим је Русија изгубила излаз на Балтичко море.
• 1804. — јањичарске старешине, дахије, које су 1801. узурпирале власт у Београдском пашалуку, почеле „сечу кнезова“ у покушају да спрече побуну српског народа против јањичарског зулума. На превару је ухваћено и погубљено око 70 најугледнијих српских кнезова, виђених људи и свештених лица, међу којима Алекса Ненадовић, Илија Бирчанин, Хаџи-Рувим и Хаџи-Ђера. Тај догађај убрзао избијање Првог српског устанка.
• 1895. — у Санкт Петербургу премијерно изведен балет “Лабудово језеро” Петра Иљича Чајковског у својој коначној верзији, у којој се изводи и данас.
• 1910. — Француски Конго постао део Француске Екваторијалне Африке.
• 1912. —
  • током италијанско-турског рата први пут из авиона бачени пропагандни леци.
  • у Берлину после неуспелог устанка убијене вође немачког радничког покрета Роза Луксембург и Карл Либкнехт.
• 1920 - усвајањем 18. амандмана америчког Устава у САД уведена прохибиција (Волстедов закон)
• 1943. — америчке трупе у Другом светском рату потиснуле Јапанце са пацифичког острва Гвадалканал и тиме зауставиле њихово напредовање према Аустралији.
• 1943. — у Арлингтону, Вирџинија (крај Вашингтона) отворен за рад Пентагон, највећа административна зграда на свету у којој је смештено Министарство одбране САД.
• 1945. — Основана италијанска новинсака агенција АНСА.
• 1970. — Моамер ел Гадафи прогласио се за премијера Либије.
• 1971. — председници Египта и Президијума Врховног совјета СССР Анвар ел Садат и Николај Подгорни свечано отворили Асуанску брану на реци Нил. Радови трајали 11 година.
• 1973. — премијер Израела Голда Меир у Ватикану разговарала с папом Павлом VI, који је том приликом рекао да подржава међународни статус Јерусалима. То је био први сусрет једног председника Владе јеврејске државе с поглаварем римокатоличке цркве.
• 1992 -
  • Распад СФРЈ, Словенија и Хрватска постају самосталне државе
  • Европска заједница признала бивше југословенске републике Словенију и Хрватску као независне државе.
• 1993. — САД наредиле поморску блокаду Хаитија, уз образложење да „талас избеглица из те земље може довести до масовног губитка живота у мору“.
• 1998. — инаугурација Мила Ђукановића за председника Црне Горе изазвала бурне протесте присталица бившег председника Момира Булатовића, вође промилошевићеве струје у Црној Гори. Тај догађај означио озбиљан расцеп у југословенској владајућој номенклатури. Председник Југославије Слободан Милошевић никада није признао победу Ђукановића, што је савезну државу довело у стање провизоријума, које се одржало и по одласку Милошевића са власти, у октобру 2000.
• 1999. — у селу Рачак на Косову нађена тела 45 Албанца, за чије су убиство оптужене српске снаге безбедности. Иако експертиза финских патолога које је ангажовала Европска унија није доказала да се ради о масакру цивила, тај догађај пресудно утицао на доношење одлуке о НАТО-бомбардовању Југославије од марта до јуна 1999.
• 2000. — у предворју хотела „Интерконтинентал“ у Београду убијен Жељко Ражнатовић Аркан, вођа парамилитарних јединица у ратовима на простору Југославије, лидер Странке српског јединства. Ражнатовић био оптужен пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу.
• 2001. — Сенат Камбоџе донео закон о формирању трибунала, састављеног од камбоџанских и међународних судија, који ће судити лидерима Црвених Кмера за злочине почињене током њихове владавине од 1975. до 1979, када је умрло од глади, болести или било убијено око 1,7 милиона Камбоџанаца.
• 2001. — почетак рада енглеске Википедије.

Рођења

• 1622. — Молијер (Jean-Baptiste Poquelin) француски писац, глумац (*1673).
• 1893. — Драгиша Цветковић, југословански политичар († 1969.)
• 1906. — Аристотел Оназис, грчки бродовласник.
• 1908. — Едуард Телер, амерички физичар мађарског порекла.
• 1918. — Гамал Абдел Насер, председник Египта († 1970.)
• 1929. — Мартин Лутер Кинг, свештеник и борац за грађанска права († 1968.)
• 1935. — Артемије Радосављевић, српски монах.
• 1958. — Борис Тадић, српски политичар и државник, председник Србије од 2004. г.
• 1979. — Иван Босиљчић, српски глумац и певач.
• 1982. — Филип Карађорђевић (син Александра II), српски принц.
• 1982. — Александар Карађорђевић (син Александра II), српски принц.
• 1985. — Емина Јаховић, српска поп певачица.

Смрти

• 936. - Рудолф Бургундијски, краљ Француске
• 1919. — Роза Луксембург, немачка социјалдемократска политичарка (* 1870.)
• 1955. — Исак Самоковлија, босански књижевник (* 1889.)
• 2000. — Жељко Ражнатовић Аркан, српски контроверзни бизнисмен и политичар, вођа паравојних формација у ратовима на простору бивше СФРЈ (* 1952.)
• 2001. — Лео Маркс, британски криптограф (* 1920.)
• 2005. — Викторија де лос Анхелес, шпанска оперска певачица (* 1923)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог Силвестра епископа римског
  • Преподобног Серафима Саровског
  • Свету Теодоту мајку Козме и Дамјана
  • Светог свештеномученика Теогена
  • Светог новомученика Зорзију
  • Светог Теопемпта
  • Светог Марка Глувог
  • Светог мученика Сергија
  • Светог Козму I, цариградског патријарха
  • Светог мученика Теописта
  • Свету Јулијану Праведну
  • Светог Силвестра Пчерског
  • Преподобног Амона
• Дан Википедије - „Викидеј“ (Wikiday) [1]
• 2002. — Хрвати обележили 10 година међународног признања независности своје државе, изразивши жаљење због крвопролића током ратова 90-их година, али и убеђење да су били у праву што су се издвојили из комунистичке Југославије.

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

Референце

Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар